Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Novo upozorenje za čovečanstvo: Drugi deo izveštaja o klimatskim promenama o kom je letos pričao ceo svet!

Autor Jelena Kozbašić

Objavljen je drugi deo Šestog IPCC izveštaja, još jedan u nizu podsetnika da je neophodna brza i odlučna akcija kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.

 Planeta gori Izvor: Shutterstock

Skoro 1000 naučnika-volontera iz više desetina zemalja posvetilli su godine istraživanja kako bi nam 28. februara 2022, predstavili najsveobuhvatniju analizu o uticaju klimatskih promena na nas i našu planetu. Reč je o drugom delu Šestog izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC). Autori su poslali upozoravajuću poruku – porast srednje globalne temperature i posledični vremenski ekstremi predstavljaju ogromnu opasnost po život na Zemlji, a svako dalje odlaganje klimatske akcije moglo bi da bude kobno po nas, piše Klima101.

Možda će vas zanimati i:

"Ovaj izveštaj predstavlja strašno upozorenje o posledicama neaktivnosti", rekao je Hoesung Li, predsedavajući IPCC-em. "Pokazuje da su klimatske promene ozbiljna, rastuća pretnja našem blagostanju i zdravlju planete. Naše današnje akcije oblikovaće način na koji se ljudi prilagođavaju i način na koji priroda reaguje na sve veće klimatske rizike."

Drugi deo IPCC izveštaja daje sveobuhvatan uvid u sve snažnije efekte globalnog zagrevanja na prirodu i društvo, kao i buduće klimatske rizike s fokusom na siromašne nacije i marginalizovane zajednice. Stručnjaci su u okviru ovog izdanja takođe proučavali koji su najefikasniji pristupi za adaptaciju na globalno zagrevanje i koje grupe stanovništva i ekosistemi su na najsnažnijem udarcu promene klime. Ovo su neka od najvažnijih, novih saznanja IPCC-a.

Objavljen je drugi deo Šestog IPCC izveštaja, još jedan u nizu podsetnika da je neophodna brza i odlučna akcija kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.

Klimatske promene imaju sveprožimajuće, razarajuće dejstvo

Sve na Zemlji, od najsićušnijih organizama do ljudske civilizacije, osetljivo je na promene klime. U izveštaju se navodi da čak polovina populacije, između 3,3 i 3,6 milijardi ljudi, živi u područjima koja su "veoma ranjiva" na globalno zagrevanje.

Porast srednje globalne temperature i posledični vremenski ekstremi predstavljaju ogromnu opasnost po život na Zemlji, a svako dalje odlaganje klimatske akcije moglo bi da bude kobno po nas

Spektar negativnih uticaja klimatskih promena na nas i naše okruženje širi je nego što su autori Petog IPCC izveštaja iz 2014. bili svesni. Vremenski ekstremi poput toplotnih talasa i uragana zbog globalnog zagrevanja postaju sve učestaliji i suroviji, nanoseći veliku štetu infrastrukturi i prirodnim resursima i ugrožavajući zdravlje i živote ljudi. Od 2008, više od 20 miliona ljudi godišnje moralo je da napusti svoje domove usled razornih poplava i oluja.

Porast srednje globalne temperature primorava životinje i biljke sa kopna da migriraju ka polovima ili na više nadmorske visine, a deo koji ne može da se adaptira na izmenjene klimatske uslove – izumire. Ovaj proces ima mnogo veći odjek u životnoj sredini i može da rezultuje poremećajem lanca ishrane, ali i da naruši osnovne ekosistemske usluge kao što je zaštita obala, podsećaju u svom radu istraživači.

"Zdravi ekosistemi su otporniji na klimatske promene i osiguravaju usluge od životne važnosti poput hrane i čiste vode", objasnio je kopredsedavajući druge radne grupe IPCC izveštaja, Hans-Oto Portner. "Obnavljanjem degradiranih ekosistema i efektivnim i pravičnim očuvanjem između 30 i 50% kopna, sveže vode i okeanskih staništa, društvo može da ima koristi od prirodnih kapaciteta za upijanje i skladištenje ugljenika i možemo ubrzati pomak ka održivom razvoju", kazao je on i dodao da su finansiranje i politička podrška u ovom poduhvatu ključni.

Dalji porast srednje globalne temperature rezultovaće višim troškovima klimatske akcije

Uprkos tome što određeni napori na polju klimatske akcije postoje, oni su se često ispostavili kao neadekvatni, a ponekad i kao loše isplanirani, konstatuju autori IPCC izveštaja. Neka od obećanja ostala su za sada samo na nivou reči, umesto da budu pretočena u konkretna dela koja bi pomogla zauzdavanju porasta srednje globalne temperature – jedno od njih jeste i finansijska pomoć za manje razvijene zemlje.

Čak polovina populacije, između 3,3 i 3,6 milijardi ljudi, živi u područjima koja su "veoma ranjiva" na globalno zagrevanje

U slučaju da trenutni planovi na polju emisija gasova sa efektom staklene bašte ostanu na snazi, stotine miliona ljudi iskusiće u budućnosti ekstremne toplotne talase, ekonomski gubici biće neverovatni, a mnogi prirodni sistemi doživeće kolaps. U takvim okolnostima biće mnogo skuplje da se adaptiramo.

Život u delovima naše planete postaće praktično nemoguć zbog nepodnošljivih temperatura, nestašica vode i hrane i porasta nivoa mora, samo je jedan od sumornih zaključaka.

Neophodno je istovremeno sprovoditi mere adaptacije i mitigacije

Kako bismo izbegli ogromne gubitke živog sveta, biodiverziteta i infrastrukture, neophodna je ambiciozna, ubrzana adaptacija na klimatske promene uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Do sada je napredak nejednak i primetan je veliki jaz između urađenog i onog što treba da se uradi, koji je posebno izražen u siromašnijim nacijama, stoji u izveštaju.

Ako oslobađanje štetnih gasova nastavi da se odvija trenutnim tempom, šteta od klimatskih promena uvećavaće se sa porastom srednje globalne temperature. Tako će se ljudi, privreda i životna sredina suočiti sa neviđeno visokim troškovima.

Ističe se da je jedini način da to ograničimo zapravo ambicioznije i brže smanjenje emisija gasova koji doprinose klimatskim promenama poput ugljen-dioksida i metana. U suprotnom ćemo se suočiti sa porastom nivoa mora, oskudicama vode, smanjenim rodom određenih poljoprivrednih kultura i devastiranošću ekosistema kao što su koralni grebeni. Ovi problemi biće znatno kompleksniji i teži u slučaju da porast srednje globalne temperature premaši 1,5°C. Ono što posebno zabrinjava jeste da posledice u određenim slučajevima biti takve da nismo u stanju da im se prilagodimo.

U ovom podvigu, prema rečima Debre Roberts, veliku ulogu na sebe mogu i treba da preuzmu gradovi. Razlog za njihovo isticanje u borbi sa klimatskim promenama jeste taj što više od 50% populacije živi u gradovima – zelene zgrade, zalihe čiste vode, obnovljivi izvori energije i održivi transport između urbanih i ruralnih područja su samo neka od dostupnih sredstava. Sve to u kombinaciji jedno s drugim može da dovede do inkluzivnijeg i pravednijeg društva, smatra Roberts.

Vremenski ekstremi zbog globalnog zagrevanja postaju sve učestaliji i suroviji, nanoseći veliku štetu infrastrukturi i prirodnim resursima i ugrožavajući zdravlje i živote ljudi

Siromašni su najteže pogođeni klimatskim promenama

Uprkos tome što su bogate nacije sagorevajući fosilna goriva znatno više doprinele klimatskim promenama, njihovim uticajima najviše su izložene siromašne zemlje. Kao rezultat klimatskih promena, njihove ionako nerazvijene ekonomije dodatno slabe, stanovnici umiru, nejednakost raste. Trend će se nastaviti ako klimatska akcija ne bude fokusirana na jednakost i pravdu.

Desetine miliona ljudi naći će se na ivici egzistencije u slučaju daljeg globalnog zagrevanja. U najvećem riziku nalaze se oni koji najteže podnose posledice, uključujući siromašne, radnike na otvorenom, poljoprivrednike, naseljenike malih ostrva, žene, starosedelačko stanovništvo.

Sve smo svesniji da su određene mere adaptacije izazvale neželjene posledice npr. uništavanje prirode, rizikovanje ljudskih života i povećano oslobađanje štetnih gasova. Rešenje za izbegavanje toga je sledeće – trebalo bi uključiti sve aktere u planiranje, usmeriti pažnju na jednakost i pravdu i osloniti se na znanje starosedelačkog i lokalnog stanovništva.

Šta dalje?

Autori prvog dela IPCC izveštaja, objavljenog u avgustu prošle godine, fokusirali su se na naučni pregled istraživanja o klimi zaključivši da su klimatske promene izazvali ljudi i da su neke od njihovih implikacija nepovratne. Eksperti iz druge IPCC radne grupe bili su zaduženi da pruže uvid u stanje sveta u doba globalnog zagrevanja, kao i da mapiraju najugroženija područja i daju savete za konkretne akcije, dok se članovi treće IPCC radne grupe, čiji će nalazi biti objavljeni u aprilu, bave načinima za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.

Poslednji, četvrti deo IPCC izveštaja pružiće vladama prikaz lekcija iz prva tri dela uoči 27. konferencije Ujedinjenih nacija koja se u novembru ove godine održava u Egiptu.

Drugi deo Šestog IPCC izveštaja naglašava da je klimatski otporan razvoj izazovan podvig čak i pri trenutnom globalnom zagrevanju, a postaće još izazovniji ukoliko porast srednje globalne temperature premaši 1,5°C. Upravo to predstavlja ključno saznanje naučnika koje ističe hitnost klimatske akcije. I to ne bilo kakve – već one koja je usmerena na jednakost i pravdu.

Finansiranje, prenos tehnologije, obavezivanje političara i partnerstvo vode efikasnijem prilagođavanju na globalno zagrevanje i smanjenju emisija.

"Naučni dokazi su nedvosmisleni: klimatske promene su pretnja blagostanju ljudi i zdravlju planete. Svako dalje odlaganje konkretne globalne akcije učiniće da ne uspemo da prođemo kroz mali prozor za sigurnu budućnost koji se ubrzano zatvara", zaključio je Hans-Oto Portner.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka