Džon Lif ih koristi kao simbol za rešavanje svakodnevnih problema. Pčele imaju izuzetnu memoriju, koja im omogućava da znaju koje cveće je najbolje i gde se ono nalazi. One su, pored toga, veoma dobri inženjeri – stvaraju tako složene strukture koje mogu da skladište najvise meda. <i>
Foto: Wikimedia Commons </i>
Hobotnice umeju da imitiraju druge i komuniciraju. One brzo uče, imaju navigacione sposobnosti i umeju da koriste tehnike predatora. <i>
Foto: Profimedia </i>
Ove životinje su čuvene po svom pamćenju. Međutim, zapanjujuće je da slonovi svoje prijatelje i neprijatelje mogu da pamte čak i pedeset godina, u zavisnosti od zdravlja i dužine životnog veka. Pored toga, slonovi koji žive u zatočeništvu mogu postati odlični umetnici. Njihova komunikacija je razvijena i podrazumeva različite glasove, tako da slonovi mogu da komuniciraju i kada su udaljeni osam kilometara. <i>
Foto: Profimedia </i>
Mrav je najbolji timski igrač, ali može i samostalno da ispolji svoju inteligenciju. Mravi brinu o svojoj porodici isto kao što mnogi sisari. Džon Lif dodaje da mravi čine drugo društvo na svetu (posle termita) koje je uspelo da razvije neki vid <i> agrikulture <i/> - ovi mali <i> ratari </i> uzgajaju gljivice. Poljoprivreda koju su razvili ljudi je uspostavljena mnogo kasnije. <i>
Foto: Shutterstock </i>
Već godinama, delfini ne prestaju da začuđuju istraživače! Ovi morski sisari pamte komunikaciju i više od dvadeset godina. Džon Lif navodi da odmah prepoznaju i svoj odraz u ogledalu, veoma su kreativni i neprestano otkrivaju nove načine za lov. Imaju razvijene odnose kako s ljudima (neki čak smatraju da mogu da detektuju ljudsku trudnoću), tako i s ostalim stanovnicima mora, pa mogu upozoriti ribe ukoliko se nalaze u blizini mreže tako što će udarati perajima o vodu. <i>
Foto: Profimedia </i>
Vrane su veoma samosvesne i u stanju su da broje i koriste analogiju, koju koriste za rešavanje zadataka. Džon Lif dodaje da nove studije pokazuju da su vrane u stanju da razumeju ono što ljudi nazivaju Arhimedovim principom, koji govori o potisku sile tela uronjenog u tečnost. Vrane ovo znanje koriste vranama kako bi mudro upravljale nivoom vode u potrazi za hranom. </>
Foto: Profimedia </i>
Znatiželjne i željne igre, ove životinje su i neverovatno inteligentne. Lif navodi da kakadu preduzima više koraka u razrešavanju zadataka kao što je otvaranje kompleksnih brava. Lif navodi primer kakadua koji je otkrio kako da najpre ukloni zavrtanj, a potom okrene točak za 90 stepeni , pre nego što konačno pomenri rezu. Drugi kakadui koji su posmatrali ovaj postupak, veoma brzo su ga ponovili.
<i> Foto: Shutterstock </i>
Gušteri ne dobijaju puno priznanje za svoju inteligenciju. Zelena anola može, pokazala su istraživanja, da broji, brzo uči i lako rešava zadatke, a Džon Lif dodaje da imaju i izuzetno pamćenje. Kada su izolovani, ovi gušteri mogu da savladaju tehnike koje ne koriste u divljini. <i>
Foto: Shutterstock </i>
Inteligenciju najodanijeg čovekovog prijatelja često potcenjujemo. Međutim, prosečan pas nauči da razume čak do hiljadu različitih reči u interakciji s ljudima. Džon Lif ističe da su psi koji se koriste, recimo, u policiji pokazali veliku kreativnost i inteligenciju. Pored toga, oni izvanredno prepoznaju ljudske emocije. <i>
Foto: Shutterstock </i>
Na samom kraju liste nalaze se kitovi, koji imaju razvijenu komunikaciju. Oni, naime, sarađuju kako bi usavršili tehnike lova ribe. Kao primer Lif navodi njihovu naviku da se postroje u red i repovima stvaraju talase zbog kojih se foke sudaraju s ledom. Kitovi plivaju i ispod jata riba, dok prave mehure koji im služe kao mreže za lov. <i>
Foto: Shutterstock </i>
