Kao domaćin emisije na National Geographic kanalu, Džejson Silva vas vodi kroz krivudave puteve sive materije. Kroz niz eksperimenata sprovedenih nad slučajnim polaznicima, Silva, zajedno sa vrhunskim stručnjacima na poljima kognitivne ...
Imaginery Fondation o Silvi je napisala: „On je neka vrsta ontološkog di-džeja, on skuplja izvorne kodove zapadnjačke filozofije i sve ih pomeša tako da podiže nivo razumevanja za nauku od suve i prozaične do senzualne kognitivne romanse.”
On je moderni filozof, optimista i iznad svega kustos ideja, inspiracije i strahopoštovanja. Džejson je takođe nedavno postao član Društva National Geographic, pružajući stručne savete na raznim projektima koji su uključivali edukaciju, zaštitu životne sredine i još mnogo toga.
Bili smo u prilici da porazgovaramo sa njim i evo šta je rekao za srpsko izdanje National Geographica.
Šta si naučio o mozgu radeći emisiju „Poigravanje s mozgom”, što ranije nisi znao?
Jedna od stvari koje me uvek iznenadi je činjenica koliko je opažanje zapravo kreativno delo našeg mozga. Naš mozak dobija samo delić, odnosno nepotpune inofmacije iz okruženja, a onda mozak veoma, veoma kreativno popunjava praznine, pravi pretpostavke na osnovu ograničenih informacija koje dolaze do naših čula. Dakle, činjenica da naš mozak ne može da prihvati realnost na objektivan način i to što mi zapravo postavljamo određene pretpostavke o svetu koji nas okružuje. Sve ovo pokazuje da ono što mi nazivamo „realnošću“ je zapravo kreativni čin i da mi ne vidimo svet kakav jeste već kroz našu, posebnu przimu.
Koji je tvoj omiljeni mit o mozgu?
Priče da koristimo samo 8 ili 10 odsto našeg mozga, to mi je omiljeni mit. Zato što je potpuna laž, mi koristimo ceo naš mozak; E sada, da li ga koristimo kako treba, ili pun kapacitet tih 100% to je sada već druga priča. Ali činjenica je da koristimo čitavih 100%.
Da li je razlika između leve i desne hemisfere (emotivne i racionalne) i dalje važna?
Ne znam, mislim da je to uglavnom sjajna metafora koja se koristi. Skorija istraživanja pokazala su da su dve hemisfere mozga povezane više nego što smo mislili, tako da cela ta ideja o levoj i desnoj hemisferi mozga počinje malo više da zvuči kao poezija, a manje kao naučno dokazana činjenica. Što je sasvim u redu...
Kako neko može da iskoristi maksimum svoj mozga?
Mislim da je najvažnija stvar da ljudi probaju da izađu iz mentalnih navika koje su sami stvorili, da pokidaju mentalne lance, da ne rade iste stvari, da uče novi jezik, ponekad da idu drugim putem na posao, putuju, upoznaju ljude iz različitih kultura. Mentalne navike vas teraju da „letite na auto-pilotu“, a kada ste u tom režimu ne obraćate pažnju na svet oko vas, niste uključeni i propuštate mnogo stvari koje bi vaš mozak cenio.
Da li postoji razlika između muškog i ženskog mozga osim težine?
Da postoji, muški mozak ima bolji osećaj pravac, jer kada smo evoulirali u afričkim savanama muškarci su morali da idu u lov i da nađu put nazad kući, zato smo razvili bolji osećaj za snalaženje u prostoru.
Jedno novije naučno istraživanje pokazalo je da muškarci posmatraju žene kao delove tela, da nam je to jednostavno u genima šta mislite o tome?
Da, slažem se sa tim, jer sve što radimo povezano nam je sa genima, čak i naš osećaj slobodne volje. Zato i ne čudi da je i naše seksualno ponašanje „programirano“ tako da tražimo partnera koji nam odgovara po svim delovima tela.
Na internetu često može da se naleti na mind palace metod, koji govori da ceo mozak možete da organizujete kao veliku palatu sa sobama i da te sobe napunite podacima i na taj način ih nikada nećete zaboraviti, da li ste nekada čuli za ovaj metod i šta mislite da li je to moguće?
Zapravo nisam upoznat sa tom metodom... Zvuči interesatno, svakako ću probati. Upravo radimo emisiju o pamćenju i to nismo imali u planu da istražimo, ali sada verovatno hoćemo. Kada to temeljno istražimo daću ti svoje mišljenje, ne bih da nagađam, ali kao što sam rekao, svakako zvuči interesantno.
Svi smo mi naučili da vozimo bicikl i učili smo periodni sistem elemenata, i ako neko ne vozi bicikl i ne razmislja o njemu recimo 3 godine, on će i dalje znati da ga vozi dok će za to vreme periodni sistem elemenata pasti u zaborav, zašto je to tako?
Mislim da postoje određene aktivnosti koje kada jednom naučite postanu „deo vas“. I mislim da je vožnja bicikla birana kao primer tih aktivnosti, jer ljudi uvek govore „to je kao vožnja bicikla, nikada se ne zaboravlja“. Mislim da ostala znanja mnogo više zavise od vežbanja, i da je periodni sistem kompleksnija mreža znanja koja zahteva konstantnu vežbu.
Koja je neurološka baza sna i zašto mi sanjamo?
Nauka nam govori da kada obrađujemo nove informacije, odnosno kada ih premeštamo iz kratkoročnog u dugoročno pamćenjekratkoročnog pamćenja u dugoročno, slike tih informacije se prikazuju u snu. Kada spavate vaše telo se „čisti“ i restartuje, bilo koje mentalne aktivnosti koje lebde na parametrima vaše svesti, sumnje, strahovi i nade sve ove stvari vam se pokazuju i rešavaju dok spavate, to je po meni dobro objašnjanje.
Da li je kreativnost nešto sa čim se rodimo ili neko može da postane kreativan?
Uvek je bila interesatna veza između kreativnosti i ludila, zar ne? Ono što im je zajedničko potvrdila su i poslednja naučna istraživanja, koja su otkrila da kreatvno ponašanje uključuje neočikavno povezivanje između ideja, neočekivano ponašanje između stvari koje stvaraju novu viziju odnosno kreativni obrazac misli. To uključuje drugačije „filtere“ koje nečiji mozak koristi kada informacije iz spoljnog sveta dođu do njega. Većinu vremena vaš mozak donosi odluku o tome šta jeste a šta nije bitno, a mislim da kreativni ljudi imaju drugačije „filtere“, da do njih jednostavno dolaze druge informacije i da oni zbog toga prave drugačije zaključke. Takođe, ljudi koji pate od određenih mentalnih problema, ili ludila kako se to uopšteno zove, izgleda imaju slične „filtere“.
U dokumetarcu Turnin into gods, pričao si o čovekovom pogledu na smrt, da li misliš da će nauka i njena otkrića moći da pobede smrt i ako da, kada?
Ako se pogleda šta smo već postigli, ljudi žive duplo više nego što su nekada živeli, a to je bilo pre nego što smo imali biotehnološku revoluciju. Mislim da ćemo naučti kako da brže oporavimo naša tela, pre nego što propadnu. Tako da ćemo praktično imati besmrtnost i mislim da je to nešto što ljudska bića moraju da savladaju jer je to ultimativni trijumf inteligenicje. Kada se to dogodi život će se kretati ka još većoj kompleksnosti. Zašto da ne? Iskoristimo svoju kreativnost da porazimo tog velikog demona, koji se zove smrt.
