Amsterdamski kanali

Radnik „Voterneta”, kompanije koja je zadužena za nadzor amsterdamske vode, skuplja smeće iz Singela, kanala koji je spoljna granicu srednjovekovnog gradskog jezgra.

Vazdušni snimak centra Amsterdama, iz pravca jugozapada. Kuće iz XVII veka, izgrađene uz kanale, prekrivene su januarskim snegom.

Prinsengraht je spoljni od tri glavna kanala koji obrazuju polukružni prsten. Kopanje kanala otpočelo je 1613. godine i predstavlja treći veliki program širenja grada. Dok su se bogati trgovci u to doba naseljavali na Herensgrahtu, na Prinsengrahtu su zidane radionice i skladišta.

Butik „Mi smo marke” na Herengrahtu jedan je od mnogih radnji sa luksuznom robom koje su otvorene na kanalima tokom poslednjih deset godina.

Nora Vajbrands u svojoj brodskoj kući Valvajn ukotvljena je na Prinsengrahtu. Ona kaže da joj njena okolina, zajedno sa neposrednim doživljajem vremenskih prilika i smene godišnjih doba, nadoknađuje nedostatak komfora.

Amsterdamski polukružni prsten kanala ne diči se samo elegantnim zdanjima već i monumentalnim drvećem. Ovo igralište na Herenmarktu – između Kajzergrahta i Herengrahta – lepo je smešteno između džinovskih kestenova.

U kafeu „Papeniland”, jednom od najstarijih amsterdamskih barova, ulični svirač zbraja svoj pazar. Ovaj državni spomenik kulture iz 1642. godine nalazi se na živopisnom ćošku gde se ukrštaju kanali Brauvers i Prinsengraht.

Ukoliko vremenski uslovi dozvole, kanali se pretvaraju u klizališta, kao ovde na Prinsengrahtu.

Pejzažni arhitekta Ernst van der Hufn izdaje časopis koji se bavi doživljajem prirode u urbanom okruženju. Njegova kuća na Kajzergrahtu gleda na aleju starih brestova.

Iza veličanstvenih fasada polukružnog prstena kanala često se nalaze jednako impozantni vrtovi, kao što je i vrt Muzeja „fan Loun” na Kajzergrahtu. Nekada je ovo bio dom Vilema fan Louna, koji je 1602. godine bio jedan od osnivača Holandske istočnoindijske kompanije