Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Samo jedna odluka donela bi spas za 25 hiljada morskih vrsta! Ali morali bismo mnogo da se potrudimo

Autor Milana Petrović

Okeani su uklonili ogroman teret štetnih emisija sa kopna i naše pameti – i to nastavljaju da čine – ali na svoju štetu zato što, zagrevajući se, uzrokuju nemogućnost života u njima samima.

 Dva kita u okeanu Izvor: Shutterstock

PREMDA JE GLOBALNO ZAGREVANJE tek jedan od izazova sa kojim se suočavaju stanovnici slanih voda, zarad održanja biodiverziteta u morimaveoma je bitno obuzdati porast temperature. Imajući u vidu najnovija saznanja istraživača o negativnom uticaju štetnih emisija na podvodni svet, svako dalje odlaganje klimatske akcije moglo bi skupo da nas košta.

Ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave nekontrolisano da rastu, oko 90 odsto od gotovo 25 hiljada proučavanih morskih vrsta biće u visokom ili kritičnom riziku, pokazuje naučni rad objavljen u priznatom časopisu Nature Climate Change. Rizik se definiše kao nemogućnost jedinki da opstanu na prostorima u kojima trenutno žive, piše Klima101.

Ipak, dobre vesti su da rizik za skoro sve morske vrste i ekosisteme može da bude smanjen ukoliko čovečanstvo smanji ispuštanje ugljen-dioksida u skladu sa Pariskim sporazumom i porast temperature se zaustavi na 2 °C.

Zarad održanja biodiverziteta u morima, neophodno je smanjiti eksploataciju fosilnih goriva
Polazna tačka internacionalnog tima naučnika, koji je predvodio kanadski Univerzitet Dalhousie, bilo je osmišljavanje Indeksa klimatskog rizika za biodiverzitet (CRIB).

REŠENJE

Rizik za skoro sve morske vrste i ekosisteme može da bude smanjen ukoliko čovečanstvo smanji ispuštanje ugljen-dioksida u skladu sa Pariskim sporazumom i porast temperature se zaustavi na 2 °C.

Eksperti iz Kanade, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Filipina analizirali su snalaženje morskih vrsta u prošlim, sadašnjim i budućim klimatskim uslovima – i to posmatrajući njihove urođene karakteristike poput tolerancije na toplotu i veličine tela. Na osnovu dosadašnje osetljivosti na promene klime, njihove sposobnosti prilagođavanja i projektovane izloženosti globalnom zagrevanju pri različitim okolnostima, izračunavali su klimatsku ranjivost za ukupno 24.475 morskih vrsta.

Autori studije su naposletku pretvorili dobijene podatke i pozicionirali morske vrste na skali apsolutnog rizika – od najnižeg (zanemarljiv) do najvišeg (kritičan).

Finalni produkt njihovog rada pruža uvid u to koja stvorenja iz mora će biti pobednici, a koja gubitnici na frontu sa klimatskim promenama, i to u dve situacije: u prvom scenariju čovečanstvo besomučno sagoreva fosilna goriva, dok u drugom scenariju uspevamo da ispunimo ciljeve Pariskog sporazuma. Ove slike moguće sutrašnjice morskog sveta su u jakom kontrastu jedna sa drugom, a potencijalno najvažnija razlika između jeste znatno veći broj pobednika u drugom slučaju.

 Dno okeana
Dno okeana
Izvor: Shutterstock

Štetne emisije bi u prvom scenariju mogle da izazovu porast prosečne temperature okeana za 3-5°C do 2100. godine. Tada bi se u opasnosti našlo 90 odsto istraživanih morskih vrsta – u proseku bi njihov opstanak bio ugrožen na 85 odsto njihove teritorije. Najozbiljniji udarac pretrpele bi najveće vrste grabljivica kao što su ajkule, tune i sabljarki. S obzirom na to da se predatori nalaze na vrhu lanca ishrane, njihov eventualni nestanak narušio bi strukturu i funkcionisanje ekosistema.

Klimatski rizik bio bi najviši u suptropskom i tropskom pojasu koji predstavljaju žarišta biodiverziteta, kao i u priobalnim regijama, uključujući i Mediteran, gde se izlovljavaju najveće količine ribe. Ovakav razvoj stanja nije pretnja samo za morske vrste, već i za ljude koji zavise od okeana – a kojih prema procenama Ujedinjenih nacija ima preko 3 milijarde. Oni bi u slučaju transformacije podvodnog sveta pretrpeli velike gubitke pre svega hrane i prihoda. Posebno zabrinjava što bi najteže pogođene bile siromašne nacije poput Indije i Kambodže.

No, ovo je tek jedna od mogućih budućnosti. Postoji i ona održivija i pozitivnija – za čiju realizaciju je dovoljno da se države pridržavaju onoga što su obećale u Parizu 2015. godine.

Smanjenje štetnih emisija, poreklom od sagorevanja fosilnih goriva, smanjilo bi, ili čak eliminisalo, klimatski rizik za skoro sve morske vrste i ekosisteme, što bi imalo pozitivan učinak i na ribare i nerazvijene zemlje, navodi se u naučnom radu.

Otkud tuna plavorepka iz Atlantika na Grenlandu?

Ne smemo da izgubimo iz vida da se klimatska kriza već sada, kada se površina okeana zagrejala za oko 0,65°C u odnosu na prošli vek, odražava na gotovo sve organizme koji naseljavaju mora – od najsitnijih bakterija do džinovskih kitova, ali i da neke od njih polako nepovratno gubimo.

Neke životinje možda nisu pribegle radikalnim sredstvima kao što je preseljenje – ali su primorane da se hrane drugačije ili se topliji vazduh i okeani ispoljavaju na njihovo razmnožavanje.

Rastuća temperatura vode uslovljava morska stvorenja da traže nova, adekvatnija mesta za život – tako jedno istraživanje iz 2013. godine pokazuje da vrste iz mora migriraju i do 10 puta brže od kopnenih u begu od zagrejanih mora. Morske životinje se sele ka polovima gde je voda hladnija. Delimično pod uticajem ovog fenomena, tuna plavorepka iz Atlantskog okeana pojavila se u avgustu 2012. u vodama Grenlanda koje su tada bile neuobičajeno tople.

U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji okuplja najistaknutije klimatologe i biologe na svetu, stoji da se morske vrste pomeraju ka polarnim regionima za oko 60 kilometara u toku jedne decenije.

Neke životinje možda nisu pribegle radikalnim sredstvima kao što je preseljenje – ali su primorane da se hrane drugačije ili se topliji vazduh i okeani ispoljavaju na njihovo razmnožavanje. Npr. na ostrvu Rejn, u Pacifiku, čak 99 odsto populacije zelenih morskih kornjača čine ženke. Uzrok tome je povećanje temperature.

Slične turbulencije morskog sveta očekuju se i ubuduće. Ipak, od klimatske akcije zavisi koliko će stanje biti dramatično.

Da ne postoje okeani, srednja temperatura na kopnu bila bi preko 3 puta viša

Okeani igraju izuzetno značajnu ulogu u smanjenju globalnog zagrevanja. Oni su od sedamdesetih godina prošlog veka upili su preko 90 odsto viška toplote: da ne postoje, srednja globalna temperatura bi iznosila oko 50°C nasuprot 15°C, otkrili su proračuni istraživača koji stoje iza dokumentarca Chasing Coral.

Naravno, na planeti na kojoj je prosek temperature 50°C život ne bi bio moguć. Okeani su uklonili ogroman teret štetnih emisija sa kopna i naše pameti – i to nastavljaju da čine – ali na svoju štetu zato što, zagrevajući se, uzrokuju nemogućnost života u njima samima.

Ekstremna vrućina u svetskim okeanima je 2014. prešla tačku nakon koje nema povratka postajući nova normalnost. Izuzetno visoke temperature koje su se samo stotinu godina ranije na površini mora javljale tokom 2 odsto vremena danas se mere u najmanje 50 odsto slučajeva.

Zvaničnici Ujedinjenih nacija su protekle dve nedelje pokušavali da u Njujorku skuju sporazum o međunarodnoj zaštiti mora – međutim, nisu uspeli u svom naumu. Neuspeli pregovori uticaće i na borbu sa klimatskim promenama.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka