Fotografkinju Lanu Tannir upoznali smo kroz fotografije nastale u Finskoj i Islandu. Nekoliko godina nakon što je s nama podelila utiske iz Mongolije, mlada fotografkinja vratila se arktičkim lepotama.
Koji trenutak s ovog putovanja biste posebno izdvojili?
Jedan trenutak mi je posebno ostao u sećanju – dan kada sam videla orke i grbave kitove kako love haringe u blizini Skjerveja. Za vreme izleta tipično je videti orke ili grbave kitove već u prvih nekoliko sati. Međutim, tog jutra nije ih bilo na vidiku. Već smo počeli da gubimo nadu, kada smo videli malu grupu orka kako plivaju prema fjordovima. Nakon nekog vremena, prateći grupu, naišli smo na fascinantnu scenu — orke i grbavi kitovi usred lova na haringe! Na licu mesta bilo je oko dvadesetak orki i četiri grbava kita. Znatiželjne orke dolazile su sasvim blizu broda i izvirivale glavu iz vode kako bi nas bolje videli, dok su grbavi kitovi skakali iz vode otvorenih usta, da bi progutali ribe i kril u jednom zalogaju. Sve to vreme morski orlovi leteli su iznad broda, dok se nebo u pozadini zlatilo raznim bojama zalaska sunca. To je trenutak koji nikada neću zaboraviti!
S kakvim ste se izazovima suočili na terenu?
Fotografisanje u vlažnim uslovima, pod hladnim temperaturama, jakim vetrovima i uz tešku opremu fizički je vrlo zahtevno za fotografa i za njegovu foto-opremu. Time što je brod nestabilan i konstantno u pokretu, a paluba zamrznuta, uslovi za fotografisanje su još više otežani. Budući da orke i grbavi kitovi izrone iz vode samo na delić sekunde, trebalo je uspeti uhvatiti upravo taj trenutak, a uz to fotograf mora da predvidi i gde će kit izroniti. Osim toga, dani u Norveškoj postaju znatno kraći u novembru –to je sezona kada započinje polarna noć. To ostavlja samo nekoliko sati dnevno za fotografisanje divljih životinja i prirode. Zato je svaki uhvaćeni trenutak i svaka uspešna fotografija poseban i izuzetan uspeh.
Jeste li naučili nešto novo od ostalih članova posade?
Najvažnija lekcija koju sam naučila od članova posade je koliko je važno gledati kitove na etički i ekološko prihvatljiv način. Kitovi su nežna bića. Nepravilni pristup može ih uznemiriti pri lovu, uticati na njihovo vreme za odmor i ugroziti hranjenje mladunčadi. Zato ih treba prilikom posmatranja što manje uznemiravati pri njihovim normalnim aktivnostima.
Kao opšte pravilo, kitove nikada ne smemo juriti ili im se približavati spreda, već brod mora da plovi paralelno s njihovim smerom kretanja. "Školi" kitova se mora pristupiti polako, tiho i oprezno kako bi se smanjio dodatni stres. Grupa kitova sme da se posmatra najviše 30 minuta, a kitove treba odmah napustiti ako postanu uznemireni ili pokažu znakove stresa. Dobri pokazatelji da su životinje uznemirene su dugo ronjenje pod vodom, podela "škole" na više grupa ili promena smera i brzine kretanja, te udaljavanje od područja.
Povezane vesti
-
Destinacije i Putopisi |
05. Dec 2020.
Velika divljina u svojoj netaknutoj svežini: Dobrodošli na rusko utočište - ostrvo Vrangel
Na šta turisti treba da paze kada biraju organizatora za posmatranje kitova?
Do danas u Norveškoj ne postoje nikakvi propisi za brodove koji se bave turističkim posmatranjem kitova, zato je izuzetno važno odabrati etičku kompaniju. To prvenstveno osigurava sigurnost i očuvanje kitova i umanjuje uticaj na prirodu. Uz to, izbor etičke kompanije šalje drugim organizatorima signal da moraju podići svoje standarde i promeniti navike što se tiče turističkog promatranja kitova.
Uopšte, turisti bi trebalo da paze na način na koji se brod približava kitovima i da izraze brigu ako vide bilo kakvo nepravilno ponašanje. Najbolje je odabrati organizatora koji stavlja dobrobit životinja na prvo mesto i pokušava da smanji svoj ekološki otisak na prirodu.
Pojedine kompanije za posmatranje kitova unapređuju industriju pružajući turistima ekološke alternative. Na primer, jedan od brodova na kojem sam bila je takozvani hibrid, što znači da ima mogućnost da koristi električni pogon kada se približava kitovima, da bi time umanjio zagađenje okoline, a životinjama stres.
Šta smatrate da mi možemo da učinimo da zaštitimo okeane i životinje koje žive u njima?
Najalarmantniji problemi današnjeg doba su zagađenje okeana plastikom i prekomerni ribolov. Kitovi jedu plastiku misleći da je to hrana i zbog toga umiru. Štaviše, procenjuje se da oko 300.000 morskih sisara (kitova, delfina, itd.) svake godine umire radi toga što se upletu u ribarske mreže.
Iz tog razloga, najbolji način da se pomogne kitovima i okeanima su male promene u vlastitom ponašanju i svakodnevnom životu. Nekoliko jednostavnih načina da umanjimo naš negativan uticaj na okeane i kitove su izbegavanje korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, korišćenjem vlastite flaše za vodu, stalnim korišćenjem vlastitih platnenih ili pletenih torbi i posuda za nabavku, kao i kupovina nepakovane hrane, recikliranje smeća i manjim konzumiranjem morskih plodova i ostalih živih bića.
20 dana na brodovima za posmatranje kitova: Nestvarna avantura među norveškim fjordovima
