Livade Transilvanije

Svaki član porodice u Transilvaniji ima svoju ulogu na seoskom imanju. Osmogodišnja Anuca, iz sela Bogdan Voda na severu zemlje, pomaže oko krava i ovaca.

Čitava porodica Borka iz Breba dovršava plašćenje stoga sena, jednog od 40 stogova koliko ih uplaste svakog leta.

Porodica Borka odmara se posle radnog dana koji je počeo u ranim jutarnjim satima. George (u beloj košulji) i Anuca Borka (takođe u belom) venčali su se u julu 1995. godine, baš usred sezone kosidbe, tako da su imali kratak medeni mesec. „Već nedelju dana posle venčanja plastili smo seno”, žalostivo kaže Anuca. Ova fotografija snimljena je u Maramurešu, rumunskom govornom području na severu Transilvanije.

Šezdesettrogodišnjem Mihaju Cipljau na njegovoj livadi pomažu komšije iz Fereštija u prevrtanju i sušenju sena. U poslu se zajednički učestvuje mada svaka livada ima svog vlasnika i brižljivo označene međe. Vile od leskovog drveta, koje su neretko uglačane od dugogodišnje upotrebe, generacijski se nasleđuju.

Nekada je više ovaca boravilo na visokim planinskim pašnjacima, dok danas sve veći broj stada zauzima poljane oko sela. Pojedini čobani tvrde da su ovce sa nizijskih livada manje lepe jer su valjda slabije izložene kišama koje sa njih spiraju nečistoću.

Sedamnaestogodišnje rođake Auca i Magdalena Mesaroš kreću na jedno venčanje u Šugatagu, u Maramurešu.

Majke i bake, poput Marije Pop iz Korneštija, sede kući i upredaju vunu, a svake godine potroše stotine sati rada na izradu tradicionalne vezene nošnje za članove svoje porodice.

Sedamdesetogodišnja Anuca Višovan iz Breba održava vatru ispod komšijskog rakijskog kotla, u kojem se pravi palinka, rakija od šljive, jabuke ili kruške, čije ime jednostavno znači „destilovani alkohol”. Svaki posetilac dobija čašicu ovog ukusnog žestokog pića. „Kad ujutro prvo popijete čašicu palinke”, kaže Lorinc Opriš, vlasnik mlina u Serbiju, „znate da će to biti valjan dan.”

U kući svojih roditelja u Budeštiju, 24-godišnja Iljana Borodi čuva svog devetomesečnog sina Joana, dok se njena trogodišnja kćerka Marioara sama zabavlja. Stariji članovi porodice često ostaju u starim drvenim kućama, gde su zidovi okrečeni cvetnim dezenima. Mlađi ljudi obično žive u susednim, savremenim kućama od cigle i betona, koje je lakše ugrejati i očistiti.

U Serbiju, u Maramurešu, čista, sveža rečna voda kulja u tradicionalnu drvenu napravu za pranje veša, gde se nakon deset minuta mlaćenja smatra da su prostirke čistije nego da su prane na bilo koji drugi način. Za oko tri dolara možete da iznajmite na korišćenje ovu napravu za pranje, koja je najtraženija kad se uoči Božića ili Uskrsa sprema pokućstvo.

Kukuruz mora da se okruni pre nego što se da stoci. Jonu Petriku i njegovoj ženi Mariji Vraži, koji žive u Brebu, pomaže sedmogodišnja Adrijana Cancaš, kćerka njihovih komšija. I život porodice, kao i život sela u Transilvaniji zavise u velikoj meri od rada domaćih životinja.

Jesenje kuvanje pekmeza od šljiva obično je muški posao. Da pekmez ne bi zagoreo, potrebno ga je osam do deset sati neprestano mešati. Ovaj deda iz Serbija nosi tradicionalni mali šešir iz Maramureša. U Bukureštu bi verovatno svako sa ovakvim šeširom bio ismejan.

Marija Kovači kleči uz mrtvački kovčeg svog muža u dvorištu njihove kuće u Stremturi.

Irinu Večijunku (sasvim desno) teše na sahrani njenog muža Štefana, koji je umro u junu 2012. godine. Nijedan pogreb u Transilvaniji ne okončava se a da sveštenik ne upozori na užasnu sudbinu koja čeka one koji nisu vodili uzoran život.

Na jednom obronku u okolini Breba stogovi lucerke stoje poput stražara. Transilvanske tradicije zadiru bar hiljadu godina u prošlost. Seoski način života nastaviće se samo ukoliko ga budu čuvali i negovali sami seljani i ukoliko Rumunija i Evropska unija budu smatrale da ga vredi održavati.