Čudesan je pogled na epski greben K2 sa kineske strane – toliko nepristupačan i težak da se većina alpinista penje na ovaj vrh planinskog venca Karakorum sa njegove pakistanske strane. Ovde vidimo članove ekspedicije iz 2011. godine kako tegle svoju opremu do podnožja ovog vrha visokog 8.611 m.
Gerlinde Kaltenbruner se nije pela na K2 da bi bila prva žena koja je osvojila svih 14 vrhova od 8.000 metara bez boca s kiseonikom, ali ispostavilo se da je upravo to postigla.
Dok joj vetar šiba sneg u lice, Kaltenbrunerova proverava konopce koje je ekipa morala nedeljama da fiksira duž čitave staze – ukupno oko 2.750 metara konopca.
Bilo je potrebno nekoliko desetina kamila i osam kirgijskih goniča da bi se oprema teška 2,2 tone prenela preko korita reke Šaksgam do baznog logora na kineskoj strani planine. To košta 17.000 dolara plus 8 pari naočara za sunce.
Snažna matica umalo da proguta ovu dvogrbu kamilu pri prelasku hladnog brzaka nastalog otapanjem brojnih glečera u dolini Sarpo Lago planinskog masiva Karakoram. Ovaj kanal je bio poslednja, ali najteža vodena prepreka na putu do baznog logora na kineskoj strani planine.
Ušuškani u svoju perjanu odeću, Ralf Đumovic i Kaltenbrunerova osmatraju stazu prema Logoru IV i početku „zone smrti”. To je tačka iznad 8.000 metara na kojoj se planinari koji ne koriste boce sa kiseonikom suočavaju sa granicama izdržljivosti ljudskog organizma. „Posledica nedostatka kiseonika je nemoć tela da se odbrani od hladnoće”, kaže Đumovic. „Počinjete da se smrzavate iznutra, jer ne možete da sagorite dovoljno masti da održite toplotu.”
Oslanjajući se samo na prednje šiljke svojih dereza, Kaltenbrunerova se penje uz strmu stenovitu liticu prošaranu snegom koja vodi do Logora II. U okviru intenzivnog treninga pre ekspedicije, ona je vežbala održavanje ravnoteže tako što je hodala po konopcu razapetom između dva drveta jabuke.
Na Gerlindinom autoportretu sa Đumovicem u pozadini jasno se vide tragovi surovih vremenskih uslova. Bilo je teško odmoriti se čak i na ravnom terenu koji vodi do Logora I jer je Severni glečer K2 sav podriven skrivenim pukotinama. Guste letnje vejavice samo su još više otežavale stvar – počev od krčenja staze pa do otkopavanja šatora posle mećave.
Sa derezama, cepinima i konopcima koje su prethodno fiksirali, alpinisti prelaze preko litice na Severnom grebenu. Staza je bila mnogo strmija nego što su oni očekivali.
Ovog dana vreme je bilo vetrovito, ali se poboljšavalo. Sa fiksiranim konopcima zatrpanim ispod svežeg snega, Kaltenbrunerova grabi uzbrdo ka Logoru III između svojih kolega Vasilija Pivcova i Darijuša Zaluskog. „Često sam se osećala kao da me nešto nosi”, kaže ona. „Bilo je mistično – kao da sam crpila energiju odnekud. To mi se dešavalo i ranije nekoliko puta, ali nikad tako snažno kao na K2.”
Nakon što je Kaltenbrunerova prva stigla na vrh, Maksut Žumajev i Pivcov, iscrpljeni, gaze poslednje korake pred vrh rame uz rame. Zaluski, zadužen za snimanje kamerom, beleži trenutak kada alpinisti slave. Na slici vidimo Kaltenbrunerovu i Đumovica u zagrljaju pri ponovnom susretu posle rastanka na planini. Ovo je snimljeno kod depoa iznad isturenog baznog logora.
Sićušna tačka svetlosti koja izbija iz šatora uspešnog alpinističkog tima (na srednjem levom vrhu), označava njihov povratak do mesta gde su noćili na 8.300 metara posle 15 sati penjanja. Fotografiju je snimio Tomi Hajnrih sa ekspozicijom dugom 14 minuta i to iz isturenog baznog logora, koji je udaljen više od tri kilometra.
„Radost i olakšanje koje sam osetila kad me je Ralf stegao u naručje skoro je nemoguće opisati”, napisala je Kaltenbrunerova na svom sajtu koji je imao 17 miliona posetilaca onog dana kad je osvojila vrh. „Ostvario se moj životni san.”
Izvor: Foto: Tomi Hajnrih
