Priča o čoveku kog su stvorile planine:  "Zagolicalo bi ga saznanje da ovaj deo zemlje nosi njegovo ime"

Portfolio Pitera Esika u čast Ansela Adamsa i krševitog kalifornijskog područja divljine koje je nazvano po Adamsu.

Fotograf Piter Esik koji je snimio većinu slika koje prate ovaj tekst smatra Ansela Adamsa glavnim inspiratorom svoje karijere

Na svoje prvo putovanje u Sijera Nevadu, juna 1916. godine, Ansel Adams je krenuo naoružan foto-aparatom – Kodakovim modelom br. 1 brauni – i počeo je da fotografiše. "Očekujem da će se raspasti ako nastavim da fotografišem ovim tempom", pisao je tog leta mlađani 14-godišnji fotograf svojoj tetki Meri u San Francisko. "Već sam napravio 30 fotografija."

Nastavio je da fotografiše još skoro sedam decenija, do 1984. godine, kada je umro, navršivši pune 82 godine. Do tada je postao svetski poznat fotograf i uticajni zagovornik očuvanja sveta divljine. Iako je putovao uzduž i popreko, uvek se iznova vraćao u Sijeru – "u taj plemeniti gest planete", kako ju je opisao – zbog avanture, umetničke inspiracije, naklonosti i utehe koju je pronalazio među njenim nazubljenim granitnimvrhovima, na njenim prelazima prekrivenim snegom i pod njenim turobnim nebom.

Njegovi beskompromisni prikazi ovih prizora i dalje privlače poklonike u ovo, njegovim imenom nazvano područje divljine, duboko u srcu Visoke Sijere, gde dolaze u nadi da će videti ono što je video Ansel Adams.

Jednog bistrog avgustovskog jutra grupa Adamsovih poklonika iskrsava iz drveća, jašući na konjima i praveći oblak prašine dok prilaze da pri jakoj i kosoj sunčevoj svetlosti osmotre jezero Hiljadu ostrva, veličanstveni predeo na 2.997 metara visine. Ovo jezero posuto stenama, opervaženo bujnim planinskim livadama, svetluca pod besprekorno plavim nebom, uz tamne gromade vrha Baner i planine Riter koje upotpunjavaju ovaj prizor. Jahači su privezali konje u borovom šumarku, a jedan od njih objašnjava razlog ovog putovanja.

"Tragamo za rupama koje je napravio Anselov stativ", kaže Majkl, 77-godišnji živahni penzionisani internista iz Fresna. On se šali kada govori o rupama koje je napravio stativ, ali ne i kada je reč o nadi da će pronaći upravo ono mesto s kojeg je Adamsn apravio čuvenu, prvu sliku jezera i vrha Baner – i pritom je i sam bio iznenađen rezultatom.

"Napravio sam mnogo sumornih snimaka i otpatio zbog nekih ponižavajućih neuspeha", napisao je Adams u svojoj autobiografiji, dok se prisećao svog putovanja na jezero Hiljadu ostrva tokom 1923. godine. Međutim, ispostavilo se da je jedna fotografija izuzetna. "Mogu da prizovem uzbuđenje koje je u meni izazvao taj prizor", nastavlja on. "Izgledalo je kao da se sve slučilo na najbolji mogući način: stenje, oblak, planina i celokupan predeo... Ova slika još uvek poseduje sklad i magiju na koje je u tim ranim godinama ukazivalo tek nekoliko drugih fotografija."

To je bio prelomni trenutak za Adamsa, koji je tada imao 21 godinu i još uvek bio neodlučan da li da stremi karijeri klasičnog pijaniste ili fotografa. "To putovanje 1923. godine pomoglo je da se okrene fotografiji – shvatio je da zaista poseduje ono nešto", kaže Majkl, koji je pomno pratio Adamsovu karijeru, analizirao njegove fotografije, upijao njegove zapise i putovao na mnoga mesta gde je Adams stvarao. Međutim, Majkl nikada pre nije posetio ovaj kutak Adamsovih predela, do kojeg se uskim stazama uz istočni obronak Sijere stiže u divljinu.

"Eto, konačno sam uspeo da stignem do jezera Hiljadu ostrva", likuje Majkl, dok proslavlja svojdolazak na ove visine i pritom izgleda prilično odomaćeno. Sa starim kaubojskim šeširom na glavi, on lagodno lunja kroz priobalno stenje, a svojim krepkim izgledom i belom bradom u potpunosti podseća na Ansela Adamsa – a zato postoji i valjan razlog: Majkl Adams je sin jedinac slavnog fotografa, a ovde je došao da ponovo uspostavi veze sa svojim starim i zaokruži porodičnu povest u koju se ubraja i vrh Baner.