Saramagova Portugalija

'Ovo putovanje kroz Portugaliju zapravo je jedna priča. Priča jednog putnika o unutrašnjem putovanju na kome je bio, priča o putovanju koje je provelo jednog putnika kroz sebe samog, priča o putovanju i o putniku sjedinjenim u poželjnom stapanju onoga ko vidi i onoga što je viđeno, ne uvek miroljubiv susret subjektivnosti i objektivnosti.' (SARAMAGO)

„Velike pritoke pogaženog grožđa i šire, ovde se filtriraju, pretaču i počivaju istančani duhovi vina, pećine u kojima ljudi čuvaju Sunce.”

„Pevaju o poslovima i danima, o ljubavima i krajolicima. Tenor peva prve stihove, kontratenor mu se pridružuje, i zatim hor, ispunjava prostor u noći i u srcu.”

Created: 2011:06:11 21:19:26

„More uvek donosi penu, zemlja uvek rastače svoje niti. (...) Ovde ne nedostaje posmatrača. Mora da bi bilo zanimljivo sabrati ono što svako od njih vidi, uporediti tolika mora.”

Created: 2011:06:20 16:52:07

„Kako će putnik umeti da kaže šta su ove boje... osmo svetsko čudo.”

„Putnik se savetuje sa svojim velikim putničkim kartama, prstom koji dešifruje sledi trase puteva i čini to polako; to je zadovoljstvo deteta koje otkriva svet.”

Created: 2011:06:09 13:50:38

„Jedna časna sestra pojavljuje se u putnikovom vidnom polju kao da je došla niotkuda, i nestaje kao da se vratila u nigdinu.”

„Putnik bi trebalo da ostane da vidi ribare kako odlaze na more i kako se, daj bože svi, sa mora vraćaju; trebalo bi da zna boju i udaranje talasa; trebalo bi da vuče čamce; trebalo bi da viče sa onim ko bi vikao i da plače sa onim ko bi plakao; trebalo bi da vaga ribu i platu, smrt i život.”

„Reke, kao i ljudi, tek pred kraj spoznaju zbog čega su rođene.”

„Sreća, neka čitalac zna, ima mnogo lica. Putovati je, verovatno, jedno od njih. Predajte svoje cveće brizi onoga ko će znati da ga čuva i krenite. Ili nastavite put. Nijedno putovanje nije konačno.”