Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li ste čuli za ZOMBI POŽARE? Sve su češći, a evo kako nastaju i na koji način utiču na životnu sredinu

Iako su gotovo nevidljivi, zombi požari su 2008. godine na Aljasci progutali skoro 14 hiljada hektara što je čak 38 odsto površine koja je te godine spaljena u toj oblasti.

 Šumski požar Izvor: Shutterstock

Ekipa vatrogasaca predano gasi šumski požar, a uprkos njihovim naporima, nekada bujnu vegetaciju zamenjuje – zgarište. A krivac je samo jedna nemarno bačena šibica nakon roštilja na vikendici.

Požari nas najpre muče tokom leta kada sunce prži, i svaka varnica u blizini dehidriranog rastinja rađa opasnost od plamene stihije.

Ali to nije jedini scenario. U tajgama Aljaske, Kanade i Sibira vladaju drugačija pravila: umesto stihija sa početkom i krajem, tamo vatra tinja tokom čitave godine, često ispod radara vatrogasnih službi. Fenomen se zove – zombi požari, piše Klima101.

Šta jedan požar čini – zombi požarem?

Posle gašenja požara na površini, vatra može, skrivena od očiju ljudi, nastaviti da plamti i to ni manje ni više nego – ispod zemlje. Šume u severnim predelima naše planete, zbog organskog sastava tla, pružaju odgovarajuće uslove da plameni jezici zimuju ispod sloja snega.

Kada dođe proleće i temperatura poraste, snežni prekrivač se topi, a zemljište suši. Tada je moguće vaskrsnuće i ponovno širenje vatri koje su samo naizgled skončale. Zbog ove specifične osobine, ove pojave takođe se nazivaju i požari koji gore tokom zime (overwintering fires), a neki sugerišu još jedan pomalo sablasan pojam – duhovi.

Prošle godine naučni časopis Nature objavio je studiju o zombi požarima koju su sproveli naučnici iz Holandije i Sjedinjenih Američkih Država. Neuhvatljivost ovih događaja najbolje opisuje to što na samom početku svog rada čak ni istraživači nisu uopšte bili sigurni u postojanje vatrenih duhova.

Šume u severnim predelima naše planete, zbog organskog sastava tla, pružaju odgovarajuće uslove da plameni jezici zimuju ispod sloja snega.

Iako su gotovo nevidljivi, zombi požari su 2008. godine na Aljasci progutali skoro 14 hiljada hektara što je čak 38 odsto površine koja je te godine spaljena u toj oblasti. Uprkos nekoliko sličnih ekstremnih situacija, tek 0,8 odsto izgorele površine u arktičkom krugu, od 2002. do 2018, stradalo zbog vatre koja je prezimila.

Ali kako autori analize upozoravaju: klimatska kriza promeniće situaciju na gore.

Naime, Arktik se zagreva četiri puta brže u odnosu na svetski prosek, tokom leta beleže se visoke temperature za to podneblje. Vrućine dovode do veće rasprostranjenosti plamenih stihija i njihovog prodiranja u "dubinu", kao i do dužeg trajanja sezone požara i presušene zemljane podloge koja je lako zapaljiva.

Globalno zagrevanje, izazvano ljudskim aktivnostima, tako je već od polarnih regija stvorilo plodno područje za nastanak plamenih stihija. Dodatno zabrinjava to što požari koji tamo bukte zapravo produbljuju problem klimatskih promena potencijalno više nego vatra u nekoj kontinentalnoj šumi.

Plamene stihije u arktičkom krugu oslobađaju ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte, setite se samo vesti o požarima u Sibiru – razlog toga krije se u zemlji. Npr. navodi se da kada šumski sistemi na Aljasci gore, samo 10 odsto emisija ugljenika dolazi od drveća, za ostalih 90 odsto je odgovorno tlo.

Ruski termin tajga označava močvarne borove šume – zimzelena, pretežno četinarska stabla okružena baruštinama ispunjenih mahovinom. Ove šume prostiru se na čak 17 miliona kvadratnih kilometara i zauzimaju 11,5 odsto Zemljinog kopna.

Šume u arktičkom krugu nalaze se na tresetu ili sličnom zemljištu bogatom ugljenikom, samim tim pri njihovom sagorevanju ispušta se znatno više štetnih gasova poput ugljen-dioksida (CO2) i metana koji doprinose globalnom zagrevanju.

Međunarodni tim istraživača predočio je da je verovatnije da se prolećni požari pojave u blizini zgarišta koje je za sobom ostavila prethodna plamena stihija, kao i da se aktiviraju nakon požarne sezone koja je nanela veću štetu.

Premda požari koji gore tokom zime imaju udeo od tek 0,5 odsto u ukupnim emisijama koje na Aljasci i severozapadnim teritorijama potiču od plamenih stihija, taj zanemarljivi procenat mogao bi da skoči u budućnosti kako se temperatura bude povećavala.

Očuvanje šuma je ključno

Kao najveće spremište ugljenika iznad Zemlje, šume skladište ili oslobađaju štetne gasove u zavisnosti od toga kako ih ljudi koriste. Dakle, one su nam inače bitan saveznik na frontu sa klimatskim promenama, ali ljudskom nepažnjom mogle bi da se izvrgnu u neprijatelja.

Treba imati u vidu da je očuvanje starijih šumskih ekosistema, poput močvarnih borovih šuma u Severnoj Americi i Rusiji, posebno bitno jer veća stabla stabla sa dužim životnim vekom apsorbuju više CO2.

Tajge pohranjuju ogromne količine ugljenika, pre svega u tresetištima i močvarama – više nego šume u umerenom i tropskom pojasu zajedno. Požari nagrizaju njihov karbonski budžet.

Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) navodi da će čovečanstvo, u svrhe obuzdavanja budućeg porasta srednje globalne temperature, određeni deo ugljen-dioksida morati da ukloni iz atmosfere. Ali ogromna postrojenja za odstranjivanje CO2 iz vazduha i dalje imaju visoke troškove uklanjanja koji idu i preko 100 dolara za jednu tonu.

Sa druge strane, odgovorno upravljanje borealnim šumama predstavlja jeftiniji način za smanjenje emisija – procenjuje se da jedna tona koju upiju ovi šumski kapaciteti košta svega 12 dolara.

Imajući u vidu prirodu zombi požara koji se javljaju u tajgama, kao i ekspertska upozorenja o njihovom povećanju zbog globalnog zagrevanja, izgleda da nam bukvalno gori pod nogama, a da mi toga često čak nismo ni svesni.

Holandski i američki naučnici su, u sklopu svog istraživanja, razvili algoritam i metode za mapiranje zombi požara koji će pomoći vatrogascima da ih stave pod kontrolu pre nego što se prošire. Ovo je jedno od bitnih sredstava za smanjenje emisija iz borealnih regiona, ali ne treba izgubiti iz vida širu sliku: neophodna je sveobuhvatna zaštita ovih ekosistema zarad usporavanja klimatske krize.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka