Borba protiv mora

Autor Ana Randjelovic 04.10.2013 08:00 14.07.2020 17:57

Kako se planeta zagreva, nivo mora raste. I plavi obale. Šta ćemo da štitimo? Šta da prepustimo vodi? Kako ćemo se suočiti sa opasnošću?

Izvor: Snimio: Džordž Štajnmec

Reportažu pročitajte na članu:

Vidi opis

Borba protiv mora

GLEČER TAHOMING, BRITANSKA KOLUMBIJA: Otapanje planinskih glečera doprinosi rastu nivoa mora za još jednu trećinu. Do 2100. godine podići će ga za nekoliko centimetara, ali ne i desetina centimetara. Ne sadrže toliku količinu leda.

KANJON BRTDEJ, GRENLAND: On je sada mali činilac, ali njegova površina je počela da se topi leti, što je zabrinjavajući pokazatelj. Ovaj ledeni pokrivač sadrži dovoljno vode da podigne nivo mora za skoro 7,5 metara.

GLEČER PAJN AJLAND, ZAPADNI ANTARKTIK: Istočni Antarktik deluje prilično stabilno. Ali delovi ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku podrivaju se usled zagrevanja okeana. Njegova budućnost je poput budućnosti Grenlanda vrlo neizvesna.

Bedem sada štiti Male, glavni grad Maldiva, arhipelaga u Indijskom okeanu, koji je najniža, najzaravnjenija zemlja na planeti. Do 2100. godine nadolazeća mora će možda prisiliti Maldivljane da napuste svoje domove. Više od 100.000 ljudi živi na ovom ostrvu na površini od 1,9 kvadratnih kilometara.

Opasno izložene narednom tajfunu, bespravno naseljene porodice gomilaju svoje straćare uz obalu u Manili, na Filipinima. Globalni rast nivoa mora ovde se dodatno pojačava zbog tla koje ubrzano tone.

Dve zakrivljene čelične kapije, svaka dugačka preko 106 metara, mogu da se zatvore kako bi ruski grad Sankt Peterburg zaštitile od oluja sa Baltičkog mora koje su ga više puta plavile tokom protekla tri veka. Završene 2011. godine, ove kapije su deo 26 kilometara dugačke brane od poplava na kojoj je izgrađen i novi auto-put.

FLEVOLAND: Okružen vetrenjačama, ovaj nasip štiti poljoprivredno zemljište koje je skoro potpuno ispod nivoa mora. Nasipi i stalno ispumpavanje čuvaju više od četvrtine ove zemlje od pretvaranja u močvaru ili povratka u otvoreno more.

KAMPEN, OVERIJSEL: Kontrola nasipa – i sposobnost da se nametnu takse za njihovo održavanje – počiva na odborima za vodu lokalnih zajednica, koji su postojali i pre nego što je Holandija postala država. Volonteri su obučeni da saniraju prodor vode u roku od tri sata.

IJBURG, AMSTERDAM: Mali dokovi i javna šetališta povezuju plutajuće kuće sagrađene na jezeru u istočnom Amsterdamu. Pričvršćene za čelične stubove kliznim karikama, ove kuće mogu da se podižu i spuštaju tokom poplava i oluja.

Ova napuštena kuća i dalje stoji na ostrvu Tiengmeten u južnoj Holandiji, gde je vlada ciljano srušila nasipe kako bi stvorila retko parče divljine u ovoj zemlji koju su oblikovali ljudi.