Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Najvažnije stvari koje su se desile u oblasti klimatskih promena u 2021. godini

Ova godina je bila vrlo dinamična kada su u pitanju klimatske promene. Pogledajte kojih 7 događaja su obeležili godinu za nama.

 Izvor: Christof STACHE / AFP / Profimedia

Leto prepuno vremenskih ekstrema, novi izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, Samit u Glazgovu i Nobelova nagrada.

Ova godina je bila vrlo dinamična kada su u pitanju klimatske promene. Nemanja Milović, urednik sajta Klima 101 predstavlja 7 događaja koji obeležili godinu za nama.

Crveni alarm za čovečanstvo

U ponedeljak 9. avgusta Međuvladin panel za klimatske promene IPCC objavio je prvi deo svog Šestog izveštaja o klimatskim promenama koji je predstavio poslednja naučna saznanja o promenama koje se dešavaju u klimi naše planete. U njemu piše da "ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište".

Nalazi iz Izveštaja punili su naslovnice vodećih svetskih medija tokom više nedelja, a najglasnije je odjeknula poruka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da poslednji izveštaj IPCC-a predstavlja "crveni alarm za čovečanstvo".

Ekstremni toplotni talasi, poplave i požari bili su glavne vesti tokom leta

Ovu godinu su bez sumnje obeležili brojni vremenski ekstremi. Krajem juna neverovatno snažan toplotni talas zahvatio je severozapad severnoameričkog kontinenta. U Kanadi je rekord za najvišu temperaturu ikada obaran tri dana za redom, da bi 29. juna u mestu Liton živa u termometru dostigla neverovatnih 49,6 °C. Nakon izuzetno visokih temperatura usledili su i šumski požari koji su nažalost u potpunosti uništili ovo mestašce koje je imalo oko 150 stalnih stanovnika. Naknadno istraživanje pokazalo je da ovaj toplotni talas praktično ne bi bio moguć da čovek nije zagrejao planetu.

Samo nekoliko nedelja nakon ovog događaja Nemačku su pogodile nezapamćene poplave koje su usmrtile preko 190 ljudi i izazvale nesagledivu ekonomsku štetu. Izuzetno snažne padavine zabeležene su u šriom Zapadne Evrope, a na pojedinim lokacijama je u samo dva dana pala količina kiše koja obično padne tokom dva meseca.

I kada se činilo da sa stanovišta klimatskih promena leto u Evropi ne može biti gore, krajem jula i početkom avgusta, nakon perioda veoma toplog vremena, usledila je vatrena stihija. Rekordni požari zahvatili su Tursku i Grčku.

Sezona požara u Turskoj proglašena je najgorom u istoriji, dok su u našoj javnosti najviše pažnje izazvala svedočenja turista koji su se našli na licu mesta. Apokaliptične slike iz Turske pratili su i strašni snimci iz Grčke u kojoj je ostrvo Evija najgore nastradalo izgubivši oko trećinu površine pod šumom.

Možda će vas zanimati i:

Da li ima klimatske pravde?

I dok ste za prethodne događaje sigurno čuli, da li vam je poznato da Istočnu Afriku trenutno pogađa jedna od najsnažnijih suša u istoriji? Ovo je posebno problematično pošto je kišni period koji donosi padavine u ovaj deo sveta „omanuo” drugu godinu za redom. Ukoliko kiša konačno ne stigne u martu 2022. stanovnici Etiopije, Kenije i Somalije biće u praktično bezizlaznoj situaciji.

Neposredno pre nego što su Nemačku pogodile razorne poplave, Maroko se topio u još jednom snažnom toplotnom talasu. Čak 6 mernih stanica u ovoj afričkoj državi je 10. jula zabeležilo najviše temperature ikada, a najtoplije je bilo u gradu pod imenom Sidi Slimane gde je izmereno 49,6 °C.

Krajem godine Filipine je pogodio super tajfun pod imenom Rai koji je prema konačnim procenama objavljenim pre nekoliko dana odneo gotovo 400 života i ogroman broj ljudi ostavio bez doma.

Klimatske promene ne pogađaju sve ljude i države podjednako, najugroženiji su najsiromašniji i najmanje razvijeni koji su po pravilu i najmanje doprineli globalnom zagrevanju. Poseban problem predstavlja i činjenica da je praćenje podataka u ovim državama na mnogo nižem nivou, tako da za mnoge ekstremne situacije ni ne znamo. Istovremeno vodeći svetski mediji katastrofama u manje razvijenim delovima sveta posvete tek po neki redak, dok se o toplotnim talasima i požarima u Evropi i SAD izveštava i po više nedelja.

Uspešan Klimatski samit u Glazgovu? Mišljenja su podeljena

Sa godinu dana zakašnjenja u Glazgovu je održana 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Tokom prve dve nedelje novembra javnosti je predstavljen veliki broj inicijativa i dogovora koji obuhvataju različite teme od zaustavljanja deforestacije, preko smanjenja emisija metana, pa sve do napuštanja uglja do 2040. godine.

