Trogodišnji Si Džej Šot kupa se u sudoperi. Oglala koncept tiospaje, jedinstva šire familije, znači da su kuće često pretrpane, naročito u stambenoj oskudici koja vlada u rezervatu. Kad je ova fotografija snimljena, 2008. godine, u jednoj trosobnoj kući živelo je 22 ljudi. „Ove kuće ne odražavaju našu pravu prirodu”, kaže aktivista Aleks Belo Pero.
Tinejdžeri ne mare za opasnost od letnje oluje u gradu Vundid Ni (Ranjeno Koleno). Vojska Sjedinjenih Država je 29. decembra 1890. godine nedaleko odavde pobila najmanje 146 Indijanaca. Za Sijukse i druge Indijance Vundid Ni ostaje snažan geografski i politički simbol velike istorijske nepravde.
Stenli Los Dobrog Glasa, hejoka, pali žalfiju da ritualno pročisti svoju okolinu. Po verovanju Oglala, hejoke su primaoci svetih vizija koji lakrdijaškim govorom i ponašanjem izazivaju duhovnu svest i „održavaju ravnotežu”, kaže Los Dobrog Glasa. Kroz svoju masku on kanališe moć nasleđenog duha, koji ga pretvara u Pauka Koji Ne Poštuje Ništa.
Ovi Oglala mladići drže američku zastavu okrenutu naopačke – što predstavlja međunarodni signal za opasnost i znak prkosa prema američkoj vladi – na skupu povodom komemoracije oružanog sukoba između aktivista Američkog indijanskog pokreta (AIM) i agenata FBI 1975. godine. Tom prilikom poginula su dva agenta i jedan član AIM-a. Leonard Peltije iz AIM-a osuđen je na doživotnu robiju.
Oliver Crveni Oblak, sada star 94 godine, sedi u prikolici kamioneta i predvodi godišnju paradu Oglala naroda u Pajn Ridžu 2006. godine.
Aleks Belo Pero stoji usred ostataka nekadašnje bašte u kojoj je uzgajao industrijsku konoplju sa malim procentom THC-a.
Dan diplomiranja je u školi Crveni Oblak u Pajn Ridž rezervatu. Ovih devet učenika je među više hiljada onih koji su 2011. godine dobili stipendiju Bila i Melinde Gejts.
Jahači bez sedla Keri Rujard (levo) i Trevis Nju Holi zastali su da proćaskaju sa komšijama u Evergrinu. Oglale tradicionalno poštuju konje, koje zovu sunka vakan, ’sveti pas’. Evergrin je, po rečima jednog žitelja, „dobra zajednica. Svi se lepo slažu. Komšije pomažu jedni drugima.”
Mičel Rouz se igra sa svojim psom na vrhu gomile donirane stare odeće. Hrpa natopljena kišom počela je da buđa tokom leta.
Putnica jedva da ima mesta za povratak kući pošto je auto natrpan polovnom garderobom dobijenom od Indijanskog dobrotvornog društva sa sedištem u Koloradu. Suprotno ustaljenom verovanju Indijanci ne dobijaju svakog meseca apanažu od države niti su oslobođeni poreza. Oglala Lakote i druga plemena Sijuksa odbili su novčanu nadoknadu za nezakonito otetu zemlju u Crnim Brdima, njihovom duhovnom domu.
Bdenje uz sveću u čast 15-godišnje žrtve samoubistva, Dasti Rouz Skakutavog Orla. Stopa samoubistava među Oglalama u rezervatu je više od tri puta veća nego kod ostale populacije SAD-a. „Koliko god da su mladi, oni znaju za samoubistva u rezervatu”, kaže Ajlin Dženis, rukovodilac za sprečavanje samoubistava.
Posedovanje alkohola i pijanstvo su zabranjeni u rezervatu Pajn Ridž. Ali u Vajtkleju, Nebraska (populacija od desetak stanovnika), na granici rezervata, četiri prodavnice alkohola prodaju oko četiri miliona limenki jakog piva godišnje. Alkoholizam pogađa osam od deset porodica Oglala. Pleme je podnelo tužbu protiv snabdevača pivom zbog toga što je alkohol tako lako dostupan.
Mladić koji pati od posledica neurološke bolesti i alkoholizma spava u dnevnoj sobi svog doma, deset kilometara od najbližeg grada. Nakon što je ova fotografija snimljena, u maju 2011. godine, ova kuća je proglašena za neuslovnu i on se sa ostalim ukućanima nekuda odselio.
Jahači se odmaraju na dan obeležavanja godišnjice poraza potpukovnika Džordža Armstronga Kastera 1876. godine.
Leni Skakutavi Orao jaše na proslavi poraza pukovnika Kastera u Bici Masne Trave (Bici kod Litl Bighorna) koja se odigrala 25–26. juna 1876. godine. Svake godine organizuje se na desetine konjskih trka ili jahanja na duge staze u slavu velikih poglavica, svete zemlje i istorijskih događaja.
Posle intenzivne komunikacije sa duhovima, učesnici napuštaju inipi, kolibu koja služi kao sauna za pročišćenje. Ovu ceremoniju je održao Rik Dva Psa, vrač koji je potomak Američkog Konja.
S poštovanjem kao prema svetom biću, muškarci Oglala oborili su posebno odabrano drvo topole i sada ga nose do kruga sunčanog plesa. Pobodeno u zemlju, drvo će biti centar višednevne duhovne ceremonije. Sunčani ples i druge tradicionalne ceremonije ponovo su oživele od 1970-ih godina.
Jedna žena se moli pokraj svetog drveta sunčanog plesa posle završene ceremonije. Tokom sunčanog plesa vrač odabira ljude koji će učiniti svečano žrtvovanje. Oni su okačeni za konopce koštanim kukama koje su probodene kroz njihove grudi i leđa, a od kojih moraju da se otrgnu. Raznobojne mašne na drvetu sadrže duvan i druge darove i predstavljaju molitve za ljude i za vasceli život.
Devetogodišnji Vakinjan Dva Bika stavlja molitvene zastavice na drvo u blizini Mato Tipile (Medveđe jazbine) iliti Đavolje kule u Vajomingu. Priča o Oglalama, o njihovoj duhovnosti i njihovoj borbi da isprave stare nepravde, širi se mnogo dalje od rezervata u Pajn Ridžu.
