Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta znači kada kažemo PAMETAN GRAD i kako su se pojedini evropski gradovi "opametili?

Autor Jelena Kozbašić

Razvoj pametnih gradova podrazumeva niz aktivnosti kojim se poboljšava kvalitet života građana, stanje okruženja i ekonomske performanse – a do željenih rezultata stiže se upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija.

 MALME_1985683292.jpg Izvor: Stella Salander / Shutterstock.com

Uprkos tome što kovanica "pametan grad" upućuje na eventualno postojanje skale kojom bismo urbanim centrima mogli da izmerimo koeficijent inteligencije (IQ), zapravo ne postoji način da utvrdimo da li je IQ Beograda 30 ili 130. Razlog za to leži u činjenici da pametni gradovi nemaju jasnu definiciju i ne predstavljaju jednoznačni apsolut, piše Klima101.

Njihov razvoj podrazumeva niz aktivnosti kojim se poboljšava kvalitet života građana, stanje okruženja i ekonomske performanse – a do željenih rezultata stiže se upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija. Ipak, baš kao i sve srećne porodice kod Lava Tolstoja, svi pametni gradovi liče jedni na druge, bez obzira na širok spektar različitih rešenja koja primenjuju u ovom procesu.

Možda će vas zanimati i:

Gradovi budućnosti su pametni gradovi – evo i zbog čega. Ujedinjene nacije su procenile da će do sredine veka čak 68 odsto populacije živeti upravo u urbanizovanim područjima. Zbog ovoga gradovi spadaju u ključne aktere na putu ka dostizanju karbonske neutralnosti i zauzdavanju klimatske krize.

Smanjenju emisija sa efektom staklene bašte gradovi doprinose oslanjajući se na digitalne tehnologije, podstičući inoviranje i implementirajući brojna pametna rešenja u raznim sektorima: od energetike preko saobraćaja do stanovanja. Sve zainteresovane strane u pametnim gradovima posvećene su održivom razvoju, odgovornom upravljanju resursima i boljem životu stanovnika. Navešćemo neke od projekata koji se na ovim postulatima sprovode u evropskim gradovima.

Prvi pametni grad na svetu, Amsterdam, mogao bi da postane i prvi cirkularni grad

Neki tvrde da je upravo Amsterdam prvi pametni grad na svetu. Na svojoj inteligenciji krenuo je da radi još 1994. godine kada je kreirao prvi urbani projekat zasnovan na velikim podacima (big data) – De Digital Stad (DSS) za promociju interneta. Do danas su dizajnirani i realizovani brojni drugi pametni projekti: Smart Flow koji Holanđanima olakšava parkiranje, Power to Protein koji transformiše otpad u korisne proizvode, Urby, Blok 0 koji predstavlja niz nisko-ugljeničnih zgrada sa fotovoltacima i daljinskim grejanjem.

Možda će vas zanimati i:

Jedan od projekata mogao bi da učini da glavni grad Holandije opet bude pionir – The City Circle Stan. Kao što je devedesetih godina prošlog veka promovisao internet, grad sada isto želi da postigne i sa cirkularnom ekonomijom – regenerativnim ekonomskim sistemom u okviru kojeg se životni vek proizvoda maksimalno produžava na različite načine, a sve u cilju manje upotrebe proizvodnjih resursa, nižih emisija gasova sa efektom staklene bašte i smanjenih količina otpada.

 Most preko kanala u Amsterdamu
Amsterdam
Izvor: Shutterstock

Prema procenama autora projekta, implementacija ponovnog korišćenja materijala mogla bi da rezultuje godišnjim uštedama od 85 miliona evra u građevinarstvu, dok bi efikasnije upravljanje organskim otpadom donelo čak 150 miliona evra tokom istog perioda. U toku godine u regionu koji koristi 3,9 miliona tona materijala sačuvali bi 900 hiljada tona. A bila bi otvorena i nova zelena radna mesta: 700 za građevinare i 1200 za poljoprivrednih i radnike u prehrambenoj industriji.

Cilj projekta bio je da detektuje oblasti u kojima bi cirkularna ekonomija ostvarila najbolje rezultate. Veruje se da je tako Amsterdam postao jak konkurent i za mesto prvog cirkularnog grada na svetu.

S obzirom na to kakav je bum doživela prethodna holandska inicijativa i da zahvaljujući njoj, između ostalog, sada čitate ovo, verovatno bi njihovim stopama trebalo krenuti već sada, a ne sa 10-20-30 godina zakašnjenja.

Nekome otpad, Barseloni resurs

Barselona je konceptom pametnog grada takođe počela da se bavi relativno rano, kada su pre tridesetak godina vlasti spojile dve opštinske zgrade pomoću optičkog kabla. Pionirski podvizi industrije i preduzetništva rezultovali su time da 2014. godine ovaj španski grad bude proglašen evropskom prestonicom inoviranja.

Grad trenutno, kroz javno-privatno partnerstvo, motiviše inoviranje na polju mobilnosti, kupovine, osvetljenja i monitoringa parametara životne sredine. Zbog velikog broja podsticaja i pozitivnog pogleda na novine u oblasti nauke i tehnologije, Barselona nalikuje na urbanu laboratoriju u kojoj se isprobavaju različite prakse za otvoren, učinkovit i prijateljski nastrojen grad.

Možda će vas zanimati i:

Dvadeset drugi distrikt rezervisan je za implementaciju ovakvih pametnih rešenja, kako u stambenim tako i u poslovnim i školskim zgradama. Baš na ovom živahnom području na Mediteranskom moru realizuje se projekat Grow Smarter, čiji su se idejni tvorci, pored objekata, pobrinuli i za ozelenjavanje ulica – razvili su mrežu za punjenje električnih vozila kako bi ljudi mogli u većem obimu da koriste zelenije vidove transporta koji proizvode manje količine ugljen-dioksida (ili ih ne proizvode uopšte).

Sve ono što se kod nas smatra otpadom često i dalje ima upotrebnu vrednost – Španci su to prepoznali, pa projekat Grow Smarter podrazumeva korišćenje otpadne vode iz odvoda, kao i otpadne toplote npr. iz data centara i frižidera u supermarketima. WiFi signal u Dvadeset drugom distriktu u Barseloni možete uhvatiti kod uličnih svetiljki.

U sklopu projekta Grow Smarter obnovljeno je 10 objekata ukupne površine od oko 33 hiljade kvadrata. Ovaj poduhvat je, između ostalog, uključivao instalaciju toplotnih pumpi i ugradnju efikasnije rasvete, kao i klimatizacionih sistema. Tako su postignuti ogromni rezovi u energetskoj potrošnji, a paralelno su smanjene i emisije ugljen-dioksida za oko 1600 tona na godišnjem nivou.

Da proizvedena energija iz obnovljivih izvora u Barseloni ne bi prohujala s vihorom ili nestala s mesečinom, grade se sistemi baterija za skladištenje viškova.

Mančesterski nisko-ugljenični trougao – energetika, digitalizacija, transport

Najveća koncentracija znanja, biznisa i kulture po jedinici površine u Mančesteru verovatno se nalazi na potezu pod nazivom Oxford Road Corridor. Neke od najlepših gradskih galerija i najznačajnijih muzeja, dva univerzitetska kampusa, hiljade kompanija različitih veličina… Ovo naselje vrvi od vizionara i njihovih revolucionarnih ideja. Stoga ne čudi da je upravo ovde smešteno poprište razvoja pametnog Mančestera koji želi da bude bogat znanjem, a siromašan ugljenikom.

Mančester demantuje neke zemlje i političare koji zauzimaju stav da dekarbonizacija koči ekonomski razvoj – engleski grad teži da se ova dva procesa odvijaju paralelno, a ne da se međusobno isključuju. To je, u okviru projekta Triangulum, zamišljeno spajanjem energetike, digitalizacije i transporta u jedan svojevrsni trougao za pozitivnu transformaciju grada.

Ukupno 595 solarnih panela i baterije za energetsko skladištenje kapaciteta 400 kW, koji su instalisani, dovoljni su za napajanje 900 studentskih soba. Sistemi se kontrolišu preko upravljača mikromreže koji bira odgovorajući energetski izvor u datom momentu, ali i određuje da li baterije treba da skladište ili otpuštaju energiju.

Proširena je flota električnih vozila, ali i punjačka infrastruktura za električna vozila. A saznanja i podaci na polju održive mobilnosti uvršteni su i u kurseve na dva tamošnja univerziteta.

Pored doprinosa borbi protiv klimatskih promena, sve aktivnosti koje realizuje Mančester i drugi pametni gradovi odražavaju se pozitivno na kvalitet vazduha, otvaraju nova radna mesta i generišu dodatnu vrednost za lokalno stanovništvo.

Šveđani iz Malmea grade pametno i troše preko 3 puta energije manje od ostatka Evrope

Objekti različite namene u Evropi godišnje troše između 180 i 250 kWh po metru kvadratnom, pokazuju podaci Evropske komisije. Autori projekta Buildsmart, realizovanog u švedskom gradu Malmeu, uspeli su da spuste energetsku potrošnju u četiri zgrade na otprilike 70 kWh/m2, što je duplo manje i od standarda koji propisuju tamošnje nacionalne vlasti (138 kWh/m2). Tako su na godišnjem nivou ostvarili godišnje uštede emisija ugljen-dioksida od gotovo 2500 tona, što je ekvivalentno količini koju u istom periodu upije skoro 115 hiljada stabala drveća. A evo i na koji način je ovaj projekat došao do tako impresivnih ostvarenja.

Projektom Buildsmart je u Malmeu bio obuhvaćen hotelski kompleks, kancelarijski prostor i dva objekta za stanovanje ukupne površine od preko 50 hiljada kvadrata. Ono po čemu se oni razlikuju od prosečnih građevina slične svrhe jesu inovativni pristupi i oprema implementirani u cilju veće održivosti. Spolja se oni prepoznaju po solarnim panelima i zelenim krovovima koji, pored estetske, imaju i ekološku i ekonomsku vrednost zato što smanjuju potrošnju energije za grejanje i hlađenje.

 MALME_1985683292.jpg
Malme
Izvor: Stella Salander / Shutterstock.com

Hotel, kancelarija i stambene zgrade, sa oznakom Buildsmart, imaju efikasne prozore sa automatizovanim zastorima za zaštitu od sunca, a energetska potrošnja smanjena je i kroz integraciju LED rasvete, mehaničke ventilacije i toplotnih pumpi. U njima se teži što većoj stopi reciklaže svih vrsta otpada, a među njima i onog biološkog porekla, kao i oporavku energije.

Projekat je posebno značajan iskorak napravio kroz implementaciju originalne tehnologije za hlađenje na temelju geotermalne energije koja se oslanja se na bušotine, duboke 220 metara, i relativno stabilnu godišnju temperaturu zemljišta od 10 do 12 °C. U sistemu zatvorene petlje nalazi se voda koja, pomoću razmenjivača toplote, snabdeva rashladne grede i klima komore. Zahvaljujući ovome, korisnici objekta borave u okruženju prijatne temperature tokom čitavog leta bez upotrebe dodatnih klimatizacionih rešenja.

Kako bi se demonstrirala uspešnost korišćenih tehnologija u različitim klimama, u projektu, vrednosti preko 8 miliona evra, učestvovale su i Irska i Portugal, pa su i tamošnje zgrade – izgrađene pametno.

Možda će vas zanimati i:

Ljubljana kao jedan od najodrživijih svetskih gradova

Ako su vas Šveđani fascinirali svojim smanjenjem energetske potrošnje na 70 kWh/m2 godišnje, Slovenci će vas oduvati – domovi koji su optimizovani u okviru projekta EE-HIGRISE u Ljubljani troše oko 50 kWh po kvadratu. Zahvaljujući merama energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima, projekat je smanjio emisije ugljen-dioksida za oko 1000 tona u toku jedne godine. Jednaka količina ovog gasa sa efektom staklene bašte oslobodi se tokom vožnje dizelaša u dužini od oko 6 miliona kilometara.

Radovi su sprovedeni u stambenom delu Eco Silver House-a na površini od gotovo 13 hiljada kvadrata. Eco Silver House je zapravo soliter od jedanaest spratova u kome se nalazi 128 stanova koji ispunjavaju standarde pasivne kuće. Građevinski radnici koristili su ekološke materijale koji štite životnu sredinu, a ljudima pružaju veći komfor.

 Ljubljana
Ljubljana
Izvor: Shutterstock

Pored nižih računa zbog energetske efikasnosti objekta, stanovnici višespratnice mogu da uživaju na zelenom krovu na kom je smeštena i solarna elektrana. Eco Silver House poseduje inteligentni kontrolni centar za upravljanje električnim i mehaničkih uređajima, mašinama i alatima, kao toplotnu i zvučnu izolaciju. I na kraju još jedna pohvalna praksa: u WC šoljama se koristi kišnica, čime se štedi pijaća voda.

Ovo je tek jedan projekat, a u Ljubljani se koriste mnoga druga eko-rešenja: digitalizacija javnog prevoza, primena mera održivosti u tržnom centru, posvećeno, promišljeno i odgovorno upravljanje smećem.

S tim na umu, jedan od najpoznatijih turističkih vodiča, Lonely Planet, prošle godine je uvrstio slovenačku prestonicu među 8 najodrživijih svetskih gradova i opisao je kao ekstremno čistu i sve zeleniju. Autori liste su posebno pohvalili to što je 10 hektara u samom gradskom jezgru namenjeno pešacima i što se ulice peru kišnicom i recikliranom vodom, ali i težnje da Ljubljana u skoroj budućnosti postane grad nultog otpada.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka