Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sveobuhvatni izveštaj o načinima za zaustavljanje klimatskih promena: Potrebna je hitna akcija! Šta možemo da uradimo?

Autori Nemanja Milović Autori Klima 101

Nalazi pokazuju da je svet još uvek na putu da se zagreje za više od 2 °C i da je neophodna brza i odlučna akcija u cilju napuštanja fosilnih goriva i smanjivanja emisija ugljen-dioksida.

 Dimnjaci fabrika iz kojih izlazi dim Izvor: Shutterstock

Vodeći svetski stručnjaci iz Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) objavili su u ponedeljak 4. aprila sveobuhvatan izveštaj o načinima za zaustavljanje klimatskih promena. Njihovi nalazi pokazuju da je svet još uvek na putu da se zagreje za više od 2 °C i da je neophodna brza i odlučna akcija u cilju napuštanja fosilnih goriva i smanjivanja emisija ugljen-dioksida kako bi se izbegli opasni nivoi zagrevanja u budućnosti.

Važnost brzog delanja možda se najbolje ogleda u rečima Džima Skee, kopredsedavajućeg trećom radnom grupom IPCC-a koja je bila odgovorna za priređivanje ovog izveštaja, piše Klima101.

Možda će vas zanimati i:

"Situacija je 'sada ili nikada'. Ako želimo da zaustavimo zagrevanje na granici od 1,5 °C odmah su nam potrebne sveobuhvatne mere za smanjivanje emisija. Bez njih to neće biti moguće", rekao je on.

Izveštaj objavljen u ponedeljak broji gotovo tri hiljade strana i predstavlja treći, poslednji, deo velikog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama koji predstavlja skup aktuelnog znanja o klimatskim promenama i daje smernice o tome kako bi svet mogao da uspešno reši ovu krizu. Prethodna dva dela objavljena su u avgustu 2021. i februaru 2022. godine.

Sve je izvesnije da ćemo prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 °C

Emisije ugljen-dioksida nastavljaju da rastu i svakom godinom smo sve dalje od ispunjenja cilja Pariskog sporazuma koji podrazumeva ograničenje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C. Imajući u vidu trenutno važeće politike i propise svet je na putu da se do kraja veka zagreje za oko 3 °C što bi izazvalo veliku štetu i dovelo do nenadoknadivih gubitaka u funkcionisanju brojnih prirodnih ekosistema.

I pored činjenice da emisije nastavljaju da rastu, tračak nade daje podatak da je rast u deceniji za nama usporio u odnosu na početak 21. veka i da je 18 država u poslednjih 10 godina zabeležilo apsolutni pad emisija CO2.

Kako bismo zadržali šansu za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma emisije na globalnom nivou treba da dostignu maksimum do 2025. godine, i da nakon toga krenu u brzi pad sve do dostizanja neto-nultih emisija sredinom veka.

Fosilna goriva moraju da ostanu u zemlji

Napuštanje fosilnih goriva je ključan korak ukoliko želimo da izbegnemo opasne nivoe globalnog zagrevanja. Kako bi zagrevanje bilo ograničeno na 1,5 °C neophodno je da do 2050. sagorevanje uglja praktično u potpunosti prestane, dok upotreba nafte i gasa treba da padne za 60 i 70 odsto u poređenju sa nivoima iz 2019.

U izveštaju se posebno ističe da su emisije koje bi nastale samo kao rezultat eksploatacije postojećih i planiranih rudnika i bušotina bile dovoljne da nivo ugljen-dioksida premaši onaj koji odgovara zagrevanju od 1,5 °C. Zbog toga je ključno da se ne odobravaju novi projekti za vađenje fosilnih goriva, dok će neki od postojećih morati da budu zatvoreni pre nego što se iscrpe rezerve.

Ako želimo da zaustavimo zagrevanje na granici od 1,5 °C odmah su nam potrebne sveobuhvatne mere za smanjivanje emisija.

Brza ekspanzija obnovljivih izvora energije koji treba da zamene fosilna goriva, unapređenje poljoprivrednih praksi, elektrifikacija transporta i unapređenje energetske efikasnosti, neke su od mera koje su neophodne kako bi svet uspešno sproveo dekarbonizaciju.

Ali važno je ovde naglasiti i da je iz izveštaja jasno da ne postoji jedno glavno rešenje za klimatske promene, već da samo istovremeno sprovođenje velikog broja različitih mera može dovesti do ostvarivanja zacrtanih ciljeva.

Pored toga, u izveštaju je naglašeno i da svaki od scenarija koji podrazumevaju ograničenje zagrevanja na 1,5 °C zahteva i određenu meru uklanjanja CO2 iz atmosfere, te da se kao deo rešenja moraju imati u vidu i te tehnologije.

Veliki pad troškova obnovljivih izvora energije

Iako izveštaj crta prilično sumornu sliku raskoraka koji postoji između dešavanja ‘na terenu’ i potrebnog smanjenja emisija CO2, pozitivnu stvar bez sumnje predstavlja ogroman pad troškova povezanih sa obnovljivim izvorima koji je zabeležen u prethodnoj deceniji.

Stručnjaci IPCC-a navode da je struja dobijena pomoću solarnih panela i vetrogeneratora sada najjeftinija na velikom broju svetskih tržišta i u narednim godinama se očekuje velika ekspanzija ovih izvora i rast njihovog udela u globalnoj proizvodnji struje.

Pored toga veliki pad troškova zabeležen je i u industriji baterija što omogućava više opcija za skladištenje energije i ubrzava prelazak na električni vid transporta.

Ne postoji jedno glavno rešenje za klimatske promene, već da samo istovremeno sprovođenje velikog broja različitih mera može dovesti do ostvarivanja zacrtanih ciljeva

Problem predstavlja prilično neravnomerna raspodela korišćenja ovih tehnologija i zaostajanje siromašnijih država u njihovoj implementaciji. Ova činjenica ukazuje na važnost unapređenja međunarodnih finansija povezanih sa klimatskim promenama i nedostatak investicija u manje razvijene države. Ovo pitanje je bilo posebno važno na prethodnom klimatskom samitu u Glazgovu kada su najbogatije zemlje pretrpele velike kritike zbog neispunjenih obećanja o grantovima i investicijama u vrednosti od najmanje 100 milijardi dolara godišnje za zemlje u razvoju u cilju borbe protiv klimatskih promena.

Promena životnih navika

Osim prethodno navedenih mera autori posebno ističu da će za uspešnu borbu protiv klimatskih promena biti neophodno i da promenimo ustaljene obrasce ponašanja. Pored napora da trošimo manje energije i dobara i smanjimo potrošnju mesa, to podrazumeva i druge promene poput onih u uređenju gradova koje treba da obezbede manju potrebu za korišćenjem privatnih automobila. To znači da građani do većine željenih destinacija lako mogu da stignu peške ili upotrebom javnog prevoza, ali i da je potrebno ohrabriti rad od kuće kada je to moguće.

Primena široke lepeze mera u svim ovim sektorima omogućila bi smanjenje emisija CO2 povezanih sa individualnom potrošnjom od 40 – 70 odsto do 2050. što pokazuje veliki potencijal ove vrste akcije. Pored pozitivnog uticaja na klimatske promene, stručnjaci procenjuju da bi primena ovih mera pozitivno uticala i na zdravlje i opšte blagostanje stanovništva.

U izveštaju je naglašeno i da odgovornost za klimatske promene nije ravnopravno raspodeljena. Podaci pokazuju da je 10 odsto najbogatijih domaćinstava odgovorno za 34 – 45 odsto ukupnih emisija CO2, dok najsiromašnijih 50 odsto domaćinstava proizvodi tek 13 – 15 odsto ukupnih svetskih emisija ugljen-dioksida.

Budućnost je (još) u našim rukama

Najveći svetski stručnjaci su u prethodnih osam meseci kroz izveštaje tri radne grupe Međuvladinog panela za klimatske promene svetu predstavili poslednja saznanja o klimatskim promenama i alatima pomoću kojih možemo da izađemo iz klimatske krize.

Iako se u sva tri dokumenta najviše izdvajaju ozbiljna upozorenja o nedovoljnoj akciji država i opasnostima koje su pred nama, poruka na koju možda treba da obratimo najviše pažnje je ona da buduće zagrevanje još uvek u najvećoj meri zavisi od izbora koje ćemo kao čovečanstvo napraviti.

Tu poruku podvukao je i predsedavajući IPCC-a, Hoseung Li, u svom izlaganju na konferenciji za medije:

"Nalazimo se na raskršću. Odluke koje sada napravimo mogu da nam obezbede bolju budućnost. Imamo alate i znanje koje je neophodno kako bismo ograničili zagrevanje", izjavio je on.

Nadajmo se da ćemo imati dovoljno znanja i mudrosti da izaberemo kako treba.

Ne propusti vesti i članke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka