10 najfascinantnijih meteoroloških pojava

Fatamorgane nastaju kada se svetlo reflektuje i projektuje objekat koji, zapravo, ne postoji. Najčešće nam se priviđaju u vrelim predelima kao što su pustinje. Foto: Profimedia

Formira se oko Sunca, i to zbog ledenih kristala kroz koje se prelamaju sunčevi zraci. Ponekad je Sunce uokvireno sa dva luka, pa ono deluje svetlije. Halo se može formirati i oko Meseca, ali i oko zvezda i planeta - na primer, Venere. Foto: Profimedia

Nastaje od naeleketrisanih čestica koje potiču od Sunca i koje su dospele u Zemljin atmosferski omotač. Polarna svetlost se najbolje vidi na oba pola Zemljine kugle. Ne severu se nazima aurora borealis, dok se na jugu naziva aurora australis. Foto: Profimedia

Ovi oblaci neobičnog oblika uglavnom se pojavljuju nakon oluja. Međutim, način njihovog nastanka je i dalje nepoznat. Foto: Profimedia

Nastaju kada se Sunce nalazi visoko, pa se njegova svetlost reflektuje na slojevito postavljene, ledene oblake.Na taj način se formira visoki svetlosni stub. Takođe postoje i Mesečevi stubovi. Foto: Profimedia

Fenomen jako sličan haloima, s tim što se formira u kontaktu kapljica sa maglom. Foto: Profimedia

Tokom istorije, od biblijskih vremena pa do danas, nekoliko puta su se pojavile glasine o pada "kiši životinja". Foto: REUTERS/Carlo Allegri

Takozvani katabazični vetrovi nose jako gust vazduh i zbog uticaja gravitacije duvaju nadole. Poznatiji su pod nazivima Sveta Ana u Kaliforniji, Mistral u Mediteranu, Oroši u Japanu, Pitarak u Grenlandu... Zbog jačine spadaju u metereološke nepogode koje su opasne po život. Foto: Profimedia

Spada u ekstremno jake metereološke fenomene. Nastaje kada Sunčevi zraci prodiru kriz oblake koje sadrže visok nivo ledenih kristala. Foto: Wikimedia Commons

Fenomen koji se sastoji od svetla koncentrisanog u loptu koje se pomera izuzetno sporo. Takođe, spada u vremenske nepogode koje su opasne po život, jer zbog jačine mogu da sruše i čitavu zgradu. Foto: Profimedia