Kineski zid, dugačak više hiljada kilometara, kroz istoriju je služio za odbranu od neprijatelja, a sada mu prete horde turista i urušavanje. Prema navodima lista “Bejing Times”, 30 odsto zida već je nestalo zbog erozije i štete koju su mu naneli ljudi, dok su delovi zida čak išarani grafitima. Foto: AP Photo/Alexander F. Yuan
Smešten visoko na padinama Anda u Peruu, „Izgubljeni grad Inka“ ostao je skriven od pogleda javnosti sve do 1911, kada su američkog istoričara i istraživača Hirama Bingama ovde doveli pripadnici plemena Kečuas. Od tada ovo mesto svake godine poseti stotine hiljada turista koji nepažljivim hodom oštećuju vekovima stare kamene blokove. Foto: REUTERS/Enrique Castro-Mendivil
Zbog klimatskih promena, Veliki koralni greben mogao bi da nestane do 2050. godine, a to bi bilo pogubno za mnogoe morske vrste kojima je on dom. Osim toga, to bi „sahranilo“ lokalnu ekonomiju. Naučnici upozoravaju da bi propast najvećeg koralnog ekosistema u svetu bila jednaka ekološkoj katastrofi koja bi ujedno označila i kraj industrije turizma u tom delu sveta, koji od grebena zarađuje milijarde. Foto: AP Photo/Ove Hoegh-Guldberg, Centre for Marine Studies, The University of Queensland
Ruševine ovog nekad božanstvenog hrama u Kambodži danas su krcate turistima kojima on služi kao mesto s kojeg će mobilnim telefonima zabeležiti spektakularan zalazak sunca. Prošle godine Angkor Vat posetilo je 20 odsto više turista i stručnjaci upozoravaju da bi što pre trebalo uvesti pravila o maksimalnom broju ljudi koji mogu da mu prstupe u određenom trenutku. Foto: AP Photo/Heng Sinith
Bilo je potrebno četiri godine da Mikelanđelo oslika svod Kapele, a uprkos tome što je reč o jednom od najvećih remek-dela svetske umetnosti, koje se ne sme fotografisati korišćenjem blica, milioni turista krše upravo to pravilo. Osim toga, turisti disanjem emituju ugljen-monoksid, što takođe oštećuje ovo umetničko delo. U kapelu su ugrađeni senzori i kamere pomoću kojih se broje turisti, pa se u odnosu na njihov broj regulišu temperatura i vlaga u kapeli. Foto: AP Photo/L'Osservatore Romano
Turistima je ovde zabranjen pristup još 2002. godine, nakon što je uočeno da su ljudi naneli priličnu štetu slikama bikova na zidovima iz doba paleolita, starim 20.000 godina. Od prošle godine samo pet nasumično izabranih posetilaca ima mogućnost da uđe u pećinu, i to samo ako najpre obuku zaštitna odela. Foto: Wikimedia Commons
Ovaj rezervat svake godine privlači milione turista koji tu dolaze na safari i donosi Keniji više novca nego bilo koji drugi rezervat. Međutim, brojni kampovi i domovi koji se otvaraju u okolnoj oblasti negativno utiču na okolinu. Stoga bi, prema mišljenju naučnika, trebalo podvući crtu i odrediti koliko turista i kada može da ga poseti. Foto: Profimedia
U aprilu 2014. godine, ovo mesto zatvoreno je za javnost, nakon što je primećeno da je vlaga iz daha turista koji decenijama posećuju grobnicu oštetila ovu atrakciju. Umesto njega je u blizini otvorena replika grobnice koju je pod strogom kontrolom sagradio jedan španski arhitektonski studio. Foto: Profimedia
Turisti su ovde već prouzrokovali veliku štetu jer svake godine spomenik, koji je podigao mogulski car Indije - šah Džahan - u spomen svojoj rano preminuloj supruzi Mumtaz, poseti preko četiri miliona ljudi. Mauzolej je izgrađen sredinom 17. veka kao simbol trajne ljubavi. Osim posetioca, upozoravaju stručnjaci, na drvenu podlogu spomenika utiče i pad vodostaja obližnje reke Jamuna. Foto: AP Photo/Pawan Sharma
