Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Glečer sudnjeg dana bi mogao da se "razbije kao vetrobransko staklo automobila", kažu naučnici

Autor Srđan Vejnović

Naučnici kažu da Tvejts, jedan od najvećih glečera na svetu, doživljava promene koje bi mogle da dovedu do njegovog otapanja brže nego što su naučnici prethodno mislili.

 Glečer na Antarktiku Izvor: Shutterstock

Jedan od najvećih glečera na svetu Tvejts, takozvani glečer sudnjeg dana, doživljava promene koje bi mogle da dovedu do njegovog otapanja brže nego što su naučnici prethodno mislili, saopšteno je nedavno na sastanku Američke unije geofizičara u Nju Orleansu.

Oni su objasnili da su na plutajućoj ledenoj platformi glečera, koja čini trećinu njegovog dela koji je u kontaktu sa okeanom, zabeležene dramatične promene koje bi mogle da učine da se ona "razbije kao vetrobransko staklo automobila" u narednih pet do deset godina, piše Klima 101.

Možda će vas zanimati i:

Jedan od glavnih uzročnika otapanja glečera je zagrevanje okeana koje je posledica globalnog zagrevanja, a topljenje lednika veličine kakav je Tvejts predstavlja najveću pretnju za podizanje nivoa mora. Iz tog razloga naučnici su se udružili kroz posebnu međunarodnu saradnju (ITGC) kako bi aktivno pratili dešavanja na ledniku. Ukoliko se čitav lednik uruši može doći do povećanja nivoa mora od 65 cm uzrokujući opasnost od poplava za milione ljudi koji žive u priobalnim i ostrvskim područijima.

Tvejts je ogroman, a njegova veličina se poredi sa površinom Velike Britanije. Nalazi se na zapadnom Antartiku čije je geografsko područije posebno osetljivo na promene temperature u okeanu. Stenovita podloga na kojoj leži led zapadnog Antartika pretežno se nalazi ispod niova mora, što znači da su glečeri u tom regionu jednim delom "uronjeni" u okean.

Naučnici su se udružili kroz posebnu međunarodnu saradnju (ITGC) kako bi aktivno pratili dešavanja na ledniku.

Zbog toga se krajevi lednika koji su izloženi toploti okeana istanjuju formirajući ledenu platformu koja pluta po vodi, tako da kada bi uklonili vodu ispod nje ostala bi da visi poput police na ledenom zidu. Takav oblik omogućava da okean, koji se zagreva, polako topi slojeve ledene platforme odozdo. Postepeno zagrevanje okeana ubrzava ovo topljenje i dovodi do bržeg istanjivanja i pucanja leda i mogućnosti naglog propadanja čitave platforme. Otpadanje krajeva i stvaranje pukotina, otkriva nove veće površine leda toplom okeanu, što čini čitav glečer još ranjivijim.

Stručnjaci su zabrinuti da bi ubrzano topljenje ledene platforme Tvejtsa moglo da pokrene niz negativnih efekata koji bi doveli do kolapsa celog glečera. Ako bi se kolaps dogodio to bi značajno promenilo nivo mora, ali bi uništenje Tvejtsa takođe destabilizovalo i druge zapadnoantarktičke glečere, jer je skoro čitava oblast ispod nivoa mora.

Tačan razvoj događaja sigurno bi bilo veoma teško predvideti, ali je jasno da bi njihovo izlaganje toplom okeanu dodatno podiglo nivo mora. Razmere posledica koje bi ovakav scenario imao na neke delove sveta najbolje opisuje apokaliptični naziv ugroženog glečera koji bi pokrenuo takav domino efekat.

Koliko je ovakav scenario verovatan u velikoj meri zavisi od fizike i dinamike ponašanja leda koji se istorijski nisu dovoljno izučavali. Iz organizacije ITGC kažu da je saradnja naučnika u tom polju tek na pola puta u svom zadatku da pruži kompletnu sliku, ali da trenutni napredak obećava bolje procene sudbine glečera sudnjeg dana u bliskoj budućnosti.

Poštovanje Pariskog sporazuma u značajnoj meri bi zaustavilo topljenje glečera

Satelitski podaci pokazuju da se brzina odvajanja delova Tvejtsa tokom poslednjih 30 godina gotovo udvostručila. Trenutno sa ovog glečera svake godine otpadne 50 milijardi tona leda u okean, što doprinosi godišnjem porastu nivoa mora od oko četiri procenata.

Jedan od novijih sofisticiranih statističkih modela koji koristi tim predvođen naučnicom Tamsin Edvards pokazuje da bi sprovođenje dogovorenih ciljeva iz Pariskog sporazuma kojim bi se povećanje prosečne globalne temperature ograničilo ispod 2 stepena Celzijusa, a težilo ograničenju ispod 1,5 stepeni Celzijusa, u značajnoj meri zaustavilo otapanje ledene površine i podizanju nivoa mora.

Kako bi stvorili što preciznije simulacije budućih događaja stručnjaci iz ove oblasti nastoje da u potpunosti razumeju na koji način se Tvejts i ostali glečeri Antartika menjaju, što zbog njihove kompleksne prirode nije nimalo lak zadatak. Dodatno, takav poduhvat podrazumeva naučne misije na ledu širom glečera koja neretko mogu da ometaju ekstremni vremenski uslovi, čineći čitav poduhvat još većim.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka