Blune

Odavno u vezi sa primorskim kulturama, blune i danas žive u velikom broju u pretrpanim kolonijama oko severnog Atlantika.

Odrasle blune krstare nad uzburkanim priobaljem u nacionalnom prirodnom rezervatu Hermanes na škotskim Šetlandskim ostrvima. Udobno ušuškane u debelo perje i salo ispod kože, ove ptice morskih prostranstava prilagođene su za život u hladnim, nemirnim vodama.

Binokularni vid omogućava blunama da opaze riblja jata u dubini. Kada ptice zarone u more brzinom od 110 km na čas, vazdušni jastučići na glavi i grudima ublaže udar. A kako im se nozdrve automatski zaptivaju, mogu da zarone i do 15 metara.

Dve odrasle ptice koje sleću izazvale su gnev svojih šetlandskih suseda, što je uobičajen prizor u večito bučnoj i svadljivoj koloniji. Ali ispod tih teritorijalnih zađevica postoji ritualni red. Gnezda su tačno geometrijski isparcelisana, dva sa jedan metar, taman da ne remete jedni druge.

Par bluna obično ostaje zajedno godinama i pari se svake godine na istom mestu. Na kopnu, partneri neumorno rade na jačanju svoje veze - dodiruju se krilima, krickaju potiljak i grade gnezda zajedno.

Kolonije u kojima blune uzgajaju svoje mlade obično se nalaze na vetrovitim, dramatičnim mestima poput litice na Hermanesu. Ova lokacija ih približava okeanu, njihovom lovištu. Zbog jakog vetra koji duva na gore, litice su, takođe, vrlo pogodne za uzletanje i sletanje.

Mladunac tamnog perja gotovo je spreman za napuštanje gnezda. Porastao je brzo zahvaljujući ishrani baziranoj na bakalaru, haringi, skuši...

Društveni život u koloniji bluna je vrlo složen. Usred konstantne gungule, porodice se gnezde blizu jedna drugoj i često se međusobno pomažu oko udešavanja. To je vrlo intiman gest koji im pomaže da se oslobode tenzije.