U blizini elektrane u kojoj se dogodila možda i najveća nuklearna katastrofa u istoriji danas, uprkos zabranama, živi više od sto ljudi.
Tokom četiri godine nakon nuklearne katastrofe, eksplozije na Reaktoru 4, oko 118.400 ljudi je evakuisano, a od 1991. do 2000. godine preseljeno je 231.000 stanovnika oblasti u kojoj se nalazi Pripjat.
Zavirite u Černobilj, 29 godina nakon katastrofe
Zona od oko 30 kilometara u radijusu oko elektrane „Černobilj“ proglašena je nemogućom za život, a njeni stanovnici dobili su drugi smeštaj. Tada još uvek nisu znali koliko će biti van svog doma – dani su se pretvorili u sedmice, sedmice u mesece, a potom je bilo jasno da je život kakav su pamtili završen, da se nikada nećete vratiti u svoje kuće.
Pravilo da se ne prelazi granica zaštićene zone i danas se poštuje iz straha, ali postoji mali broj ljudi koji se oglušio o apele vlasti. To su černobiljski „samodoseljenici“ – самосели, kako ih zovu Ukrajinci, ili самосёлы, kako su poznati Rusima.
Hana Zavorotnija se leta 1986. vratila u svoj dom nakon što je čuvarima poručila: „Ubijte nas i iskopajte grob – u suprotnom, ostajemo“.
I oni su tih tužnih dana obojenih strahom evakuisani, ali su se ubrzo – na sopstveni rizik, prekršivi zabrane i nadmudrivši čuvare – vratili su svoja sela i domove.
Černobilj:Lisica sama sebi napravila sendvič?! (VIDEO)
Oni danas žive u zoni koja se prostire na deset kilometara od nuklearne elektrane, a izuzetak su samo deka Sava i njegova supruga, koji starost provode u jednom udaljenijem, ali ipak ugroženom selu. U svojim domovima borave, kako je jednom prilikom objavio Si-En-En, „polunelegalno“ – s obzirom na to da su ovi stanovnici pripjatske oblasti u godinama u kojima neće ponovo imati decu i ne ugrožavaju nikoga, dopušteno im je na žive na svojoj zemlji.
Čak osamdeset odsto populacije koja živi u zabranjenoj zoni čine žene, a svi „samodoseljenici“ su ljudi u šezdesetim i sedamdesetim godinama. Oni su se, kako objašnjavaju, vratili u svoja sela jer im se nije dopao život u urbanim sredinama.
PosetiteČernobilj sa bezbedne udaljenosti (VIDEO)
Zanimljivo, ovi neobično hrabri ljudi umiru pre svega od bolesti povezanih s pušenjem i konzumiranjem alkohola, a kod žena je zabeležen visok procenat smrti usled moždanog udara. Naravno, oni ne uspevaju da zaobiđu kancer: veliki broj stanovnika sela u okolini Pripjata boluje od raka tiroidne žlezde.
Uslovi u kojima žive nisu laki. Iako imaju struju, žive bez tekuće vode, cepaju drva u poodmaklim godinama, a životinje im nereetko kradu sve što zasade.
Uprkos svemu, oni odbijaju da napuste svoje domove.
