Na svom prvom putovanju u Gorongosu (i Afriku) Vilson je na osnovu svog iskustva identifikovao crnopenog skakavca, koji je tako nazvan po smrdljivoj, otrovnoj peni koju luči.
Lokalni dečaci skupljaju žabe i viline konjice oko vodopada Murombodzi na planini Gorongosa tokom bioblica 2011. godine – dvočasovnog skupljanja uzoraka divljeg sveta.
Planina Gorongosa je postala deo nacionalnog parka 2010. godine, ali na hiljade ljudi i dalje naseljava ovo područje. „Mnogi od njih seku šumu da bi obezbedili drvo za potpalu“, kaže fotograf Džoel Sartore.
Vilson ispituje insekte u uhvaćene u mrežu koju je provukao kroz travu.
Na tradicionalnoj ceremoniji pred bioblic, Greg Kar naglašava važnost očuvanja šume. Tonga Torsida, vodič u parku, prevodi.
Ekipe rudara uz dozvolu države kopaju za zlatom. Udaljeni su oko kilometar i po od granice Parka, ali unutar vododelnice koja ga napaja. Budućnost Parka zavisi od da li će se pronaći sredstva za život ljudima koji ovde žive.
Plave voskokljune, bilo da su budne ili da dremaju, uobičajen su prizor u suvoj, žbunovitoj ravnici Gorongose. U Parku je do sada utvrđeno prisustvo 400 vrsta ptica.
Miševi roda Mastomys, uhvaćeni tokom bioblica, izgledaju kao da kuju plan za bekstvo. Dvoje je, zapravo, nestalo među visokim rastinjem, pre nego što je Džoel Sartore uspeo da napravi fotografije. „Nekoliko lokalnih dečaka otrčalo je u polje i vratilo se sa miševima, posle samo nekoliko minuta“, priseća se Sartore. Stanovnici Gorongose love glodare zbog hrane
Prirodnjaci za jedan dan. Na desetine dece koja žive na planini Gorongosa donose Vilsonu kese pune uhvaćenih primeraka na identifikaciju tokom bioblica. Uglavnom su nalazili insekte. „Na planini više nema krupnih životinja”, kaže fotograf Džoel Sartore
Helikopteri prevoze osoblje parka do udaljenih obronaka planine. Kako bi se zaštitio divlji svet, park je zaposlio čuvare da patroliraju i sprečavaju krivolov.
Izvor: Snimio: Džoel Sartore
