Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šiping industrija i klimatske promene: Kako patike iz Vijetnama stižu do vaše omiljene prodavnice?

Autor Srđan Vejnović

Brodski transport takođe doprinosi klimatskim promenama kroz emisije crnog ugljenika, sitnih crnih čestica koje nastaju sagorevanjem, ali i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane čime ugrožava vodeni svet.

 Teretni brod Izvor: Shutterstock

Brodovi prevoze više od 85% robe koju koristimo. Uloga pomorskog transporta u svetskom lancu snabdevanja je ogromna, praktično bez brodova ne bi bila moguća globalna trgovina kakvu danas poznajemo. Globalna flota uz pomoć koje se odvija pomorski transport sastavljena je od putničkih kruzera, kontejnerskih brodova, brodova za prevoz rasutog tereta i tankera za prevoz nafte. Njima se prevozi gotovo sve. Građevinski materijali, gorivo, tehnika, odeća, hrana, ili bolje rečeno većina stvari koje imamo u domaćinstvu su stigle brodom. Ove gigantske mašine su neverovatno efikasne u svom zadatku, a uz to su i ekonomične. Ipak, kada je računica ugljeničnog otiska u pitanju, tu je slika manje bajkovita, piše Klima101.

Možda će vas zanimati i:

Upotreba teških fosilnih goriva u prekookeanskim brodovima dovodi do značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koji doprinose globalnom zagrevanju. Brodski transport takođe doprinosi klimatskim promenama kroz emisije crnog ugljenika, sitnih crnih čestica koje nastaju sagorevanjem, ali i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane čime ugrožava vodeni svet.

Najveći brodovi dugački su i preko 300 m, što je jednako dužini Ajfelovog tornja kad bi se položio za zemlju. U jedan brod takvih dimenzija može da se utovari preko 20 hiljada kontejnera robe. Da bi se toliki tovar preneo sa jednog kraja okeana na drugi neophodan je džinovski motor i ogromne količine goriva koje bi ga pokretale. U tu svrhu se koristi jedan od najprljavijih oblika fosilnog goriva, čije emisije pored toga što utiču na klimu mogu biti toksični za živi svet.

Pomorski transport je odgovoran za oko 2,5% emisija gasova sa efektom staklene bašte

Goriva koja se koriste za prekookeanski transport su fosilna goriva velike gustine i viskoznosti čije sagorevanje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, ali i drugih gasova sa efektom staklen bašte kao što su oksidi sumpora i azotovi oksidi.

Pomorski transport emituje oko 940 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i odgovoran je za oko 2,5 % antropogenih emisija GHG. Brodovi su takođe odgovorni za čak 18-30% ukupnog svetskog zagađenja azot-oksidom i 9% globalnog zagađenja sumpor-oksidom, a 70% ovih emisija dešava se na udaljenosti do 400 km od obale.

Oksidi sumpora osobođeni u atmosferskim brodskim emisijama mogu da uzrokuju respiratorne probleme, dovedu do više kiselih kiša i doprinesu zakiseljavanju okeana. Kao takvi, štetni su i za zdravlje ljudi i morskih životinja.

Dodatno zabrinjava procena da će se ove emisije značajno povećati sa trenutnim scenarijom. Prema studiji Međunarodne pomorske organizacije (IMO), emisije GHG iz pomorskog transporta bi se prema sadašnjem trendu mogle povećati između 50 i 250 procenata do 2050. godine, što bi dodatno otežalo sprovođenje ciljeva iz Pariskog sporazuma.

Šteta seže mnogo dalje od emisija ugljen-dioksida

GHG nisu jedini polutanti koji dolaze iz brodskih motora. Negativni efekat izduvnih gasova dolazi i u obliku gotovo nevidljivih čađavih čestica, koje još zovemo i crni ugljenik, a koje u artičkim krajevima mogu da zagade led i sneg. Kada se ovaj nusproizvod sagorevanja skupi na polarnom ledu i snegu, on formira taman sloj, smanjuje refleksiju bele površine i zagreva sneg i led. Ako se ne kontroliše, ovaj fenomen predstavlja rizik za netaknutu artičku životnu sredinu. Jedna studija pokazuje da su na Artiku emisije crnog ugljenika sa brodova porasle za čak 85% tokom samo pet godina, odnosno u periodu između 2015. i 2019. godine.

Iako su najveći zagađivači na vodi brodovi namenjeni za transport tereta, ni uticaj putničkog saobraćaja se ne može zanemariti. Moderni kruzeri koji prevoze putnike su reda veličine plutajućeg grada, sa populacijom i do 70.000 ljudi. Osim što koriste ista fosilna goriva za pogon, nejasno definisani zakoni međunarodnih voda omogućuju kruzerima nekontrolisani ispust kanalizacionog otpada u vodu, što posebno ugrožava vodeni živi svet, ali i doprinosi acidifikaciji vode.