U završnoj deklaraciji takođe su prvi put eksplicitno pomenuta fosilna goriva i predstavljen cilj o faznom smanjenju upotrebe uglja što predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine.

Poslednji izveštaj organizacije Climate Action Tracker pokazuje da bi se, pod uslovom da se ispune sva obećanja o borbi protiv klimatskih promena, planeta do 2100. zagrejala za 1,8 °C. Međutim treba imati u vidu da i pored ambicioznih dugoročnih planova za smanjivanje emisija u velikom broju država još uvek nisu donete adekvatne mere koje bi se sprovele u narednih pet do deset godina.

Iako je Glazgov bio korak u dobrom pravcu i većinom ispunio očekivanja eksperata (koja nisu bila prevelika, s obzirom na to da su mnogi važni dogovori napravljeni pre samog samita), nedovoljno napretka je postignuto na pitanjima finansijske podrške najmanje razvijenim državama sveta i nadoknade štete od klimatskih katastrofa.

To dodatno potcrtava koliko je pitanje nepravde neotuđivi deo svih razgovora o klimatskim promenama.

Vruće leto u Srbiji i pomaci na polju energetske tranzicije

Ovog leta u Srbiji je zabeleženo nekoliko uzastopnih toplotnih talasa kao i prilično sušni uslovi. Najsnažniji toplotni talas dogodio se krajem juna kada su termometri prikazivali skoro 40 °C, a najviša temperatura ikada u junu izmerena je na čak 14 mernih stanica u zemlji.

Iako je leto za nama bilo peto najtoplije ikada u Srbiji, čini se da su stvari na političkom planu bile vrelije. Dobre vesti došle su početkom proleća kada je u Skupštini usvojen set zakona u oblasti energetike, među kojima je i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji donosi mnoge novine i otvara vrata za bržu ekspanziju obnovljivih izvora u našoj zemlji. Pored toga u budžetu za 2022. kao i Nacrtu plana ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine nalaze se predlozi brojnih projekata za razvoj elektrana koje bi koristile energiju sunca i vetra.

U maju je obustavljena izgradnja termoelektrane na ugalj Kolubara B, a ministarka energetike Zorana Mihajlović više puta je u svojim izjavama navodila da Srbija u obnovljivim izvorima vidi budućnost svog energetskog sistema.

Ipak, istovremeno iz državnog vrha, konkretno od predsednika države, mogli smo čuti i suprotne poruke, a sve je kulminiralo nakon havarije u termoelektrani NIkola Tesla nakon koje su blokovi A i B koji čine veliki deo proizvodnje struje u našoj zemlji ispali iz sistema.

Kako god tumačili poslednje događaje jedno je ipak jasno: posle više godina zakašnjenja energetska tranzicija konačno postaje tema u Srbiji, a isključivo na nama je odluka da li ćemo kao država kroz nju proći na pravi način, ili ćemo dozvoliti da propustimo voz razvoja čiste energije koji je uveliko krenuo.

Dostizanje neto-nultih emisija do sredine veka je sada u modi

Nakon što je veliki broj država prošle najavio dostizanje neto-nultih emisija do sredine 21. veka taj trend se nastavio i u 2021. Sada slobodno možemo reći da je (barem deklarativna) borba protiv klimatskih promena apsolutni mejnstrim u međunarodnoj politici.

Najveća vest je svakako najava Indije na COP26 da će do 2070. biti karbonski neutralna, a pored nje su tokom godine taj cilj sebi postavile i države koje svoju privredu u velikoj meri zasnivaju na eksploataciji fosilnih goriva. Rusija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati svakako nisu države koje se smatraju predvodnicima u borbi sa klimatskim promenama, ali sve tri su ove godine predstavile svoje planove za dostizanje neto-nultih emisija sredinom ovog veka.

Konkretne efekte ovih najava u stvarnosti ćemo tek videti i one sada ne predstavljaju mnogo više od spiska lepih želja upitne iskrenosti. Međutim, one ipak predstavljaju jasan signal da je na svetskom nivou došlo do prelomne tačke i da je borba protiv klimatskih promena sada strateško opredeljenje svih država na svetu.

Priznanja za nauku o klimatskim promenama

U prilog tezi da je celom svetu konačno postalo jasno koliko su klimatske promene važan izazov ide i činjenica da su ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku podelila tri naučnika za svoja dostignuća u modeliranju klime.

Takođe, na listi 100 najuticajnijih osoba magazina Tajm našlo se dvoje klimatologa. Oni su ovo priznanje dobili za svoj rad na sprovođenju brzih studija atribucije koje svega nekoliko nedelja, ili čak dana, nakon nekog događaja mogu da utvrde koliki je uticaj klimatskih promena na ono što se desilo.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka