Rat za nosoroga

Čuvari divljači su našli ovog mužjaka crnog nosoroga kako tumara po zimbabveanskom rezervatu Sejf Veli nakon što su ga lovokradice više puta ustrelile i odsekle mu oba roga. Veterinari su morali da ovu životinju podvrgnu eutanaziji jer njeno rame nije moglo da podnese težinu. Tokom proteklih šest godina lovokradice su ubile više od hiljadu afričkih nosoroga – zbog njihovih rogova, koji se krijumčare u Aziju, gde se koriste u tradicionalnoj medicini.

Sa povezom preko očiju i pod dejstvom sedativa, ovaj crni nosorog se u desetominutnoj helikopterskoj vožnji transportuje iz južnoafričke provincije Istern Kejp do kamiona koji ga čeka da ga preveze do njegovog novog, oko 1.500 kilometara udaljenog doma. Osmišljen tako da životinju nežno izvuče sa nezgodnog terena, ovaj vazdušni prevoz je deo napora koji se ulažu oko preseljavanja ugroženih crnih nosoroga u oblasti pogodnije za povećanje njihovog broja, kao i samog staništa.

U jednom vijetnamskom kafeu ova žena struže komad nosorogovog roga. Dodajući malo vode i trljajući rog po hrapavom dnu posude, ona pravi rastvor za koji mnogi Azijci misle da je supervitamin i lek za različite bolesti. Sprovedeno je nekoliko naučnih istraživanja o medicinskim svojstvima nosorogovog roga, ali se nije došlo do nedvosmislenih zaključaka. Kaže da, otkako ga koristi, „ne oseća kamenje u bubregu”.

Ovakav rog nosoroga od 3,5 kilograma na crnom tržištu može da dostigne cenu i od 360.000 dolara.

Nakon lova na privatnoj farmi za uzgoj divljači komad mesa nosoroga visi u hladnjači.

Radnici kamenom solju konzerviraju kožu belog nosoroga. Svake godine južnoafrički parkovi rasprodaju divlje životinje, uključujući i nosoroge, kada njihov broj prevaziđe raspoložive resurse. Od tih prihoda se finansiraju projekti zaštite divljih životinja, a farmeri ih uzgajaju za lov i ekoturizam. Zaštitari prirode su tokom proteklih 20 godina podržavali ovaj sistem povećavanja broja nosoroga, ali kažu da su ga u poslednjih nekoliko godina korumpirali pokvareni lovci i uzgajivači umešani u ilegalnu trgovinu rogovima.

Ova ženka belog nosoroga (levo) pase sa mužjakom koji je postao njen pratilac nakon napada lovokradica u parku KvaZulu u provinciji Natal u Južnoafričkoj Republici. Koristeći helikopter, jedna banda je pratila nju i njeno četvoronedeljno mladunče. Nju su pogodili strelicom za uspavljivanje i odsekli joj rogove motornom testerom. Čuvari su je našli nedelju dana kasnije kako traga za svojim mladunčetom, koje je umrlo, verovatno od gladi i dehidracije.

Ovaj veterinar odseca rog sa anestezirane ženke belog nosoroga na farmi za uzgoj krupne divljači u severozapadnoj provinciji Južnoafričke Republike, ostavljajući je da se probudi u polju. Taj zahvat traje oko 20 minuta. Rogovi od keratina – proteina od kojeg su sačinjeni vuna, perje, kljunovi i kopita – ponovo narastu za oko dve godine.

Neki kritičari ove prakse kažu da ona životinje onemogućava da se brane od prirodnih grabljivaca. Oni koji zastupaju ovu praksu tvrde da sečenje rogova odvraća lovokradice i smanjuje broj nosoroga koji umiru od rana koje nastaju u borbama oko teritorija i ženki. „Odrastao nosorog može da nanese strašan udarac, čak i sa patrljkom od roga”, kaže Džon Hjum, uzgajivač divljači iz Južnoafričke Republike. „Teško da će lav napasti nosoroga, imao on rog ili ne.”

Nosorog je ostavljen u polju da se lagano probudi iz anestezije.

Pripitomljeni severni beli nosorog, jedan od sedam preživelih pripadnika ove podvrste, kome je odsečen rog da bi se odvratile lovokradice, pase pod nadzorom čuvara parka Ol Pejeta u Keniji. Prebačeni zajedno sa još tri severna bela nosoroga iz jednog zoološkog vrta u Češkoj, ovi nosorozi, koji u zatočeništvu nisu dali potomstvo, dovedeni su u divljinu u očajničkom pokušaju da se njihov broj poveća, pošto su došli do ivice istrebljenja.