Laguna kondora je jedno od najvažnijih peruanskih nalazišta koja čuvaju ostatke civilizacije Inka, ali ga godišnje poseti mali broj ljudi.
Nakon što su 1997. godine na nalazištu na severozapadu Anda, u mauzoleju napravljenom u strmoj litici, pronađene stotine mumija, neobična laguna, ranije poznata zbog brojnih kondora koji su u nju sletali, dobila je naziv Laguna mumija.
Ova tela se danas čuvaju u obližnjem Muzeju u Lejmebambi, a stručnjaci veruju da su one samo deo neobične nekropole i da još hiljade mumija u čak 17 drugih mauzoleja čekaju da budu otkrivene.
Jeste li čuli za mumije iz Gvanahuata?
„Ovo otkriće bilo je neki vid čuda“, smatra bioantropološkinja dr Sonja Giljen i dodaje da su ove mumije su veoma važne jer su prve koje nam otkrivaju kako su Inke mumificirale svoje preminule, na način za koji su smatrali da je dostojan kraljeva.
Kako ona objašnjava, organe preminulih su vadili kroz anus, a kožu su pažljivo čuvali. Tela su potom umotavana su vunu, a oko njih su se raspoređivali darovi poput posuđa, perja, korpi i – najvažniji – kipu (quipu), kanap sa čvorovima koji bi čuvao podatke o porezu, broju stanovnika, napomene za budućnost i sećanja na prošlost.
Giljenova veruje da je Laguna mumija imala važno mesto u društvu Inka i da su osobe koje su ovde sahranjene bile cenjeni članovi zajednice.ž
Otkrijte: 5 stvari koje niste znali o Tutankamonovoj mumiji
„Inke su duboko poštovale svoje preminule vladare jer su ovi ostajali važan deo sveta živih“, kaže dr Giljen i dodaje da su mumije Inka bile deo sastanaka, vlasnici poseda i da su se smatrale donosiocima odluka.
Ona objašnjava da svaka od ovih mumija priča svoju priču. Tako je za mumiju mladića koji je umro u 17. ili18. godini poznato da je reč o mladiću koji je lovio ptice, na šta ukazuje perje s kojim je sahranjen.
Gotovo je neverovatno da je ovo važno mesto čak pet vekova bilo potpuno napušteno i zaboravljeno. Priroda ga je gutala, a stanovnici ove oblasti su odavno zaboravili na njega. Tako je bilo sve dok Lagunu kondora nije istražio Federiko Kaufman Doig, peruanski istoričar i arheolog. Međutim, uprkos tome što je naučna zajednica prepoznala značaj ovog mauzoleja (i još 16 drugih koje tek treba istražiti), tek oko 150 ljudi godišnje poseti ovo čudesno mesto. Srećom, to bi se moglo promeniti: od jula 2016. godine će žičara spajati Kuelap („Maču Pikču severa“), nalazište udaljeno oko 80 kilometara od Lagune mumija.
Pročitajte Pored mumije biskupa Vinstrupa pronađen – fetus
