Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako funkcioniše prva banka semen u Srbiji? Prva linija odbrane starih, autohtonih biljnih vrsta

Kako funkcionišu banke semena? Da li je koncept zaživeo kod nas? Na koje načine klimatske promene prete autohtonim sortama?

 Jabuke u gajbici Izvor: Shutterstock

Autohtone sorte voća, povrća i žitarica nalaze se na višestrukom udarcu klimatskih promena: sve prisutniji toplotni stres i suše; pojava i širenje "konkurentnih", invazivnih vrsta; skraćeni period zimskog mirovanja i ranije cvetanje… Dodatno ih ugrožavaju i različiti vidovi zagađenja, kao i gubitak staništa. Međutim, autohtone sorte kod nas imaju svoje čuvare – entuzijaste koji se bave njihovim uzgajanjem i skladištenjem kako ne bi pale u zaborav. Jedna od najpoznatijih među njima jeste osnivačica i koordinatorka prve banke semena u Srbiji, biološkinja dr Ivana Petrović.

Na Ivaninom imanju u selu Paštrić kod Mionice utočište od izumiranja pronašlo je oko 170 starih vrsta voća i oko 150 starih vrsta povrća i žitarica. Banka semena osnovana je 2019. godine, a biološkinja iz udruženja Okvir života inspiraciju za ovaj poduhvat dobila je od svog oca, piše Klima101.

Možda će vas zanimati i:

"Moj otac je još 1998. godine osmišljavao izložbe autohtonog voća i učio me da prepoznajem i cenim naše autohtone sorte. Godine 2001. je dobio nagradu Slow Food u Portugalu za svoj projekat 'Mišićevo selo', koji se u velikoj meri zasnivao na očuvanju autohtonih sorti i rasa. U našem dvorištu je dosta starih stabala, koja nam i danas daruju svoje plodove. Lepo je znati da se generacije hrane plodovima jednog istog drveta", konstatovala je na samom početku razgovora naša sagovornica.

Kao neke od glavnih motiva da se i sama upusti u podvig očuvanja starih, autohtonih vrsta Petrović je navela želju da nam bude dostupnija hrana boljeg kvaliteta i veće raznovrsnosti, kao i da shvatimo značaj ovog voća, povrća i žitarica za borbu protiv klimatskih promena i sigurno snabdevanje hranom. S obzirom na to da je osnivanje prve banke semena pratilo veliko interesovanje javnosti i širenje zajednice odgajivača autohtonih sorti, moglo bi se reći da je uspela u svojim namerama.

Šta su autohtone vrste i zbog čega su nam bitne?

Pojam "autohton" potiče iz grčkog jezika i u bukvalnom značenju glasi "koji potiče odavde, sa ove iste zemlje". S tim u vezi, autohtone vrste se definišu kao vrste koje su se prilagodile uslovima života na određenom geografskom području – njihovo prisustvo u tim regionima rezultat je prirodnih procesa, a ne intervencije ljudi. Vrste "koje potiču odavde, sa ove iste zemlje" su samim tim navikle na lokalne uslove životne sredine, a takođe su pogodne za ukrštanja sa komercijalnim sortama.

Abate fetel i konferans su neke od krušaka koje danas možete pronaći na našim pijacama i u prodavnicama. Jagodnjače, lubeničarke i takiše skrivene su u voćnjacima poput Ivaninog, a njen cilj je da ih vrati na srpske trpeze.

Zbog svojih povoljnih geoloških i klimatskih uslova, našu zemlju odlikuje bogatstvo autohtonog genofonda biljaka. Domaće sorte adaptirale su na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih, što znači da su za njihovo uzgajanje neophodne manje količine pesticida – dakle, zdravije ih je konzumirati.

Ipak, s obzirom na to da se klima danas menja, i faktori zbog kojih su se stare sorte prvobitno nastanile na svojim staništima su drugačiji, pogotovo kada je reč o klimi. Uprkos njihovoj izdržljivosti, ipak ne mogu da ostanu apsolutno imune na negativne uticaje klimatskih promena.

Domaće sorte adaptirale su se na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih

Biološkinja Ivana Petrović je kao neke od najizraženijih posledica globalnog zagrevanja na Balkanu izdvojila sušu, kasne prolećne mrazeve i grad.

"U Srbiji su primetni sve veći efekti klimatskih promena, pa su tako analize padavina i temperature tokom letnjih perioda od 1963. do 2009. godine ukazale na trend opadanja količine padavina i porasta temperature. Prognoze za region Balkana ukazuju da će do 2065. godine taj porast iznositi 2,0-3,0 ºC, a povećanje količine padavina se očekuje jedino na severu Srbije, dok će ostali delovi biti izloženi jakim sušama u toku toplih i suvih letnjih meseci. Ovakve promene predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu. Kasni prolećni mrazevi posebno pogađaju voće, koje cveta u nevreme, ali tu postoje izuzeci koji zavređuju našu pažnju – dobar primer je jabuka ivanjača, koja neće cvetati u nevreme, već će uvek, bez greške, roditi svake druge godine obilato. Što se tiče izraženije pojave grada, bitan je odabir sorti koje dobro podnose udarce, kao što je jabuka budimka, koja ima i druge dobre karakteristike zbog kojih je perspektivna sorta", objasnila je ona i dodala još jednu poteškoću – promena dinamike kod bolesti i štetočina.

Ekstremno topli i sušni periodi dovode do smanjenja kvaliteta biljaka, kasni prolećni mrazevi povećavaju njihovu ranjivost, dok im grad nanosi mehanička oštećenja. Sve ovo već je, uz bolesti i štetočine, dovoljno pogubno za ovdašnju floru, ali promene klime iznedrile su još jednu pretnju za domaće vrste – vremenski ekstremi, koji su sve češći i suroviji, izazivaju eroziju koja bi mogla da rezultuje smanjenom plodnošću zemljišta.

Banke semena – na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka

Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljopripredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje. To su ogromne brzine nestanka, upozorila je dr Petrović. "Stara stabla su na izmaku snaga, uskoro će i nestati ako nešto ne učinimo. Dosta starih sorti povrća je nestalo i ne možemo više da ih pronađemo. Uporedo sa time, dolaze nove bolesti i štetočine, dolaze klimatske promene, a mi ne možemo znati kako će neka sorta reagovati na njih."

Jedna od bitnih brana domaćih biljnih sorti jesu lokalne banke semena poput Ivanine – to su zajednice ljudi, koji na svojim malim poljoprivrednim gazdinstvima aktivno gaje stare sorte voća, povrća i žitarica: svake godine proizvođači međusobno razmenjuju seme i doprinose očuvanju autohtonog genofonda. Semenski materijal dobavljaju od poljoprivrednika, skladište ga u svojim objektima, a potom vraćaju u aktivno gajenje. Svrha lokalnih banki semena jeste da uvek imaju na raspolaganju seme za poljoprivredne proizvođače.

Koncept je od svojih začetaka u Srbiji, pre tri godine, zaživeo i postao rasprostranjeniji – do sada je nacionalnoj mreži, na inicijativu udruženja Okvir života, pridruženo još osam banki semena.

Klimatske promene u Srbiji predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu

dr Ivana Petrović

"Priča se znatno proširila, ali smo na promociji starih sorti dosta i radili", otkrila nam je Ivana. Ona smatra da autohtone vrste imaju mnogo potencijala i da naši proizvođači to počinju da shvataju i da ih gaje u većem obimu. "Osnivaju se druge banke semena u Srbiji, a mi pomažemo tom procesu kao ekspertska i strukovna podrška, a takođe im dajemo i materijal za gajenje. U februaru i martu održali smo obuku za koordinatore lokalnih banaka semena, gde smo pojedince, uglavnom iz poljoprivredne struke, obučili za rad sa bankama semena. Obuku su podržali USAID, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i ORCA u sklopu projekta 'Tvoje mesto u Srbiji'", istakla je dr Petrović.

Koncept poput lokalnih banki semena postoji i na globalnom nivou, reč je o Svetskom trezoru na Svalbardu, u Norveškoj, u kome se, zbog mogućeg izumiranja vrste, čuva oko milion uzoraka biljaka iz svih krajeva sveta. Krajem prošle godine, on je obogaćen sa 96 srpskih domaćih sorti pšenice, raži, ovsa i ječma koje su odabrali eksperti sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju trendovima

Očekuje se da će se porast srednje godišnje temperature vazduha u Srbiji nastaviti do sredine veka, kao i da će se maksimalna količina padavina pomeriti iz maja u jun. Prema budućim projekcijama klimatskih uslova, takođe ćemo se suočavati sa učestalijim ekstremnim vremenskim događajima kao što su toplotni talasi, suše i ekstremne padavine praćene gradom. Pred nama je još sumornija budućnost u slučaju da emisije gasova sa efektom staklene bašte ne padnu u skladu sa preporukama zadržanja globalnog zagrevanja na 1,5 ºC.

S obzirom na to da će broj ljudi na planeti, prema prognozama Ujedinjenih nacija, do 2050. godine dostići 9,7 milijardi, proizvodnja hrane za rastuće čovečanstvo je izuzetno bitna misija. A ugroženost poljoprivrede još jednom potcrtava suštinsku važnost hitnog sprovođenja mera mitigacije, ali i adaptacije.

"Sasvim je jasno da se trendovi menjaju i da moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju tim trendovima", napomenula je Ivana.

"Sa aspekta klimatskih promena posebnu pažnju moramo posvetiti nepopularnim, zapostavljenim poljoprivrednim kulturama, koje su možda odgovor na izazove. Tipičan primer je grah poljak, koji se gaji na području Hercegovine, a veoma je otporan na sušu", zaključak je predstavnice udruženja Okvir života.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka