Oregon: Uz priobalje se nalazi raselina koja je u prošlim vekovima izazivala velike zemljotrese i cunamije koji su plavili obalu. Vodeći računa o najgorem mogućem scenariju, ove kuće u Kenon Biču se nalaze u samoj zoni evakuacije. Dok obale širom sveta postaju sve naseljenije, geolozi otkrivaju da se cunamiji javljaju mnogo češće nego što se nekad mislilo.
Japan: Prošlog marta je u Rikuzentakati, jednom od nekoliko gradova koje je uništio cunami, poginulo više od 1.500 ljudi. „Dok su se kuće rušile, podizao se crni, prašnjavi dim”, priča jedan preživeli novinaru Al Džazire. „Potom je cunami progutao dim.”
Crn od mulja koji je pokupio u luci, prvi talas cunamija se preliva preko zaštitnog bedema u Mijaku, noseći kombije i brodove. Japanska odbrana nije bila spremna za talase daleko više od onih koje su naučnici predvideli.
Dok su talasi udarali u centar za odbranu od elementarnih nepogoda u Minamisanriku, deset ljudi – uključujući gradonačelnika Džina Satoa – uspelo je da preživi držeći se za rukohvate i radijsku antenu.
Nešto stalno iznova privlači ljude moru, pa i njegovim surogatima. Stotine ljudi željnih zabave su olakšanje od vrelog popodneva i višemesečnih tragičnih vesti prošlog avgusta potražile u bazenu Samerlend sa talasima u Tokiju.
Talas veka: U jesen smeđe jove duž obale zaliva Lituja na Aljasci još označavaju liniju do koje je 1958. godine došao najviši ikada zabeleženi cunami. Kada je zemljotres sručio oko 30 miliona kubnih metara stenja sa goletne padine u pozadini ove slike u deo fjorda dublje u kopnu, suprotnu stranu brda je zapljusnuo talas visine 525 metara – viši od Empajer stejt bildinga. Jureći ka mestu gde zaliv izlazi na otvoreno more, talas je još uvek bio visok preko 7,5 metara, tako da je porušio na milione četinara, koji su nakon toga zamenjeni stablima jove. Ubio je dvoje ljudi u jednom usidrenom čamcu.
Drugi zemljotres u blizini Sumatre, onaj u martu 2005. godine, izazvao je samo umerene talase, ali je tlo u nekim priobalnim oblastima spustio za oko jedan metar, izazivajući poplave. Na Pulau Balai dvadesettrogodišnja Rahmaniar još uvek hoda po zdrobljenim koralima, kojima je ispatosala svoj dom i tako ga izdigla iznad nivoa vode za vreme plime.
Indonezija: Natovaren hranom, helikopter američke mornarice leti iznad Lampuka na severu Sumatre, 4. januara 2005. godine, devet dana pošto je cunami pobio većinu od 7.000 stanovnika ovog sela – i još oko 230.000 ljudi na obalama Indijskog okeana. Mnogi meštani veruju da je džamiju Ramatula sačuvala božja intervencija.
Raselina koja se proteže ispod moreuza Padžet bi mogla da izazove razoran zemljotres u Sijetlu – koji se ovde vidi sa broda koji pluta iznad raseline – a cunami bi dokove preplavio za manje od deset minuta.
Diorama u muzeju posvećenom cunamiju u Banda Acehu, Indonezija, prikazuje dramu iz 26. decembra 2004. godine, kada je cunami pogodio grad.
Indonežansko ostrvo Puau Balai, u blizini zapadne obale Sumatre.
Japan: Mesec dana posle udara cunamija u martu 2011. godine, Tošija Kanaka (79), suši odiću iznad ruševina svog doma. Kao i hiljade preživelih duž obale Tohoku, Kanaka i njegova žena, žive u izbegličkom centru, nadajući se da će njihova kuća možda biti ponovo izgrađena.
Do avgusta 2011, većina olupina je odneta sa Kanakinog poseda, a trava je ponovo izrasla. Kanaka i njegova žena, međutim, još uvek žive u obližnjoj osnovnoj školi
Budistički festival u Japanu posvećen uspomeni na preminule stanovnike Kesenuma.
Izvor: Foto:Jiji Press / AFP / Getty images
