Žil Vern verovatno ne bi zamerio pozajmljivanje dela njegovog naslova za početak priče o našoj avanturi ka središtu Zemlje. Naravno, ovo treba shvatiti figurativno jer nismo putovali nego ronili. Ovo jedinstveno iskustvo doživeli ...
Izvor: Foto: Ivana OK, Janez Kranjc
Naše krajnje odredište bio je Rudnik Tuna Hastberg, na oko tri sata vožnje severno od Stokholma. U poslednjem većem mestu, pred dolazak na naše odredište snabdeli smo se namirnicama, jer tamo gde idemo nema ni prodavnica ni restorana.
Tuna Hastberg je selo sa petnaestak kuća. Nastalo je kao naselje za rudare koji su radili u rudniku. Sam rudnik je star oko 500 godina a vađenje rude čelika je prestalo 60-tih godina dvadesetog veka. Tada je voda počela da plavi podzemne koridore. Zahvaljujući konfiguraciji terena, ona je izuzetno prozirna. Švedski ronioci su počeli istraživanjem pre nešto više od 10 godina. Veoma brzo, ovo mesto je postalo veoma poznato u celom svetu među ljubiteljima ronjenja u zasvođenim ambijentima, kao što su pećine i rudnici.
Software:Adobe Photoshop CC 2015 (Windows)
Created: 2020:04:01 23:01:37
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Švedski ronioci su počeli istraživanjem pre nešto više od 10 godina. Veoma brzo, ovo mesto je postalo veoma poznato u celom svetu među ljubiteljima ronjenja u zasvođenim ambijentima, kao što su pećine i rudnici.
Software:Adobe Photoshop CC 2015 (Windows)
Created: 2020:04:01 23:49:18
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Najdublji zaron koji je napravljen u ovom rudniku je bio na dubini od 150 metara.
Hotela ili nekog drugog smeštaja nema. Ali zato postoji škola. Spava se u školi, uz malo sreće u krevetima na sprat, a sa malo manje sreće u vrećama na strunjačama. Zbornica je pretvorena u trpezariju, a postoji kompletno opremljena kuhinja. Postoji dovoljan broj kupatila i toaleta, a prema švedskim standardima i mala sauna. Važi pravilo kao u planinarskim domovima – kako zateknete tako ostavljate za sobom.
Do ulaska u rudarsko okno može se prići kolima. Kada sam zavirio ispod poklopca okna video sam 400 stepenika koji su nestajali negde u mraku. Na sreću, postoji lift za transport opreme koji silazi do 80 metara dubine gde počinje prvi nivo rudnika. Inače, Tuna Hastberg je nekada zahvatala do 600 metara dubine gde su vršena iskopavanja rude. Najdublji zaron koji je napravljen u ovom rudniku je bio na dubini od 150 metara. Tokom našeg boravka, planirana dubina je bila 30 metara što je maksimalno dozvoljena dubina za standardna ronjenja. Za dublje je potrebna posebna dozvola.
Temperatura u rudniku je 5 stepeni Celzijusa tokom cele godine. Voda je konstantnih 3 stepena, pa je upotreba specijalnih suvih odela neophodna, kao i upotreba ostale opreme za ronjenje u hladnoj vodi. Zona za ronjenje je jedan od najuređenijih delova rudnika. Tu se nalazi kompresorska soba sa bankom Nitroxa koji je standard za ronjenje u ovom rudniku. Na prvom nivou nalaze se klupe za pripremu opreme koja se zatim dizalicom spusta na platformu koja je u nivou vode. Takođe tu su i sobe za grejanje u kojima je temperatura 22 stepena, gde se nakon zarona možete oporaviti uz tople napitke. Instalacije za punjenje boca se spuštaju do same platforme za ulazak u vodu, pa vaša oprema ostaje na najnižoj tački dokle god ronite. Kada izronite, dovoljno je priključiti crevo sa Nitroxom na boce i dopuniti se za sledeći zaron.
Kada sam zavirio ispod poklopca okna video sam 400 stepenika koji su nestajali negde u mraku. Na sreću, postoji lift za transport opreme koji silazi do 80 metara dubine gde počinje prvi nivo rudnika. Inače, Tuna Hastberg je nekada zahvatala do 600 metara dubine gde su vršena iskopavanja rude. Najdublji zaron koji je napravljen u ovom rudniku je bio na dubini od 150 metara.
Švedjani kažu "ne postoji hladno vreme ako imate odgovarajuću garderobu". Ovu izreku apsolutno možemo primeniti i na naše iskustvo ronjenja u rudniku. Ako imate pravu opremu, čak i ronjenje u ovakvim uslovima može biti vrhunsko zadovoljstvo. Ni jedan zaron nije bio ispod 60 minuta. Svi pravci ronjenja koji su dostupni uobičajenim zaronima su markirani i obeleženi takozvanim Arijadninim nitima. Postoji detaljna mapa ronilačkih zona, a na zaron se ide sa iskusnim vodičima.
U rudniku smo imali priliku da upoznamo "domaćina" rudnika Marcina Vojturskog koji zajedno sa Angelikom Ridelijus brine o ovom mestu.
"Stalno se radi na poboljšanju uslova u rudniku. Proširuje se platforma za ulazak u vodu, napravljena je još jedna soba za grejanje. A osim za ronioce, Tuna je sjajno mesto i za speleologe pa imamo česte posete sa raznih univerziteta", kaže Marcin.
Prateći jedan od većih krakova hodnika, stigli smo do ogromne podzemne dvorane. Tu je smeštena bina u nekoliko nivoa, na kojoj se planiraju razni koncerti a jedan "probni" je već održan.
"Ovaj prostor ima sjajne akustične karakteristike, a u kombinaciji sa ambijentom odličan je za performanse i koncerte. Za sada je najveći problem jedan ulaz u rudnik, pa razmišljamo koliko bi bilo bezbedno imati ovde veliki broj ljudi ali sigurna sam da ćemo u budućnosti i taj problem rešiti", optimistično saopštava Angelika.
