Rudarska kompanija traži zlato u 5.400 godina starom rudniku

Aktivisti u Gruziji pokušavaju da spreče komercijalnu eksploataciju pet hiljada godina starog rudnika.

Lokalitet je tek nedavno otkriven i da nije bilo protesta arheologa pre manje od godinu dana, moguće je da nikada ne bi bio potpuno istražen od strane eksperata, a preistorijski tragovi ljudi od neprocenjive vrednosti bi verovatno bili izgubljeni.

Zbog protesta arheologa, RMG se obratio Ministarstvu kulture 26. aprila 2013. kako bi se lokalitet skinuo sa spiska kulturnog nasleđa i time omogućio nastavak rudarenja.

RMG je u to vreme rudario u mestu pod imenom Kazreti, a drevni rudnik zlata u Sakdrisiju je bilo sledeće mesto gde su želeli da kopaju.

Arheolozi kažu da je Sakdrisi rudnik više od 5.400 godina star i da ima veliki istorijski značaj. Desetine hiljada kamenog oružja je otkriveno tokom arheoloških iskopavanja, a mnogo više tek treba da bude otkriveno. Preistorijski rudnik se proteže 50 metara u dubinu i otkriven je pre par godina od strane gruzijskih i nemačkih arheologa.

Čekajući na odgovor, RMG je zaustavio operacije rudarenja, u koje je uključeno oko 1.000 zaposlenih ljudi.

Oko mesec dana kasnije, ministarstvo je oformilo komisiju sa zadatkom da istraži na koji način je Sakdrisi rudnik dobio status kulturnog nasleđa.

Nekoliko meseci kasnije, u leto 2013, komisija je zaključila da je u trenutku kada je Sakdrisi dobio status kao lokalitet od kulturnog značaja 2006. godine, tim činom prekršen zakon. Inače, to se dogodilo u isto vreme kada je RMG dobio dozvolu za izvlačenje zlata iz šireg područja na kojem se Sakdrisi nalazi.

Zakon nalaže da lokalitet može dobiti status kulturnog dobra nakon odluke komisije, što se nije dogodilo. Nova komisija takođe tvrdi da nije pronađen nijedan dokument u ministarstvu na osnovu kojeg bi takav status bio odobren Sakdrisi rudniku.

Arheolozi tvrde da je dokument dostavljen 2006. godine.

Ministarstvo je odlučilo da napravi muzej nedaleko od Sakdrisija gde bi bili izloženi svi predmeti otkriveni na lokalitetu.

Ministarstvo je 5. jula skinulo status kulturnog dobra lokaliteta, ali je to mesto i dalje imalo status arheološkog lokaliteta kojem je potrebna zaštita, što znači da nijedna aktivnost koja bi ugrozila kulturnu baštinu lokaliteta nije dozvoljena.

Komisija koja je oformljena na zahtev RMG-a, imala je 11 članova i radila je 35 dana. Zaključila je da će u slučaju obustavljanja rudarenja, takav ishod imati veliki negativan uticaj na ekologiju. Komisija takođe sumnja u istorijsku pozadinu rudnika i smatra da naučni dokazi o njegovom istorijskom značaju nisu dovoljno dobro potkrepljeni materijalnim dokazima.

Kada je postalo jasno da će lokalitet možda biti otvoren za novu eksploataciju, mitinzi za zaštitu Sakdrisi rudnika zlata počeli su na jesen. Studenti su protestovali protiv oduzimanja statusa kulturnog dobra lokaliteta. U oktobru predstavnici nevladinih organizacija i studenti su otputovali do rudnika i kasnije nastavili sa protestima ispred zgrade lokalne opštine u Bolnisiju.

Mariam Gurgenidze, jedna od učesnica mitinga, rekla je da je njihov cilj da spasu drevni rudnik zlata i da očuvaju kulturnu baštinu od svetskog značaja.

Aktivisti su takođe pokrenuli onlajn peticiju za zaštitu rudnika zlada, koja ima više od 2.500 potpisnika.

“Zahtevamo da Sakdrisi ponovo dobije status kulturnog dobra i da se planirano međunarodno i interdisciplinarno istraživanje nastavi u skladu sa predstavljenim projektom.”, piše u tekstu peticije.

RMG ima dozvolu za rad na lokalitetu do 2014, ali prema ugovoru i zakonu o mineralima, kompanija nema pravo da dira kulturna dobra bez odobrenja Ministarstva kulture.