Moguća rešenja: Od dizajna do čistog goriva

Uprkos tome što pomorski saobraćaj nema zanemarljiv uticaj na životnu sredinu ipak predstavlja najefikasniji vid transporta. Osim toga brodovi su zadivljujući. Ne postoji ništa veće što je čovek napravio, a što može da prevali tolike razdaljine. Međutim ono što posebno uliva nadu u ovaj vid transporta je to da se emisije GHG u pomorskom sektoru mogu znatno ublažiti, zbog čega je je 2018. godine IMO usvojio posebnu strategiju o smanjenju emisija GHG koji dolaze od brodova. Plan postavlja ambiciozni cilj koji podrazumeva smanjenje godišnje emisije GHG koje dolaze iz međunarodnog brodarstva za najmanje polovinu do 2050. godine, u odnosu na emisije zabeležene 2008. IMO preporučuje da se u skladu sa Pariskim sporazumom i ciljevima što efikasnije mitigacije teži nultoj emisiji.

Prvi pozitivni efekti su postignuti usporavanjem saobraćaja. Potrošnja goriva direktno zavisi od veličine, težine i brzine kojom se brod kreće. Na primer, ako poveći brod za transport kontejnera pod delimičnim opterećenjem smanji svoju brzinu kretanja sa 24 čvorova na 21, umanjiće potrošnju goriva za 33%. Praksa usporavanja brodova je započela još 2007. godine, ali ne zbog zabrinutosti za klimatske promene, već zbog rasta cene goriva, a 2008. je nastavljena zbog ekonomske krize, s ciljem da se očuva što niža cena robe. Danas, sa klimatskim promenama u fokusu i pritiskom koji dolazi od strane IMO ova praksa se zadržala. Na ovaj način je več značajno ublažena emisija GHG, međutim ambicije nekih kompanija među kojima je Maersk, jedna od najvećih pomorskih kompanija za transport kontejnera, je da teže nultoj emisiji.

Da bi se dodatno umanjio karbonski otisak brodova radi se na unapređenju njihovog dizajna, tako da aero i hidro dinamika budu takvi da maksimalno olakšaju kretanje i smanje potrošnju goriva.

Smanjena brzina kretanja sa 24 na 21 čvor umanjuje potrošnju goriva za jednu trećinu

Među interesantnijim inženjerskim rešenjima je upotreba energije vetra, kao što je bio slučaj na brodovima kojim su prvi moreploovaci obilazili svet. Modernija varijanta jedra je flettner rotor koji je još u fazi testiranja, ali koji bi, ako se pokaže uspešan, mogao da poveća celokupnu energetsku efikasnost broda.

Jedan od velikih problema jeste i sam put lanca snabdevanja. Nije redak slučaj da isti tovar putuje unakrsno preko okeana dok ne dođe na krajnju destinaciju, čime se dodatno rasipa gorivo i povećava ugljenični otisak. Skraćivanje ruta i efikasnija logistika su ključni za rešavanje ovog problema.

Među najvažnijim ciljevima tehnološkog izazova kojim bi se brodski transport učinio manje štetan za klimu i životnu sredinu je stvaranje čistijeg goriva. Ukoliko bi se koristilo gorivo koje je manje prljavo emisije bi se, sa postojećim rešenjima, u značajnoj meri približile minimalnim emisijama. Jedan od načina da se ovo postigne je nametanjem taksa za emisiju GHG poput onih koje se predlažu za avio saobraćaj, te ulaganje u razvoj novih goriva.

Sektor pomorskog transporta istražuje niz alternativnih goriva i tehnologije sa nultom emisijom, uključujući baterije, održiva biogoriva i zeleni ili plavi vodonik i njihove derivate, kao što su amonijak i metanol.

Brod Ever Given je svima skrenuo pažnju na šiping

Pomorski saobraćaj se u fokusu javnosti našao proletos nakon zastoja jednog broda u Sueckom kanalu i opet nedavno usled usporenog protoka robe u lukama zbog pandemije korona virusa koji još traje. Problemi u lancu snabdevanja prethodnih meseci doveli su do vrtoglavog rasta cena pomorskog transporta, što lančano ima uticaj na cene robe u celom svetu. Iako ovi primeri pokazuju da je ovaj sektor vitalan za globalnu trgovinu u javnosti gotovo da se i ne pominje.

Međutim, kada su klimatske promene u pitanju ovako važan vid transporta ne sme ostati daleko na pučini ili u senci novih problema sa kojima se suočava. Rešavanje emisija GHG u pomorskom transportu je važno za mitigaciju i može da se sprovodi bez ikakvih posledica po efikasnost brodskog transporta. Neki već napravljeni koraci u tom pravcu pokazuju da postoje bezbolna rešenja ili ona koja zahtevaju male napore, a koja bi učinila pomorski transport znatno zelenijim i boljim za životnu sredinu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka