Aboridžini

Aboridžinka iz plemena Jolngu Mavunmula Garavirtdža uživa u suncu i moru u blizini zajednice Bavaka na obali Arnhemove zemlje u severnoj Australiji.

Šuma pruža sve što treba Bronvini Munjarjun, koja guli mekanu koru sa papirnog drveta da bi napravila ležaj za vidarski obred. Ona živi u monsunskoj oblasti na obodu Arnhemove zemlje.

Pleme Anangu iz centralne Australije čuveni peščarski monolit naziva Uluru. Oni veruju da su ga stvorila praiskonska bića. Evropljani su ga 1873. godine nazvali Ejers Rok, ali mu je 1985. godine vraćeno ime Uluru.

Jolngu jedu svaki jestivi delić zelene morske kornjače, od organa do žutog vezivnog tkiva.

Neli Gupumbu (levo) i Liza Garajndžaranga logoruju pored Arafurskog mora sa svojom babom Lili Gurambarom. Daljina ne znači i izolaciju za Gurambaru, koja pomoću telefona organizuje događaje u zajednici.

Na Garma festivalu u Gulkuli Jolngu žene masiraju posetioca uljima i travama. Ova godišnja manifestacija privlači turiste koji žele da upoznaju rituale Aboridžina.

Vatra je alat, dar, ali i potencijalna opasnost, što deca Anangu nauče od malena u Vataruu, jednom od mnogih zavičaja Aboridžina gde se ljudi još uvek drže tradicije.

Obojenih ruku i grudi, Bronvin Džimi (levo) i Tinpulja Mervin iz Vatarua izvode vatreni ples u Velikoj Viktorijinoj pustinji, to je obred u kom učestvuju samo žene. Aboridžini pale vatre da bi očistili zemljište od žbunja.

Muškarci u Maningridi ukrašavaju drveni sanduk u kome će sahraniti lobanju svog pretka. Lobanja je do nedavno bila u muzeju u Darvinu i upravo je vraćena zajednici.

Igrači kao da se transformišu pred mojim očima, uvijajući tela, izdužujući vratove, kreću se svi zajedno kao neko stvorenje sa mnogo nogu.

Aboridžini u dodiru sa zemljom vide pustinjske hrastove i zamišljaju pijaću vodu u šupljinama drveća. Oni vide pun mesec iznad Nacionalnog parka Uluru-Kata Tjuta i nalaze svetlo za noćne događaje.