Metan u mehurićima izlazi iz jezera širom sve toplijeg Arktika. Ovde ekolog Kejti Volter Entoni (desno) pali velike mehure koji su zarobljeni jesenjim ledom, a potom oslobođeni pijukom za led.
Smola koja je zahvatila ovog termita gore, a potom očvrsnula u ćilibar, sačuvala je i metan koji u vidu mehurića izlazi iz njegove zadnjice. Termiti i njihovi stomačni mikrobi koji vare drvo emituju milione metričkih tona metana svake godine.
Gorivo budućnosti ili klimatska bomba? Grumen metan-hidrata sličan ledu na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku na nivou mora topi se i oslobađa zapaljivi gas. Metan-hidrat je stabilan samo ispod morskog dna ili ispod arktičkog permafrosta, gde se nalaze ogromne naslage.
Mala boca sadrži istu količinu metana kao i velika – doduše, u obliku praha, a ne gasa. Istraživači sa Liverpulskog univerziteta koji su napravil ovaj prah, jedan oblik metan-hidrata, misle da bi to mogao da postane prikladan način za skladištenje i transport prirodnog gasa.
Plave linije na ovoj 3D mapi predstavljaju bušotine škriljnog gasa. Sastavljena od seizmičkih podataka, ova mapa pomaže naučnicima u sedištu „Česepik Enerdžija” u Oklahoma Sitiju da odaberu najbolje mesto za bušenje. Tipična bušotina zariva 2,4 kilometra, potom se preusmerava horizontalno u škriljac.
Iz česme Šeri Vargsan šišti toliko metana da je ona može zapaliti kao gorionik na šporetu. Kontaminacija je, po njenim rečima, počela kada je „Česepik Enerdži” izvršio bušenje na njenoj farmi u Pensilvaniji. Kompanija poriče odgovornost. „Držim i po tri prozora otvorena tokom cele godine da ne bismo odleteli u vazduh”, kaže Vargsanova.
Kristijanstad koristi ovaj biogas da proizvede struju i grejanje, kao i gorivo za automobile, kamione gradske čistoće i autobuse. Njegove dve rafinerije proizvode dovoljno biogoriva da zamene 4 miliona litara benzina svake godine.
Kada je pun, kristijanstadski novi golemi biogasni reaktor sadrži 6 miliona litara mulja, uglavnom od svinjskih iznutrica iz oblasnih klanica. Mešalica u obliku propelera meša organski otpad, čineći ga lakše svarljivim za mikrobe koji tako proizvode metan.
Nijedno izbacivanje gasa ne prolazi nezabeleženo u Centru za istraživanje hrane Tiagask u Irskoj. „Krave su pokretne fermentacione komore”, kaže istraživač Metju Dejton. Ali dodavanje masti njihovoj ishrani može da smanji njihove obilne emisije metana.
Prvi prozirni jesenji led na jednom jezeru na Aljasci okovao je metan koji je čitavog leta kuljao iz blata sa jezerskog dna. U proleće će ga ispustiti u vazduh. Dok se permafrost topi, po čitavom Arktiku se obrazuju nova jezera.
