Izgubljeno podzemlje Prvog svetskog rata

Ožiljci od artiljerijske baražne vatre i danas se vide na ruševinama utvrđenja kod Šeman de Dama, gde je u aprilu 1917. godine za deset dana izginulo 30.000 Francuza.

Pat-pozicija u rovovskom ratu navela je obe strane na to da kopaju tunele ispod neprijateljskih položaja i postavljaju eksploziv.

Francuski inženjerci terenskim stetoskopom osluškuju pokrete neprijatelja u susednim tunelima.

Američke trupe iz 26. Jenki divizije, smešteni u podzemnom kamenolomu u Šeman de Damu, urezali su oko 500 prikaza tokom šest nedelja 1918. godine. Tu su imena, adrese, verski i patriotski simboli i ostale slike.

Vojska je iz relativnog komfora podzemnog kamenoloma uklesanim stepeništem izlazila u rovove.

U pojedinim oknima moglo je da se smesti na hiljade vojnika, a imala su i pogodnosti, na primer električno osvetljenje.

Reljefni prikaz feldmaršala Paula fon Hindenburga, načelnika generalštaba nemačke vojske, na zidu kamenoloma.

Neki vojnici su koristili umetnost da daju svoj komentar o ratu, poput ovog reljefa sa prikazom broda „Liberti” koji tone u „katastrofi XX veka”.

Francuski konjički oficir prikazan je na zidu kamenoloma. Na početku rata konjica je bila zastupljena na obe strane, što je podsećalo na doba viteškog ratovanja.

Grubi reljef sa prikazom mačke možda je simbolična osveta glodarima koji su opsedali podzemlje.

Zapanjeni pogled nemačkog pešadinca ukazuje na užase rovovskog ratovanja.

Autori su ponekad kombinovali crni humor sa praktičnom svakodnevicom, kao kod ovog reljefa sa likom brkatog vojnika, čela probodenog zarđalim ekserom.

Redov Arči Svitmen iz 26. Jenki divizije urezao je autoportret kao ponosni „prašinar” i potpisao se dok je boravio u podzemnom kamenolomu kod Šeman de Dama početkom 1918. godine.

Prikaz žene sa velikom mašnom u kosi podseća na tradicionalnu frizuru iz Alzasa, spornog regiona koji je Nemačka prepustila Francuskoj posle Prvog svetskog rata.