Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li će zbog klimatskih promena prestati da postoji planinska klima u Srbiji?

Klimatske promene prema najnovijem izveštaju iz februara će ostaviti brojne posledice na planetu i njenu klimu, o uticaju u Srbiji govori dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta.

 Planinska klima u Srbiji Izvor: Shutterstock

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je krajem februara objavio veliki izveštaj u kome su predstavljena poslednja saznanja o posledicama klimatskih promena na planetu. Posebno poglavlje posvećeno je planinskim predelima koji će tokom 21. veka pretrpeti ozbiljne promene i brojne negativne posledice, piše Klima 101.

Porast temperature dovodi do sve većeg otapanja i smanjivanja površine lednika, a snežni pokrivač na planinama kraće traje ili čak izostaje. Ove promene ugrožavaju dostupnost vode za piće i privredu. Istovremeno, naučnici upozoravaju da većini endemskih vrsta koje naseljavaju planinske predele preti rizik od izumiranja.

Možda će vas intersovati i:

Planinske biljne i životinjske vrste na udaru klimatskih promena

Planinske oblasti pružaju vitalna dobra i usluge ljudima koji žive u njima ili u neposrednoj okolini. Odlikuje ih visoka biološka i kulturna raznolikost, čiji je uticaj važan čak i za udaljene nizije.

Složen reljef planinskih masiva stvorio je različite mikroklime, ekosisteme i samim tim životne prostore za mnoge vrste biljaka i životinja. Veliki broj tih vrsta može se naći samo u planinama.

Među poznatim stanovnicima visokih nadmorskih visina su crvena panda, andski konkord, alpska koza i snežni leopard, ali i brojne druge vrste čije se tradicionalno stanište sve više menja sa klimatskim promenama. I u biljnom svetu, situacija je slična. Tako, na primer, Pančićeva omorika, endemska vrsta četinara koji raste isključivo na Balkanskom poluostrvu, ima sve manje prostora koje joj pogoduje.

Zbog sve toplijeg okruženja životinje migriraju u više krajeve koje im klimatski bolje pogoduju. Među njima su i važne vrste bez kojih biljke ne mogu da rasejavaju svoje seme. Svojim kretanjem one prenose seme biljaka na nove lokacije. Naučnici su uočili da se na taj način i biljne vrste postepeno pomeraju na veće nadmorske visine, i da je takav slučaj u većini planinskih regiona.

Pomeranje staništa flore i faune ka klimatski optimalnijim uslovima je prirodni mehanizam adaptacije. Međutim, brzina sadašnjih klimatskih promena je najmanje 10 puta brža nego ikada pre u prošlosti, zbog čega ovaj prirodan način prilagođavanja nije dovoljno efikasan, već postaje verovatnije da će vrste izumreti pre nego sto se stvore njihova prirodna staništa u pogodnijim oblastima.

Za biljke i životinje koje nastanjuju pojas blizu samih vrhova ova pomeranja znače da nemaju dodatnog prostora da se prilagode, pa im sa porastom prosečne temperature raste i rizik od izumiranja, navodi se u izveštaju IPCC-a.

Topljenje snežnih pokrivača i glečera na planinama moglo bi da se odrazi na dostupnost sveže vode

Sve toplija klima čini da se beli snežni pokrivači sa vrhova planinskih venaca brže otapaju i kraće zadržavaju. Na toplije prosečne temperature nije imun ni "večiti" led masivnih planinskih glečera koji ubrzano nestaje.

Na Andima hiljade kilometara dugi lednici se primetno smanjuju. Istovremeno na drugom kraju planete, na Mont Everestu, najvišem vrhu sveta, večiti led proživljava istu sudbinu, možda čak i znatno brže.

Naučnike najviše zabrinjava kako bi ove promene mogle da se odraze na dostupnost planinske vode. Sneg i glečeri akumuliraju velike količine slatke vode koja formira važne planinske vodotokove.

Procenjuje se da oko 2 milijarde ljudi zavisi od sveže vode koja dolazi sa planina i da se njome snabdeva dve trećine globalnih sistema za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

Rečne tokove i vodene izvore dodatno ugrožavaju direktni negativni ljudski uticaji, kao što je zagađenje, razvoj hidroelektrana, prekomerno koriščenje vode za poljoprivredu i ljudsku potrošnju. Reke su važne jer povezuju planine i nizije, a njihovi tokovi su vitalni za razvoj ekosistema čitavog okruženja.

Klimatske promene povećavaju šansu za izbijanje požara koji mogu u potpunosti da promene lice planine

Jednu od ozbiljinijih pretnji po planinski ekosistem predstavljaju požari koji su u stanju da transformišu čitav živi svet u oblastima koje unište.

