Vladari koji su ubili svoje partnere

Da nisu samo kraljevi opasni po svoje partnere dokazuje i primer egipatske kraljice Kleopatre koja se udala za svoju braću - Ptolomeja XIII koji se udavio bežeći od rimske vojske nakon Bitke na Nilu (47. godine p.n.e); i Ptolomeja XIV koga je Kleopatra navodno otrovala da bi na presto došao Ptolomej XV Cezarion. Foto: Wikimedia Commons

Ipak neslavnu titulu najpoznatijeg ubice bračnih drugova, svakako je Henri VIII, čije su ubilačke sklonosti inspirisale mnemoniku "razvedena, obezglavljena, umrla, razvedena, obezglavljena, preživela" koja ukratko objašnjava sudbinu njegovih šest žena. Njegova prva žena, kraljica Katarina Aragonska rodila mu je kćerku koja će kasnije postati kraljica Meri I, poznatija kao Krvava Meri. Dok je bio u braku sa Katarinom, kralj se zaljubio u Anu Bolen toliko da je postao opsednut njom, što je dovelo do toga da poželi razvod. Papa i Rimokatolička crkva nisu želeli da mu omoguće razvod, zbog čeka je Henri VIII odlučio da odvoji svoju crkvu od Rima - tako je u jednom potezu Engleska preko noći postala protestantska zemlja, a Anglikanska crkva postala glavna. Henrijeva druga žena, kraljica Ana Bolen, takođe mu je rodila kćerku, koja će kasnije postati kraljica Elizabeta I. Kralj je želeo muškog naslednika, prestolonaslednika. Ana je imala neprijatelje na dvoru, koji su pomogli da bude uklonjena; optužena za preljubu i zaveru da se ubije kralj, a samim tim i izdaju, Ana nije imala kuda da pobedne, osim na panj dželata. Za to vreme, kralj je već počeo da se druži sa jednom od dama sa dvora, Džejn Simor. Kraljica Džejn Simor uspela je da kralju podari naslednika - princa Edvarda, koji je nasledio svog oca na prestolu kao kralj Edvard VI. Nažalost, kraljica je umrla nekoliko dana nakon porođaja usled infekcije. Kraljevi savetnici, među kojima je najglasniji bio Tomas Kromvel, predlagali su da oženi Anu Klevsku, ali se činilo da je Ana laskavija od stvarnosti. Ona je postala kraljeva četvrta žena, ali kralj nije bio zainteresovan za nju, tako da su se brzo razveli. Ana je ostala u Engleskoj i bila je u veoma dobrim odnosima sa kraljem i njegovom decom, kao i budućim kraljicama. Henrijeva peta žena bila je Katarina Hauard. Privlačna mlada dama ušla je u brak iz sopstvenih ambicija, kao i zbog pritiska svoje moćne porodice. Kralj međutim više nije bio mladić; postao je krupan, a stara rana na nozi mu nikada nije potpuno zarasla već je bolno curela - što je teško romantičan ideal za mladu ženu. Uz to, kralj je postao plahovit; davno su prošli dani ljubavi kada je slao ljubavna pisma Ani Bolen. Katarina je ubrzo počela da se viđa sa mladim dvoranima i na kraju je uhvaćena u preljubi, zbog čega je završila sa glavom na panju. Šesta i poslednja žena Henrija VIII bila je kraljica Katarina Par. Veoma obrazovana dama, odličan pisac sa istančanom inteligencijom i čvrstim moralom, Katarina Par bila je kraljica koja je nadživela dvorske intrige, kraljevu lošu narav i opšte rigoroznosti dvorskog života. Bila je slatke naravi, ljubazna osoba, a deca kralja Henrija VIII su je obožavala. Foto: Wikimedia Commons

Prema navodima istoričara naredio je ubistvo svoje majke, otvorao je svog polu-brata, proterao svoju prvu ženi, a potom išutirao na smrt drugu ženu - sve to za vreme vladavine Rimom gvozdenom pesnicom. Foto: Wikimedia Commons

Klaudije se ženio četiri puta, nakon dve neuspešne veridbe. Nekoliko godina nakon što se razveo od svoje druge žene, Klaudije je oženio Valeriju Mezalinu, koja je bila njegova rođaka. Brak se završio tragedijom. Drevni istoričari navode da je Mezalina bila nimfomanka koja je redovno bila neverna Klaudiju. Tacit tvrdi da je išla dotle da se takmičila sa prostitutkama u tome ko će imati više seksualnih partnera za noć. Mezalina se čak udala za svog ljubavnika Gajusa Silijusa na javnoj ceremoniji dok je Klaudije bio u Ostiji. Izvori se ne slažu oko toga da li se pre toga razvela od cara, kao i da li je taj čin bio pokušaj uzurpacije prestola. Bilo kako bilo, rezultat tog čina bilo je pogubljenje Silijusa, Mezaline i većeg broja njenih prijatelja. Klaudije je naterao svoje pretorijance da mu obećaju da će ga ubiti ako se ikada više oženi. Međutim, on se ubrzo ponovo oženio i to Agripinom Mlađom za koju istoričari veruju da ga je na kraju ubila otrovnim pečurkama. Foto: Wikimedia Commons

Turski sultan došao je na presto Osmanskog carstva 1640. godine kao najmlađi sin sultana Ahmeda I. Bio je u večitom strahu da će ga ubiti braća i bio je nesposoban da vrši vladarske dužnosti. Njegov veliki vezir Kara Mustafa provodio je reforme u finansijskoj i poreskoj politici, što je omogućavalo da sultan ima veoma raskošan život u palati. Majka i sultanija brinule su da vladar bude uvek zabavljen i pronalazile su mu nove haremske dame. Imao je fetiš prema gojaznim ženama i naredio je svojoj straži da mu dovedu najveće žene koje mogu da nađu. Kada se pročulo da jedna od konkubina ima odnos sa jednim dvorskim slugom, sultan je naredio da se odmah u Bosforu udavi 280 žena iz harema. Foto: Wikimedia Commons