Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Predele mediteranskih voćnjaka, maslinjaka i vinograda u budućnosti bi moglo da zameni golo zemljište

Autor Jelena Kozbašić

Mediteran se zagreva za oko 20 odsto brže od globalnog proseka i smatra se jednim od trenutno klimatski najosetljivih predela.

 Maslinjak Izvor: Shutterstock

Rastuće temperature i promena u raspodeli padavina, u kombinaciji sa neodrživim agro-praksama i urbanim razvojem, degradiraju kvalitet zemljišta i dovešće u pitanje proizvodnju hrane na Mediteranu, istakao je tim naučnika iz Švedske i Grčke u svom novom istraživanju. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Science of the Total Environment, prenosi Klima101.

Neka od najboljih vina i maslinovih ulja na svetu potiču iz mediteranskog područja, kao i ogromne količine citrusa, koštunjavog voća i paradajza. Međutim, pod uticajem klimatskih promena, postoji ozbiljna pretnja da se prizori na koje smo navikli na moru znatno promene pa ćemo umesto vinograda, maslinjaka i voćnjaka potencijalno zateći golo zemljište na kojem više nije moguće gajiti tradicionalne mediteranske kulture.

Možda će vas zanimati i:

Poljoprivredni zasadi u zemljama, kao što su Grčka, Crna Gora, Hrvatska, Italija, Francuska i Španija, sve su podložniji dezertifikacijij odnosno pojavi da zbog prekomerne eksploatacije tla ljudskim aktivnostima i/ili usled prirodnih procesa i klimatskih promena kvalitet zemljišta znatno opada. Dezertifikacija je nekada bila karakteristična za suvlje oblasti, ali se usled promene klime širi i na druge delove sveta. Pre svega se javlja u predelima koji se koriste za intenzivnu poljoprivredu i rudarstvo i u kojima se krče šume.

Direktnim uticajem čoveka, uz dodatni stres od promene klime, zemljište gubi plodnost, a time i potencijal za održavanje vegetacionog pokrivača što dovodi do ubrzane degradacije zbog povećane ranjivosti na eroziju.

Međusobno isprepletani regionalni izazovi – dezertifikacija, erozija, urbanizacija, klimatske promene

Dezertifikacija je dodatno pojačana klimatskim promenama – čije negativne implikacije su izrazito osetne u Mediteranu.

Tamošnje zemljište ima najniži nivo organske materije u Evropi i sadrži visok nivo soli u zemljištu, a takođe je rekorder kada je reč o eroziji tla u Evropskoj uniji, stoji u nedavno objavljenom izveštaju. Erozija je prirodni proces pomeranja zemljišta izazvan dejstvom vetra, vode ili gravitacije, ali ga ljudske aktivnosti, poput oranja, seče drveća ili neadekvatne gradnje, mogu povećati.

Autori istraživanja o uticaju ljudskih aktivnosti i klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju na Mediteranu podsetili su na rezultate istraživanja iz 2017: 25% ove teritorije u Evropskoj uniji nalazi se u visokom ili veoma visokom riziku od dezertifikacije. Problem su dodatno produbile prethodno pomenute male količine organske materije u zemljištu, salinizacija i erozija. Među faktorima koji doprinose pogoršanju stanja erozije u mediteranskom pojasu su i smanjenje biodiverziteta, zagađenje, povećanje zbijenosti tla pod pritiskom mehanizacije i zaptivanje tla nastalo npr. izgradnjom puteva ili zgrada.

Sve to bi, zajedno sa urbanizacijom i visokom regionalnom ranjivošću na klimatske promene zbog porasta temperature i smanjenja padavina, moglo da opustoši Mediteran kakav znamo, ostavljajući brojne endemske vrste bez staništa, a nas bez bitnog sredstva u borbi protiv klimatskih promena.

Zemljište predstavlja još jedan resurs koji uzimamo zdravo za gotovo

Zemljište je resurs od suštinske važnosti za živote ljudi zato što, kroz podršku poljoprivredi, obezbeđuje 95% hrane na globalnom nivou. Degradacija njegovog kvaliteta stvara izazove na više frontova upravo zbog ogromnog, multi-dimenzionalnog značaja ovog resursa koji ne cenimo dovoljno, a na udaru je i biološka raznovrsnost: manje prisustvo organske materije, zajedno sa erozijom, zagađenjem i povećanjem zbijenosti tla, narušava populacije crva, mrava i drugih organizama koje obogaćuju kako biodiverzitet, tako i sam sastav zemljišta, naveli su istraživači.

Suše na mediteranskom podneblju postaju učestalije od sredine prošlog veka, rezultujući dužim sušnim periodima i kraćim periodima sa padavinama. Ovo je već primoralo pojedine poljoprivrednike da napuste nekadašnje zemljište jer više nisu mogli da ga koriste za uzgajanje hrane.

Prema rezultatima švedsko-grčke studije, pojedini delovi tla, zbog erozije, više nisu u stanju da apsorbuju ugljenik. Tako se smanjuje kapacitet prirodnih ponora ugljenika, a povećavaju se njegove emisije. Zemljište inače važi za drugo najveće skladište ugljenika na Zemlji, odmah posle okeana, te je ta pojava veoma zabrinjavajuća iz perspektive održanja budućeg porasta srednje globalne temperature u okvirima dogovorenim Pariskim sporazumom.

Od zdravstvenog stanja zemljišta zavise i brojne druge usluge vezane za ekosisteme i blagostanje ljudi kao što su proizvodnja biomase, obezbeđivanje sirovina, filtracija zagađujućih materija, regulacija vode, kruženje nutrijenata i kulturna baština. Pa ipak, nedavna publikacija Evropske komisije otkrila je da do 70% zemljišta u Evropskoj uniji gubi sposobnost da osigura ove ključne ekosistemske funkcije, što obelodanjuje činjenicu da zemljište nije dovoljno zaštićeno.

U posebno nezavidnoj poziciji se nalaze određeni delovi Mediterana koji su, zbog pritiska ljudi (npr. asfaltiranje) i globalnog zagrevanja, već dostigli kritične tačke i izgubili sposobnost da pruže usluge ekosistema koje, između ostalog, uključuju uzgajanje hrane i skladištenje ugljenika.

Autori su naglasili da je problem eventualno još kompleksniji i veći, kao i da postoje velike rupe u našem shvatanju dubine i razmera ove opasnosti.

Pod uticajem klimatskih promena Mediteranu ne preti samo smanjena poljoprivredna proizvodnja

Mediteran se proteže na 1,2 miliona kvadratnih kilometara, što je oko 11% evropske teritorije. Ovaj region na jugu kontinenta, koji ima izlaz na Mediteransko more, naseljava više od 200 miliona ljudi, što je oko 20% populacije Evrope.

Uzrok za sve češće, surovije i rasprostranjenije požare tokom leta tamo isto leži u klimi – Mediteran se zagreva za oko 20% brže od globalnog proseka i smatra se jednim od trenutno klimatski najosetljivih predela.

Pored sve suvlje i toplije klime, za dramatičan porast vatrenih stihija u 12 mediteranskih zemalja u poslednjih šezdesetak godina odgovorni su i socio-ekonomski faktori: smanjenje stanovništva u ruralnim krajevima, napuštanje zemljišta i upotreba zapaljivih vrsta drveća u pošumljavanju.

Degradirano zemljište i požari svakako nisu jedine razorne posledice klimatskih promena sa kojima se suočavaju tamošnja priroda i društvo. Među problemima su i toplotni talasi, poplave, pojava invazivnih vrsta i mogući nestanak određenih postojećih vrsta, erozija obala i povećanje kiselosti okeana, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Dosta zabrinjava i porast nivoa mora koji ugrožava oko 20 miliona ljudi koji žive u oblastima do pet metara nadmorske visine.

Ubacujući ugalj u prve parne mašine i podižući prve fabrike na samom početku industrijske revolucije, ljudi nisu bili svesni koliko će, kumulativnim dejstvom, ove aktivnosti s ogromnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte negativno da promene našu planetu i klimu na njoj. Sada svakodnevno dobijamo nove informacije o njihovom sveprožimajućem uticaju, ali isto tako su nam poznata i rešenja za dekarbonizaciju različitih sektora, od poljoprivrede, do energetike.

Bolji monitoring životne sredine i uvrštavanje mera za dostizanje karbonske neutralnosti u zakonske okvire i njihova šira primena pomoći će nam da spasemo Mediteran, ali i ostatak Zemlje, od daljeg uništavanja.

Globalna akcija za zaštitu zemljinih površina od dezertifikacije sprovodi se u okviru Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije (UNCCD), koja kroz svoje studije, izveštaje, COP sastanke, promoviše i pruža podršku zemljama za rešavanje ovog problema i obavezuje politike zemalja potpisnica na sprovođenje grupe aktivnosti koje spadaju u "održivo upravljanje zemljom".

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka