Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Mogu li ljudi da spontano sagore?

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

U Galveju, Irska, 2010. godine sedamdesetšestogodišnji Majkl Fajerti, pronađen je mrtav u svom domu.

Izvor: Foto: Shutterstock

Medicinski islednik zaključio je da je smrt nastupila kao posledica spontanog sagorevanja nesrećnog Fajertija, tačnije ovaj Irac se bez ikakvih očiglednih razloga zapalio i umro od opekotina.

Postavlja se pitanje, da li ljudska tela mogu jednostavno da buknu u plamen bez ikakvih spoljnih činilaca i izvora vatre? Ili da li postoji malo logičnijie i nadasve naučno objašnjenj za ovaj fenomen?

Širom sveta prijavljeno je više od 200 slučajeva spontanog sagorevanja. U većini slučajeva, žrtve su gotovo potpuno izgorele, negde se dešavalo da su samo ekstremiteti ostali bez opekotina, a gotovo uvek stanovi i okolina su ostali netaknuti. Jezivo, zar ne?

1986. godine ugljenisano telo pedesetosmogodišnjeg penzionisanog vatrogasca, Džordža Mota, nađeno je u njegovom njujorškom stanu. Sve što je ostalo od njega bila je noga, lobanja i delovi rebara.

Takođe, šezdesetpetogodipnji Deni Vanzdant nađen je mrtav u svom stanu u Oklahomi i to bez ikakvih znakova požara na nameštaju. Prvobitno se posumnjalo na spontano sagorevanje, ali medicinski islednik je kasnije zaključio da je Vanzdant umro od srčanog udara, pre nego što mu je zapaljena cigareta ispala iz usta i zapalila njegovu odeću.

1985. godine, Vijetnamski veteran sa poravištem u Vermontu, Fren Bejker, tvrdio je da se spontano zapalio dok je sedeo na kauču. Za razliku od ostalih, Bejker je preživeo i nastavio da priča svoju čudnu priču.

Većina naučnika odbacuje ideju da ljudi mogu da se zapale bez ikakvog razloga. Kod mnogih slučajeva, žrtve su bile same i blizu nekom izvoru vatre, cigareti ili sveći, da navedemo par. Takođe, često su žrtve bila starija lica ili pod uticajem alkohola, pa zato nisu bili u mogućnosti da ugase plamen.

Da bi se bilo šta zapalilo, potrebne su vam tri stvari: veoma velika temperatura, izvor goriva i oksidirajući agent, što je najčešće sam kiseonik iz vazduha. Nadalje, ljudsko telo je, kao što svi znamo, sastavljeno uglavnom iz vode, što je još jedna prepreka za spontano sagorevanje. Neki naučnici smatraju da salo iz tela može da se ponaša kao gorivo, a dlake mogu da se zapale. U procesu topljenja sala, telo može lako da izgori iznutra ka spolja.

Britanski naučnik i autor Brajan Ford ima još jednu teoriju o izvoru ljudskog spontanog sagorevanja. Naime kada čovek pati od ketoze, ljudsko telo proizvodi male zapaljive supstance acetona. Ford veruje da kada su neka osoba pati od ketoze može da proizvode dovoljno acetona, a samo mala varnica, kao rezultat statičkog elektriciteta može da dovede do toga da se ljudsko telo zapali samo od sebe.

Iako za ovaj postoje i naučna objašnjenja većina stanovništva smatra da se slučajevi spontanog sagorevanja, jednostavno nemaju racionalno objašnjenje.

Najnovije

Priroda

Nauka