Al Džazari je irački pronalazač koji je živeo tokom zlatnog dobaove zemlje . Opisan kao naučnik, pronalazač, inženjer mašinstva, zanatlija, umetnik, matematičar i astronom, napravio je automatizovane paunove, robote koji služe piće i sluge - a svi ovi roboti koristili su vodu kao gorivo. Ovde je prikazan njegov robot-bend, koji je <i> brod sa četiri automatska muzičara koji plutaju na jezeru i zabavljaju goste tokom kraljevskih zabava </i>.
Čuveni pronalazač Leonardo da Vinči napravio je planove zqa izradu ovog humanoidnog robota 1495. godine. Trebalo je da to bude mehanički vitez koji može da pomera glavu, vilicu i ruke. Prema Da Vinčijevim crtežima, mogao je i da sedne. Ovom fotografijom je predstavljen noviji robot, napravljen 2007. godine u Milanu po Leonardovim nacrtima. Foto: Wikimedia Commons
Rani roboti su pravljeni iz potrebe da se naprave mašine koje mogu da pomognu čovečanstvu tako što će olakšati obavljanje svakodnevnih zadataka. Sprava za predenje Semuela Kromptona bazirana je na vretenu iz 1764. koje je u velikoj meri povećalo brzinu proizvodnje industrije za tkanje. Sprava za predenje je prva automatizovana mašina ovog tipa s motornim pogonom. Foto: Wikimedia Commons
Čarls Bebidž dizajnirao je diferencijalnu mašinu 1822. godine, a ona je opisana kao „mehanički računar specijalne namene, dizajniran za dokumentovanje polinomnih funkcija.
Gakutensoku, prevedeno s japanskog znači <i> učenje od zakona prirode </i>. Ovo je bio prvi robot napravljen u Osaki, 1928. godine. Osmislio ga je biolog Makoto Nišimura, a robot je mogao da pomera lice, glavu, ruke preko sistema kontrole pritiska. Gakutensoku su nestali tokom obilaska Nemačke tridesetih godina prošlog veka. U 2008. godini, Muzej nauke u Osaki potom je napravio repliku. Foto: Wikimedia Commons
Ranih 1940-ih, pisac naučne fantastike Ajzak Asimov skovao je frazu <i> robotika </>. U to vreme, roboti su počeli da dobijaju važno mesto u industrijskom sektoru. Na ovoj fotografiji je je Unimat, prvi industrijski robot. Koncept je razvio pronalazač Džordž Devol (koji je umro u 99. godini u avgustu 2011.), a kompanija <i> General Motors </i> je kupila ovaj uređaj i instalirala ga na pokretnoj traci 1961. godine. Foto: YouTube/Printscreeen
Šaki se smatra prvim mobilnim robotom koji može da ramišlja o svojim postupcima. Robot je napravljen u Centru za veštačku inteligenciju, <i> SRI International </i>, od 1966. do 1972. godine. Šaki je mogao da dobije instrukcije preko tastature, pa potom da to razvije u niz drugih funkcija. Godine 2004. primljen je u <i> Robot Hall of Fame </i>, gde uživa veliku slavu zajedno sa čuvenim C-3PO iz serijala „Ratovi zvezda.
Nazvan po japanskoj reči koja znači <i> drug </i>, ovo je samo jedan od nekoliko robotskih ljubimaca koje je napravila kompanija <i> Sony </i>. AIBO je mogao da vidi putem kamere i da prepozna komande zadate na engleskom i španskom. Svaki od ovih ljubimaca je imao sposobnost da <i> uči i sazreva </i>. Proizvodnja je prekinuta 2006. godine. Foto: Wikimedia Commons
Robot kompanije <i> Honda </i> visok je 130 centimetara i težak 48 kilograma. Ovaj humanoidni robot može da hoda kraj čoveka držeći ga za ruku, razlikuje zvuke, prepoznaje predmete, tumači gestove i čak može biti integrisan u mrežu korisnika. Foto: Wikimedia Commons
Poznat i kao android ili humanoidni robot, izledom veoma podseća na čoveka. Prvi ove vrste predstavljen je u Japanu početkom 21. veka. Dizajniran da izleda kao japanske žene, ovaj robot ima čak 47 tačaka artikulacije, odnosno delova tela koji kretanje čine prirodnim. Godine 2005. prvi Aktroid pušten je u prodaju, po ceni od 20.000 dolara. Foto: Wikimedia Commons
