Stanovništvo na severozapadu Bosne i Hercegovine nosi glavni teret nekontrolisanog priliva migranata, uz sve teškoće koje je pandemija donela. Među migrantima se javljaju slučajevi kovida 19, ali držanje rastojanja za njih jednostavno ...
Izvor: Foto: Zijah Gafić
Bosna i Hercegovina postala je neočekivan i ne tako pouzdan vratar Evropske unije. Otkako je Mađarska zatvorila granicu prema Srbiji, porozna granica Bosne, duga više od hiljadu kilometara, postala je glavni pravac do Evrope za desetine hiljada migranata.
Većina njih vidi Bosnu samo kao tranzitnu zemlju. Jedino što žele jeste da "uđu u igru", što je izraz koji se koristi za opisivanje njihovog puta do Evropske unije.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
BIHAĆ: Grupa Pakistanaca putuje prema Hrvatskoj preko planine Plješevica. Bihać i severozapadni deo Bosne i Hercegovine preuzimaju najveći teret izbeglučke krize. Blizina Granice sa Hrvatskom logičan je put za migrante. Foto: Zijah Gafić
Ova neizvesna odiseja uključuje prelaske preko opasnih reka i minskih polja zaostalih iz rata u Bosni, potom pešačenje kroz Hrvatsku sve do Italije i dalje.
Čak i pre pandemije migranti su bili daleko najveća marginalizovana grupa u Bosni i Hercegovini, sa izuzetno ograničenom zdravstvenom zaštitom i nesigurnim načinom života; čuče u napuštenim, prenatrpanim građevinama kojima nedostaju čak i osnovni sanitarni uslovi.
Tekuća pandemija naglo povećava napetosti između lokalnog stanovništva i migranata. Lokalni stanovnici organizuju se u neke vrste dobrovoljačkih grupa koje zaustavljaju autobuse i kontrolišu ih da li prevoze migrante, što je potpuno nezakonito postupanje koje vlasti ignorišu. Stanovništvo na severozapadu zemlje nosi glavni teret nekontrolisanog priliva migranata i taj pritisak raste, uz sve teškoće koje je pandemija donela; finansijska nesigurnost pogotovo uvećava njihovu frustraciju, koja bi naposletku mogla da preraste u nasilje prema migrantima. Među migrantima se javljaju slučajevi kovida 19, ali držanje rastojanja za njih jednostavno nije opcija. S obzirom na krhkost bosanskog zdravstvenog sistema i uopšteno neprijateljski stav prema migrantima, lako je zamisliti katastrofalni scenario ako se virus u većoj meri uvuče među migrante.
Pandemija će se jednom okončati, ali će se migrantske muke u Bosni i Hercegovini nastaviti.
Ova reportaža nastala je u saradnji s Društvom National Geographic, Pulicerovim centrom za izveštavanje o krizama i Fondacijom VII.
Prvi prilog sarajevskog fotografa Zijaha Gafića za novembarski broj našeg časopisa dobio je priznanje Best Edit.
Bosna i Hercegovina na migrantskom putu: Potresne fotografije izbegličke svakodnevice
Migranti peru odeću i kupaju se u malom, zagađenom potoku iza napuštene fabrike, gde su izgradili improvizovano privremeno naselje. Zbog nedostatka imigracionih centara prisiljeni su da žive na otvorenom, u nehumanim uslovima bez pristupa čistoj vodi, zdravstvenim uslugama i hrani.
Foto: Zijah Gafić
Dva migranta prelaze Drinu između Srbije i Bosne i Hercegovine. Kako se bliži zima, prelazak Drine postaje sve opasniji. Ipak, to je i dalje najčešći put za migrante koji iz Srbije dolaze u Bosnu i Hercegovinu. Otkako je Mađarska zatvorila granicu prema Srbiji, porozna granica Bosne postala je glavni pravac do Evrope za desetine hiljada migranata.
Foto: Zijah Gafić
U ratom uništenoj zgradi Doma penzionera, bez struje i tekuće vode, Rašid drži jabuke koje je dobio od aktivista. Pomoć u velikoj meri zavisi od pojedinaca imeđunarodnih organizacija poput IOM-a, UNHCR-a, Crvenog krsta...
Foto: Zijah Gafić
Grupa Marokanaca sprema obrok u napuštenoj fabrici, gde su napravili privremeno sklonište. Bez imigracionih centara prinuđeni su na snalaženje u nehumanim uslovima.
Foto: Zijah Gafić
Migranti čekaju u redu za hranu koju im je obezbedila aktivistkinja Zehida Bihorac Odobašić, ispred napuštene fabrike koja im služi kao privremeni smeštaj. Nekada aktivna, danas napuštena postrojenja, često služe kao sklonište mnogim migrantima, naročito u delu zemlje na granici sa Hrvatskom. Mnogi migranti su usled siromaštva odlučili da sreću potraže u nekoj od zemalja Evropske unije.
Foto: Zijah Gafić
Grupa Pakistanaca odmara se u šumi, u blizini granice Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Odatle nameravaju da nastave put prema Italiji. Kreću se uglavnom noću, dalje od naselja.
Foto: Zijah Gafić
Mladi Avganistanac odmara se pored puta koji vodi prema Hrvatskoj, odakle je nedavno vraćen. Njegova postradala i bolna stopala posledica su jednonedeljnog hoda, neudobne obuće i vlage.
Foto: Zijah Gafić
Aktivistkinja Azra Velagić Macić deli hranu migrantima iz Maroka i Alžira. Neadekvatna i pasivna reakcija vlasti prema migrantima uslovljava im da zavise od pomoći pojedinaca i humanitarnih organizacija.
Foto: Zijah Gafić
Vučjak, u blizini granice sa Hrvatskom, prvo je neformalno naselje migranata u Bosni i Hercegovini. Ukoliko budu uhvaćeni u ilegalnom prelasku granice, migrante vraćaju u Bosnu, često uz upotrebu sile.
Foto: Zijah Gafić
Grupa pakistanskih izbeglica sprema hranu u improvizovanom logoru pred polazakprema Hrvatskoj. Migrantska kriza najizraženija je u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. Čak i pre pandemije migranti su bili najveća marginalizovana grupa u Bosni i Hercegovini, sa ograničenom zdravstvenom zaštitom i nesigurnim načinom života; često borave u napuštenim prenatrpanim građevinama.
Foto: Zijah Gafić
Mladi Pakistanac spava na travi fudbalskog igrališta. Za većinu izbeglica Bosna i Hercegovina je samo tranzitna zemlja. Jedino što žele je da 'uđu u igru', što je izraz koji se koristi za opisivanje njihovog puta do Evropske unije. Uprkos velikoj neizvesnosti na tom putu, pa i na cilju, izbeglice upornopokušavaju da se domognu neke od evropskih zemalja.
Foto: Zijah Gafić