Soso Tsabadze, savetnik RMG-a, rekao je da zbog statusa arheološkog lokaliteta, niko nema pravo da radi na bliže od 500 metara od Sakdrisi rudnika, ali je naglasio da kada govorimo o korišćenju eksploziva, njegovo korišćenje na tolikoj udaljenosti može ugroziti rudnik.

RMG je otpočeo radove u Sakdrisiju, 7. januara 2014. godine, čineći arheologe, naučnike i druge veoma zabrinutim, što je dovelo do organizacije mitinga za zaštitu područja.

“Još mnogo toga treba da bude istraženo tamo i sve dok ne bude omogućena zaštita ovog jedinstvenog mesta, mi ćemo ostati ovde da zahtevamo da kompanija prestane sa radom odmah.”, rekla je Mariam Gurganidze tokom demonstracija.

Nekoliko stotina radnika RMG-a je protestovalo ispred Ministarstva kulture protiv odluke da se RMG-u ne dozvoli nastavak rada u Sakdrisiju. Predstavnici kompanije su izjavili da nije u redu ostaviti tolike ljude bez posla.

Ministarstvo kulture je 10. januara izdalo saopštenje u kojem se navodi da je RMG nastavio sa radom u rudniku i u kojem se poziva kompanija da momentalno obustavi rad.

Dva dana ranije, Nacionalna agencija gruzijske kulturne baštine je posmatrala radove koji su trajali u Sakdrisiju. Agencija je obavestila ministarstvo da je kompanija nastavila sa rudarenjem na drevnom lokalitetu iako ono nije bilo prethodno istraženo od strane arheologa u celosti i iako nikada nije urađena procena uticaja koje bi takva aktivnost mogla da ima u pogledu opasnosti po lokalitet.

Agencija je takođe upozorila RMG i pozvala kompaniju da obustavi rad dok se istraživanje ne završi. Drugi zahtev koji je agencija uputila bio je da se dozvoli zaposlenima na lokalitetu da sprovedu sopstveno istraživnaje.

RMG je odgovorio da ima dozvolu za sprovođenje radova na lokalitetu i da radovi ne štete kulturnom dobru.

Kompanija je navela sledeće razloge: posebna komisija koju je sastavilo Ministarstvo kulture nije uspelo potvrdilo istorijski značaj lokaliteta; objekat više nema status kulturnog dobra nakon odluke ministarstva, a od 7. oktobra 2013. on čak više nema zaštitu kao arheološki lokalitet.

Bidzina Ivanišvili, bivši premijer Gruzije se 26. septembra 2013. sastao sa predstavnicima RMG-a. Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva kulture, Nacionalnog muzeja, Gruzijske nacionalne akademije nauka i stručnjaci. Tokom sastanka je doneta odluka da se dozvoli arheolozima da proučavaju Sakdrisi rudnik i da se sačekaju rezultati njihovih nalaza pre nego što se donese odluka o dozvoli za nastavak radova.

Arheolozi su počeli istraživanje lokaliteta u oktobru. RMG tvrdi da je kao rezultat tih iskopavanja otkriveno da je rudnik lišen arheološkog značaja i da nijedan artefakt ili trag obrađivanja rude iz drevnih vremena nije pronađen.

RMG je stoga odlučio da nastavi sa radovima tamo.

Zamenica ministra kulture Marina Mizandari rekla je da je izjava RMG-a slaba i varljiva. Ona je rekla da je laž da na lokalitetu nije pronađeno ništa od istorijskog značaja. Naprotiv, od 2001. postoje godišnji izveštaji nemačkih i gruzijskih arheologa koji samo dokazuju arheološki značaj tog mesta.

Ona je takođe rekla da je glavno pitanje kako pomiriti interese kompanije i interese kulturne baštine tako da svi imaju dobiti od toga.

Nastavila je o tome kako je veoma važno uzeti u obzir interese ljudi koji rade tamo, ali da takođe treba razmišljati o razvoju turizma, koji na takvim mestima obično znači obrazovni centar koji će omogućiti da kulturna baština bude dostupna i interesantna posetiocima, kao u Satapliji, pećini dinosaurusa u Kutaisiju.

RMG je trenutno obustavio rad u Sakdrisiju. Ministarstvo kulture je 13. januara zabranilo kompaniji da nastavi sa radom. Predstavnici ministarstva kažu da će odluku o tome da li će rudniku vratiti status kulturne baštine odlučiti naredne nedelje.