Pored Tutankamona, jedna od prvih asocijacija na drevni Egipat je Kleopatra VII. Međutim, ova vladarka, iako je rođena u Aleksandriji, vodi poreklo od duge linije grčkih Makedonaca koji potiču od Ptolomeja I, jednog od najvernijih poručnika Aleksandra Velikog. Ova dinastija je vladala Egiptom od 323. do 30. godine pre nove ere i većina njenih vladara je zadržala negovala grčku kulturu. Zapravo, Kleopatra je bila poznata kao jedan od prvih članova ove dinastije koji su govorili egipatskim jezikom.
Preko dva veka, Egipćani su se borili s Hetitiskim carstvom zbog zemlje koja se danas nalazi na teritoriji Sirije. Ovaj krvavi sukob je trajao dugo, a nijedna strana nije jasno izašla kao pobednik. Međutim, i Egipćani i Hetiti su se suočavali i s pretnjama drugih naroda, tako da su tadašnji vladari Ramzes II i Hatusili II postigli mirovni sporazum. To je okončalo sukob i podrazumevalo da će ova dva carstva pomoći jedno drugim u slučaju invazije treće strane. Sporazum Egipćana i Hetita je danas priznat kao jedan od najstarijih mirovnih sporazuma, a njegova kopija se može videti iznad ulaza u komoru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Nakon dugog i napornog dana pored Nila, Egipćani su se opuštali igrajući društvene igre. Nekoliko različitih igara je bilo popularno u to vreme, a među njima su Mehen i Psi i šakali. Međutim, najpopularnija od svih je bila igra na sreću poznata kao Senet. Ovakva zabava datira još iz 3500. godine pre nove ere i praktikovala se na dugom brodu na čijem je podu nacrtano 30 kvadrata. Svaki igrač je imao niz komada koji su se kretali u skladu sa brojem koji se pokaže na kocki ili tehnikom bacanja štapova. Istoričari i dalje raspravljaju koja su tačno pravila ove igre, ali nema sumnje da je bila veoma poznata i popularna. Crteži koje prikazuju kako poznati egipatski vladari igraju ovu igru nalazile su se na pločama u njihovim grobovima.
Iako su se smatrale inferiornima u drušvtu, staroegipatske žene su imale zakonsku i finansijsku nezavisnost. One su mogle da kupuju i prodaju svoje vlasništvo, bile su članovi porote, ostavljale testamente i sklapale pravne ugovore. Stare Egipćanke nisu radile van kuće, ali su bile podjednako plaćene za svoje poslove kao muškarci. Za razliku od žena stare Grčke, koje su bile vlasništvo svojih muževa, egipatske pripadnice nežnijeg pola su čak imale i pravo da se razvedu i ponovo udaju. Egipatski parovi su mogli da sklope i dokument sličan predbračnom ugovoru. Ovakvi ugovori bi sadržavali popis imovine koju žena donosi u bračnu zajednicu i garantovali bi kompenzaciju u slučaju razvoda.
Iako su smatrali da je faraon neka vrsta otelotvorenja božanstva, egipatski radnici su bili dovoljno slobodni da protestuju ukoliko nisu bili zadovoljni uslovima za rad. Najpoznatiji primer je štrajk radnika u 12. veku pre nove ere za vreme vladavine faraona Ramzesa III, kada radnici angažovani na izgradnji nekropole nisu dobili svoju uobičajnu isplatu u zrnu. Radnici su jednostavno ušli u nekropolu i hramove i odbili da napuste ove objekte dok nisu dobili svoj deo. Ovo je jedan od prvih zabeleženih štrajkova u istoriji.
Egipatski vladari su često prikazani uskim statuama, ali ovo najverovatnije nije bio slučaj. Staroegipatsku ishranu u najvećoj meri su činili pivo, vino, hleb i med, a istraživanja pokazuju da se to odražavalo na kraljevski struk. Ispitivanja na mumijama su pokazala da su mnogi egipatski vladari bili gojazni, a neki od njih su čak patili od dijabetesa. Dobar primer je sarkofag kraljice Hatšepsut, koja je živela u 15. veku pre nove ere, koji je prikazuje kao vitku i atletski građenu osobu, dok istoričari tvrde da se zapravo bila gojazna.
Malo toga se zna o životu ovog faraona koji je umro pre 20. godine, a pojedini istoričari tvrde da je umro na veoma neobičan način. Skeniranje tela ovog vladara pokazuje da je balsamovan bez srca ili grudnog koša. Ovo drastično odstupanje od tradicionalne egipatske prakse sugeriše da je možda pretrpeo strašne povrede pre smrti. Kako navode mnogi egiptolozi, jedan od mogućih razloga bi mogao biti i ujed nilskog konja. Dokazi koji upućuju na to su statue pronađene u Tutankamonovoj grobnici koje pokazuju kako baca harpun. Ukoliko je ovaj dečak zaista voleo ovako opasan sport, onda je njegova smrt mogla biti rezultat neuspešnog lova.
Drevni lekari su obično lečili gotovo sve, ali egipatski doktori ponekad su bili usmereni na lečenje samo jednog dela ljudskog tela. Ovaj rani oblik medicinske specijalizacije je prvi put primećen 450.godine pre nove ere, kada je Herodot zabeležio ovu čudnu pojavu. Ovi stručnjaci su imali, kao danas, i različite nazive. Stomatolozi su bili poznati kao doktori za zube, dok termin proktokolog doslovno znači "čuvar anusa".
U drevnom Egiptu su životinje smatrane inkarnacijom bogova, tako da je ovo jedna od prvih civilizacija koja je imala kućne ljubimce. Oni su obožavali mačke, za koje se mislilo da su u nekakvoj vezi sa bogom Bastetom, ali su takođe poštovali sokolove, pse, lavove i babune. Mnoge od ovih životinja su imale posebno mesto u staroegipatskom domu, a neke su čak i mumificirane i sahranjivane zajedno sa svojim vlasnicima. Životinje su bile i pomagači, tako da su egipatski policajci često koristili pse, ili čak dresirane majmune.
Oba pola su nosila veliku količinu šminke, za koju su verovali da im daje zaštitu bogova Horusa i Ra. Kozmetika je pravljena mlevenjem minerala, a pribor je pravljen od drveta, kostiju i slonovače. Žene su, takođe, bojile svoje obraze crvenom bojom, a koristile su kanu kako bi ulepšale ruke i nokte. Oba pola su nanosila parfeme od cimeta, ulja i smole. Egipćani su verovali da sastav njihove kozmetike ima magične i isceliteljske moći i nisu u potpunosti grešili - istraživanje je pokazalo da kozmetika na bazi olova koju su nosili stanovnici duž Nila sprečavala očne infekcije.
