Radost je okrugla

U Čikomu, u Mozambiku, Orlandova fudbalska lopta je napravljena od plastične kese isprepletene korom drveta.

Ovaj prizor se može videti svakoga dana posle 5 sati popodne, u ruralnim oblastima Gane.

Pre nego što otpočne njegov školski dan u Gondoli, u Mozambiku, trinaestogodišnji Ajzak demonstrira svoju tehniku pravljenja lopte. Koristeći kanap, pohabanu tkaninu i naduvani kondom, on fudbalsku loptu može da napravi za tridesetak minuta.

Plastične kese uvezane konopcem služe kao fudbalska lopta u Bibianiju, u Gani.

Plastični trofej zlatne boje ponosno je izložen u ovom domu u Lomeu, u Togou.

U urbanom Kumasiju, u Gani, fabrički proizvedenih lopti ima u izobilju. Majkl Sarkodi drži jednu na terenu Anokej Starsa. Sani Polu je ovaj klub osnovao 1956. godine. „Fudbal ih drži podalje od nevolja”, kaže on, misleći na 150 dečaka koje trenira.

Rukom ispisani dnevnici pomažu Džesiki Hiltut da objasni i dokumentuje svoj projekat. Na vrhu ovog zapisa je obećanje koje je dala sebi da će se vratiti u Afriku sa novim loptama i opremom. Godinu dana kasnije upravo je to i uradila.

Karlos Ribeiro stoji na lopti koju je napravio od otpadaka u Inarimeu, u Mozambiku, gde dečaci uče da prave lopte od svoje pete godine.

Mladi Tandil balansira između posvećenosti južnoafričkim Kejptaun Starsima i školskih obaveza.

Mensa Dose je kupio svoje patike na pijaci u Abidžanu, na Obali Slonovače, a onda ih je ukrasio imenom svog omiljenog tima – Barselone.

Igrači u Ugaduguu, u Burkini Faso, gađaju loptom u ovaj petit poto ili mini-gol, visok i širok po 75 cm. „Ne moraš da budeš bogat ili da imaš sređen teren da bi igrao fudbal”, kaže istoričar Piter Aledži. „Treba ti samo ravna poljana i improvizovana lopta.”