Iako je za većinu požara direktno odgovoran čovek, toplija planeta čini da oni budu jačeg intenziteta i nešto učestaliji. Suvlja biomasa, usled većih temperatura, dovodi do toga da se lakše podstakne vatrena stihija koja za vatrogasce može da predstavlja pravi pakao. Gašenje snažnih požara dodatno otežava planinski teren koji je često nepristupačan za vatrogasna vozila.

Zdravlje ljudi je neraskidivo povezano sa zdravljem životne sredine u kojoj žive. Oko 1,28 milijarde ljudi naseljava planinske predele, a još je više onih u niziji koji u nekoj meri zavise od planina u okruženju. Ukoliko planiniski lanci trpe promene usled klimatskih promena, to će svakako osetiti i ljudi koji žive u njihovoj blizini.

Suše i poplave, promene u početku godišnjih doba, vreme i dostupnost vode, povećanje broja štetočina i smanjenje diverziteta oprašivača, već uveliko pogađaju poljoprivredu i proizvodnju vlakana na višim nadmorskim visinama.

I u planinskim regijama Srbije beleže se ozbiljne promene

Ana Vuković Vimić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu za Klima101 kaže da su u Srbiji uglavnom vidljive slične promene kao i na globalnom nivou.

Tokom poslednjih decenija u planinskim regijama Srbije beleži se porast prosečnih temperatura. Iako se leta trenutno brže zagrevaju, prognozira se da bi u budućnosti zbog povećanog izostanka snežnog pokrivača koji ima ulogu u reflektovanju (odbijanju) Sunčevog zračenja porast temperature tokom zime mogao da se ubrza.

Kakva je tačno budućnost planina u regionu i svetu u velikoj meri zavisi od naših napora da zaustavimo globalno zagrevanje. Prema najpesimističnijem scenariju, u kojem bi zagrevanje daleko premašilo ciljeve dogovorene Pariskim sporazumom, brzina pomeranja izotermi (linija koje na karti povezuju područja iste temperature) ka višim nadmorskim visinama bi iznosila 1000 metara za 100 godina.

"Ovo znači da će temperatura nizijskih oblasti zavladati u planinskim oblastima, a planinska klima u Srbiji praktično neće više postojati", objasnila je profesorka Vuković Vimić i dodala da bi nešto optimističniji scenario koji predstavlja "srednju putanju" smanjivanja globalnih emisija gasova odnosno zaustavljanje porasta srednje globalne temperature između 2 i 3 stepena Celzijusa, za Srbiju značio povlačenje planinskih klimatskih uslova ka najvišim vrhovima tokom narednih nekoliko decenija, a zatim stabilizaciju klimatskih promena.

Vuković Vimić napominje da oba scenarija podrazumevaju velike rizike za planinske oblasti i da je za opstanak ekosistema neophodno sprovođenje mera prilagođavanja. Takođe, ističe da ni dosadašnje promene srednje temperature nisu bez posledica.

"U sadašnjim klimatskim promenama, kada postoje godine sa intenzivnim snežnim padavinama i formiranje snežnog pokrivača koji se topi u proleće, uz pomeranje godišnjeg maksimuma padavina u nižim oblastima sa ranog leta ili kasnijeg proleća u ranije proleće, događa se da se otapanje - snega - i velike padavine dese dovoljno blizu tako da izazovu lokalne poplave."

Istovremeno, zbog izuzetno toplih i suvih perioda kojih ima sve više, i čija će se učestalost povećati i ubuduće, raste i rizik od šumskih požara.

"Pored navedenih, postoje i mnogi drugi rizici od ugroženosti planinskih oblasti od klimatskih promena u Srbiji, koji mogu imati i posledice u širim oblastima. Jedan od primera je i već pomenuti problem uočen na globalnom nivou, a to je sigurnost vodosnabdevanja", rekla je Vuković Vimić.

Ako emisije nastave da rastu, planinske oblasti neće izbeći ozbiljne promene do kraja veka

Naučnici smatraju da se sve opasnosti ne mogu sprečiti, ali da se planinskim regionima može pružiti veća podrška u upravljanju rizicima koje te opasnosti proizvode. Neophodno je i lokalne zajednice pripremiti i prilagoditi na nove klimatske uslove.

Planinski ekosistemi smatraju se veoma ranjivim na klimatske promene i postoji potreba za unapređenje efikasnih sistema za rano upozoravanje od katastrofe, poboljšanje kapaciteta službi za hitna reagovanja i sanaciju štete u pogođenim oblastima. Primena mera održivog upravljanja zemljom i vodnim resursima svuda, pa i u kritičnim područjima, kao i očuvanje postojeće flore i faune su ključni za izgradnju otpornijih sistema.

Međutim ukoliko emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave nekontrolisano da rastu planinske oblasti neće moći da izbegnu ozbiljne promene već do kraja ovog veka.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka