Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društveno odgovorno investiranje: Šta su ESG projekti i da li je tranzicija ka privredi vođenoj opštim dobrom moguća?

Autor Jelena Kozbašić

Korporacije, naravno, imaju koristi od toga što uvrštavaju rešenja za brige čitavog čovečanstva u svoje poslovne strategije – tako postaju privlačnije potencijalnim investitorima i partnerima.

 Novčići u tegli iz kojih raste biljka Izvor: Shutterstock

Investicije u biznise koji poštuju visoke principe održivosti, ESG, privlače sve više kapitala, te su tako globalni fondovi u septembru 2021. godine dostigli ukupnu vrednost od 3,9 hiljada milijardi američkih dolara. ESG (Environmental, Social, and Governance) podrazumeva skup standarda koji oblikuju korporativne politike u skladu sa principima održivog razvoja, piše Klima101.

Hajde da za početak utvrdimo šta označava svako pojedinačno slovo u ESG-u: E (environmental) obeležava performanse kompanije na polju očuvanja životne sredine, S (social) se odnosi na odnos kompanije prema zaposlenima, dobavljačima, klijentima i zajednicama u kojima posluje, dok G (governance) pruža uvid u upravljačku komponentu kompanije.

Sva ova slova zajedno predstavljaju nefinansijske faktore na osnovu kojih se meri održivost kompanije ili pojedinačne investicije. Investiranjem u projekte za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanjem sigurnosti podataka ili diversifikacijom članova upravnog odbora, privredni subjekti kreiraju poželjniji poslovni portfolio u 21. veku.

Možda će vas zanimati i:

ESG (ne) donosi tranziciju biznisa od maksimizacije profita ka većoj korisnosti za prirodu i društvo

Da ste pre tridesetak godina upitali ljude iz sveta biznisa šta su primarni ciljevi njihovog poslovanja, većina bi bez razmišljanja rekla "maksimizacija profita". Sada se fokus ekonomije pomera prema većoj korisnosti za prirodu i društvo pa viđate sve više naslova o fabrikama koje postavljaju solarne panele ili o naftnim magnatima koji započinju sopstvene biznise u obnovljivim izvorima energije.

Slični poduhvati nekada su za kompanije predstavljali marginalizovanu stvar i nepotrebni trošak, a zaštita našeg okruženja i ljudi nešto što bi trebalo da bude zadatak vlasti, institucija i civilnog sektora. Ipak, postalo je jasno da su upravo firme te koje svojim poslovanjem narušavaju i prirodu i samo društvo, bilo kroz razne vrste zagađenja, bilo kroz kršenje ljudskih prava. Tako je šezdesetih godina prošlog veka nastao koncept ESG-a kao vid društveno odgovornog investiranja – investitori su se povlačili iz finansiranja proizvodnje duvana ili kompanija koje su upletene u aparthejd u Južnoj Africi.

Međutim, da li u trenutnom kapitalističkom poretku prelaz sa privrede vođene profitom ka privredi vođenoj sveopštim dobrom zaista može da se odigra?

U svom godišnjem pismu Leri Fink, generalni direktor najvećeg svetskog upravljača investicionim fondovima, BlackRock navodi da sada profitabilnost neke kompanije ide ruku pod ruku sa stremljenjem ka karbonskoj neutralnosti, a budućnost poslovnog sektora leži u biznisima koji rešavaju problem klimatskih promena.

Fink je u svom obraćanju skrenuo pažnju kompanijskih direktora da sve zainteresovane strane od njih očekuju da doprinesu dekarbonizaciji, te da će svi oni koji to ne učine biti u zaostatku. S obzirom na to da klimatske akcije sada važe i za pametan poslovni potez, a ne samo dobro delo prema našoj planeti, vremenom će se sve više kapitala slivati u tom pravcu, ne iz ekološke osvešćenosti ili čistote duše, već iz koristi samih investitora. Što je svakako dobro jer će novac uložen u prllagođavanje na nove uslove i mitigaciju globalnog zagrevanja koristiti čitavom čovečanstvu.

Ono što bi moglo da predstavlja problem su kontrola i praćenje doprinosa pojedinačnih kompanija, kao i potencijalne zloupotrebe i greenwashing. A kao što ćemo videti u nastavku teksta, ESG sektor svakako nije imun na to.

Kako je 2021. godina postala godina ESG investiranja?

U začecima ESG-a time su se bavili entuzijasti, otkrio nam je naš sagovornik Danko Kalkan, ekspert za ESG i menadžer u jednoj od najvećih konsultantskih kuća Ernst & Young. On je dodao da sada, kada su ekološki i socijalni projekti postali profitabilni, kompanije u tome sve više vide izvor zarade. Ipak, prema njegovim rečima, postoji i sve veći broj kompanija koje shvataju potencijalni uticaj ekoloških i klimatskih rizika i iz tih razloga definišu strateške ciljeve usklađene sa scenarijima neto-nultih emisija.

„ESG predstavlja okvir koji omogućava primenu principa održivog razvoja i svega što bi održivi razvoj trebalo da bude. Problem je što su se ESG standardi pretvorili u nalepnicu i tako svako sebi može da kupi licencu za društvenu prihvatljivost. Još uvek ne postoje univerzalni standardi koji su obavezni zakonom, ali Evropska unija trenutno radi na tome kroz razvijanje akcionog plana za održivi razvoj i EU taksonomije, kao i kroz sveobuhvatnu implementacijue Evropskog zelenog dogovora”, predočio je Kalkan kao jedan od osnovnih izazova u primeni ESG-a.

Finansijski sektor budućnost vidi u biznisima koji rešavaju problem klimatskih promena

U toku prošle godine investitori s fokusom na zauzdavanje klimatske krize i socijalnu pravdu ubirali su plodove svog insistiranja na usmeravanju sredstava u tim pravcima – registrovan je rekordan priliv novca u te fondove. U prvih 10 meseci 2021. kompanije i regulatorna tela uložila su 649 milijardi američkih dolara i ESG sada čini 10% fondova na globalnom nivou.

Čak 82% profesionalnih investitora planira da u toku 2022. druge poveća alokaciju ka održivim i društveno odgovornim investicijama, što je za 8% više nego 2021, tako da se prognozira dodatni rast ESG investiranja.

Pet megatrendova u razvoju ESG-a

Korporacije, naravno, i same imaju koristi od toga što uvrštavaju rešenja za brige čitavog čovečanstva u svoje poslovne strategije – tako postaju privlačnije potencijalnim investitorima i partnerima kod kojih se sve više bude svest o ugroženosti prirode i društva, a povećavaju se i vrednosti njihovih deonica.

Primera radi, firma za upravljanje imovinom Aviva Investors nedavno je upozorila direktore 1500 kompanija da je spremna da traži njihovu ostavku ukoliko ne demonstriraju dovoljnu odlučnost u hitnom rešavanju klimatske krize i kršenja ljudskih prava. Engleska firma koja upravlja imovinom u vrednosti od 262 milijarde funti (uključujući štednju i penzije), ovu snažnu poruku poslala je kao deo svojih napora u kreiranju održivije, ravnopravnije i niskougljenične sutrašnjice.

Mladi ljudi stiču sve veću finansijsku i upravljačku moć, a njima je zaštita životne sredine važna

A da bismo kreirali tu idealnu sutrašnjicu, održivost je trebalo da se razvije od relativno nebitnog faktora pri investiranju, što je bila prethodnih decenija, u ono što je danas – sve značajniji činilac pri donošenju investicionih odluka. Danko Kalkan naveo je pet megatrendova u razvoju ESG-a.

Prvi je demografske prirode. "Milenijalci i generacija Z nasleđuju bogatstvo od bebi bumera. Procenjuje da da trenutno blizu 2 milijarde stanovnika ima između 10 i 24 godine. Ova grupa ljudi trenutno predstavlja najveću generaciju mladih ikad i veoma je svesna nasleđenih ekoloških i društvenih problema koji treba da se rešavaju u kratkom roku, takoreći u okviru jedne generacije", objasnio nam je.

Dodatni podsticaj razvoju ESG investiranja pružili su Pariski sporazum i slične zelene inicijative, kao i sve veći fokus na održivi razvoj zbog svega prethodno pomenutog. To bi bili drugi i treći megatrend.

Četvrti predstavlja isplativost ekoloških i socijalnih projekata i samim tim veći fokus na održivost, a poslednji, peti, megatrend jesu promenjeni zahtevi klijenata i kupaca. "Tražimo od kompanija da budu odgovornije, transparentnije i da usklade poslovanje sa globalnom zelenom agendom", kazao je Kalkan.

Da li može da se veruje ESG indeksima?

A kako mi uopšte znamo kako se neka kompanija kotira kada je u pitanju ESG? Baš kao i sami investitori i kompanije. Po indeksima. Najdominantniji trenutno jeste MSCI ESG indeks.

Kompanija MSCI posluje nekoliko decenija i većinu vremena je provela kao ne baš značajan, ali svakako profitabilan, pružalac različitih finansijskih indeksa. Prekretnica se desila u februaru 2019. godine kada je izvršni direktor Henri Fernandez izjavio da su podaci kompanije, inače izvor njenog profita, samo sredstvo za postizanje cilja. A cilj je… Da MSCI pomogne investitorima da izgrade bolje portfolio za bolji svet.

Obećani bolji svet zapravo je samo lažna reklama i nažalost nema utemeljenja u metodologiji koju koriste – prema sudu stručnjaka iz Bloomberg-a, ocene koje MSCI daje ne oslikavaju stvaran uticaj kompanije na Zemlju i ljude.

Najviše začuđava to što se doprinos globalnom zagrevanju sistemski često zanemaruje. Tako je Mekdonalds zbog svojih navodnih ekoloških praksi uspeo da se popne na lestvici ESG kompanija uprkos tome što je istovremeno porasla i njegova proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte, i to za 7% u periodu od 4 godine. U proizvodnom lancu ove korporacije oslobađaju se ogromne količine ugljenika i drugih štetnih gasova, primarno zbog potrošnje govedine, a MSCI to ostavlja po strani. Zašto? Zato što klimatske promene, prema odluci kompanije, nisu ni pretnja ni prilika za Mek. Ovo je slučaj sa mnogima koje MSCI ocenjuje.

"Problem je što su se ESG standardi pretvorili u nalepnicu i tako svako sebi može da kupi licencu za društvenu prihvatljivost."

Danko Kalkan

Bloomberg Businessweek je proračunao da je polovina od 155 kompanija koje su napredovale prema MSCI ESG rejtingu, u tome uspela zbog promene načina kalkulacije rezultata, a ne promene ponašanja. Ovo znači da njihov stvarni uticaj često ostaje zabašuren manipulisanjem fiktivnim brojkama i selektivnim pristupom. Samim tim ni kompanije ne mogu da zaključe na čemu bi trebalo da porade, a investitori su dovedeni u zabludu da su njihovi portfoliji zeleniji nego što jesu.

Upravo je gorepomenuti Henri Fernandez, zbog rebrendiranja MSCI od provajdera finansijskih indeksa u provajdera boljeg sveta, potencijalno prvi milijarder koji je svoje bogatstvo stekao pružajući usluge za održivije investiranje. Cene akcija MSCI-a su od tada skočile za više od četiri puta.

Pa kako onda u ovom jedinstvenom sistemu konfuzije da odredimo da li je neka kompanija zaista onakva kakvom se predstavlja? „Sve kompanije koje pričaju da nešto rade su dobre, ali najbolje su one koje pričaju i transparentno pokazuju šta rade”, ocenio je Kalkan.

Da li najviše marimo za E, S ili G?

U razgovoru sa Dankom Kalkanom osvrnuli smo se i na to koje slovo ESG-a je najzastupljenije u svetu i da li se situacija razlikuje u našoj zemlji.

"Najveći fokus u svetu i kod nas je, opravdano, na E delu zbog problema koji su tu prisutni poput klimatske krize, zagađenja vode, vazduha i zemljišta, gubitka biodiverziteta… Međutim, stručnjaci prognoziraju da će na globalnom nivou S deo ove godine biti aktuelan. Ekološki problemi se naslanjaju na društvene te će se raditi na inkluziji, kao i jednakosti i zastupljenosti različitih grupa", konstatovao je on.

Prema Kalkanovom mišljenju, G deo, koji se tiče upravljanja, je ipak najbitniji, ali uvek nekako skrajnut. "Bez dobrog upravljanja nema ni ekološke ni socijalne komponente", zaključio je.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka