Zemlja budućnosti

Cvećem ukrašeni bulevar Nuržol ili „blistava staza”.

Godine 1985. Akmola je bilo ime grada gde se nalzi sadašnja presotnica Kazahstana. Ime je promenjeno u Astana 1998 godine.

Bajterek, toranj koji se uzdiže nad glavnim šetalištem Astane, blešti zeleno na prošaranom večernjem nebu. Osmišljen kao simbol nove prestonice, ovaj 97 metara visok spomenik dočarava džinovsko drvo sa zlatnim jajetom u krošnji. On simbolizuje kazaški mit o Samruku, svetoj ptici koja svake godine snese zlatno jaje u krošnju topole.

Posetioci se nestrpljivo guraju da stave šaku u zlatni otisak ruke predsednika Nursultana Nazarbajeva na vidikovcu na vrhu tornja Bajterek. U posebnim prilikama se začuje i snimak nacionalne himne, čije reči je, kažu, napisao sam predsednik.

Na krovu od bojenog stakla konferencijske sale u Palati mira i harmonije lepršaju džinovski golubovi. Piramida visoka 62 metra, koju je projektovao Norman Foster, ima dovoljno prostora za vernike svih religija.

Nova prestonica Kazahstana deluje vrlo raskošno. Kad padne mrak, zgrade državnih ustanova tokom noći menjaju boje i stvaraju atmosferu zabavnog parka. Predsednička palata podseća na kitnjastu verziju Bele kuće. Jedan od mnogih stranaca koji su učestvovali u oblikovanju grada je i proslavljeni britanski arhitekta Norman Foster. Njegov ljubičasti tržni centar Kan Šatir ima na poslednjem spratu čak i zatvorenu peščanu plažu i bazen sa talasima.

Go-go igračice plešu na šanku noćnog kluba "Fashion", jedne od najpopularnijih među dvadesetak diskoteka u Astani. Najveća gužva je vikendom između 1 i 3 sata ujutru, kada je plesni podijum preputn, a vazduh gust od dima iz nargila.

Okružena igračicama u kazaškoj tradicionalnoj nošnji, mlada očekuje da i zvanično skine veo u velelepnoj palati za venčanja. Ona je upravo venčana u ceremoniji koja je krunisana puštanjem dva bela goluba, a terevenka će početi čim se podigne veo.

Poštovanje kazaških tradicija duboko je ukorenjeno čak i u najsavremenijim domaćinstvima. Ova ozbiljna buduća mlada sprema se za svečanu oproštajnu ceremoniju u stanu svojih roditelja. A nazdravljaće se fermentisanim kobiljim mlekom.

Nije baš Francuska rivijera, ali Astana izvlači maksimum iz svog kratkog leta. Tada se na reci Esil okupljaju momci da bi svojim mišićima zadivili očarane predstavnice suprotnog pola. Kaldrmisani kej s druge strane reke popularan je među pecarošima.

Kuća ove porodice potseća na prošlost, kada je grad, tada poznat pod imenom Akmola, bi samo udaljena tačka Ruske, a zatim Sovjetske imperije. Mnoge od ovakvih oronulih kućica su srušene kako bi se podigli novi moderni soliteri, poput onih koji se vide u pozadini.

Na vrhu ovog belog stuba od alabastera, koji je poznat kao Spomenik kazaškom narodu, nalazi se zlatna mitološka ptica Samruk. Ovaj monolit je atrakcija za posetioce, kao što su ovi Kazasi iz Taraza, grada na jugu zemlje.