Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Konferencija u Glazgovu: Kako skupovi o klimi izgledaju iza kulisa?

Kako skupovi o klimi izgledaju iza kulisa i kakva dešavanja se kriju iza neretko pompeznih medijskih naslova?

konferencija-u-glazgovu-0641366929.jpg Izvor: Christopher Furlong / PA Images / Profimedia

U nedelju, 31. oktobra počela je najveća klimatska konferencija COP26, u Glazgovu. Odluke o smanjenju emisija ugljen-dioksida koje će svetski lideri doneti na ovom događaju u žiži su interesovanja javnosti, a kako skupovi o klimi izgledaju iza kulisa i kakva dešavanja se kriju iza neretko pompeznih medijskih naslova objasnile su nam COP veteranka Danijela Božanić i učesnica Youth4Climate samita u Milanu Dunja Trifunović na Instagram lajv razgovoru koji je Klima101 organizovala 1. novembra.

Možda će vas zanimati i:

COP26 u Glazgovu okupiće i do 25 hiljada učesnika među kojima su brojni šefovi vlada, naučnici, predstavnici biznis sektora i aktivisti. Meteorološkinja Danijela Božanić, koja je kao članica Ministarstva zaštite životne sredine učestvovala na više od deset COP-ova od 2005. do 2018. i bila svedok donošenja Pariskog sporazuma, opisala je kako izgleda sam događaj.

"Jedini način da osetite pravi duh COP-a jeste da barem jednom budete učesnik i da vidite kako stvari funkcionišu", naglasila je na samom početku Danijela Božanić.

"Ujedinjene nacije imaju više od 190 članica i svaki dokument koji izlazi je kompromis svih tih država članica. Vi tamo vidite šta je čija intencija, šta je čija želja, šta je čija namera, šta je čije lobiranje… Finalni dokument je rezultat konsenzusa. Zamislite da treba da dostignete konsenzus između Tuvalua, Srbije, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Australije", objasnila je Danijela u svom uvodnom izlaganju kompleksnost pregovora i dodala da se paralelno odigrava 10-20 sastanaka, ali i dosta manjih događaja sa korisnim savetima za implementaciju, što je malim delegacijama veoma teško za praćenje.

"Ujedinjene nacije imaju više od 190 članica i svaki dokument koji izlazi je kompromis svih tih država članica."

Danijela Božanić

Od traume i frustracije do ogromne energije, to je, prema Danijelinim rečima, najbolji opis atmosfere koja vlada na terenu, a posebno je bilo haotično u Parizu 2015. godine.

"Pregovara se po tačkama agende. Iz toga može da se zaključi koja delegacija ima probleme sa čim. Lepota Ujedinjenih nacija je u tome što svaka država može da kaže šta hoće", konstatovala je ona. Ipak, poteškoće nastaju kada, pred konačno donošenje odluke, neka država pokrene pitanje sitnih detalja u tekstu. "Frustracija se rađa kada ceo dan i celu noć provedete u konferencijskoj sali i onda počnete da pregovarate o zagradama", rekla je Danijela.

Emocije i raspoloženje su bili pomešani i na Drugom samitu mladih o klimatskim promenama održanom u septembru u Milanu. Događaj je okupio političare i aktiviste iz 197 zemalja, a Dunja Trifunović i Zvezdana Vuletić bile su glas mladih iz Srbije na temu klimatskih promena.

"Bilo je svega. Tu su došli ambiciozni i pozitivni mladi ljudi koji su spremni da naprave promenu, a s druge strane čuli smo i lične priče iz različitih zemalja koje su nas potresle. Tada zapravo shvatite uticaj klimatskih promena", kazala je Dunja i ispričala potresno svedočenje jedne od učesnica iz Afrike o tome kako njeni sunarodnici gladuju zbog suša izazvanih globalnim zagrevanjem.

"Jedna devojka iz države u Africi gde su suše česta pojava pričala je kako zakopaju ćupove sa semenom da bi ga zasadili nakon suše, međutim zbog gladi oni čak i to seme pojedu pa kada dođe vreme sadnje. Posle se ciklus gladi nastavlja zato što više nema semena za sadnju", rekla je Dunja i dodala da je zbog toga bitna podela između severa i juga.

Greta Tunberg
Greta Tunberg
Izvor: Wattie Cheung / Camerapress / Profimedia

"Države koje su najveći krivci za klimatske promene snose najmanje posledice."

"Svi znamo šta treba da se uradi, ali mladi ne vide konkretne rezultate onoga što tražimo. Mladi nisu uključeni u donošenje bitnih odluka o klimatskim promenama, a na nama će biti da rešavamo probleme", navela je Dunja.

Finalni dokument samita Youth4Climate jeste rezolucija koja predstavlja gledište mladih šta treba da se uradi, na koji način i koja je uloga mladih u tome. "Verujem da su svi ispratili govor Grete Tunberg koja je političarima rekla: 'blablabla, vi samo pričate, ne vidimo neke konkretne akcije'. To je ton celog dokumenta", predočila nam je mlada aktivistkinja.

"Mladi nisu uključeni u donošenje bitnih odluka o klimatskim promenama, a na nama će biti da rešavamo probleme."

Dunja Trifunović

U našoj zemlji mlade ljude, prema Dunjinoj proceni, možete podeliti u tri kategorije: neosvešćene, osvešćene koji se osećaju sputano da doprinesu rešavanju problema i osvešćene koji imaju sjajne inicijative i spremni su da se pokrenu. "U Srbiji smo imali veliki problem zato što nam je bilo jako teško da zamislimo klimatske promene. Vi sada izađete napolje i osećate smog i da vazduh nije čist. Diže se prašina i sa protestima. Izuzetno bitna tačka je edukacija. Tek pre dve godine je izdat udžbenik o klimatskim promenama za osnovne škole, ali nisam čula da se on uopšte koristi."

Danijela Božanić je napomenula i bitnu ulogu gradova, regiona i biznisa na COP-ovima. "Učešće privatnog sektora je jako bitno zbog finansiranja i ambicija. U svetu nisu kao kod nas najveći emiteri državna preduzeća, već privatne kompanije. Nije samo do vlada, i gradovi i regioni i biznis sektor se obavezuju na dostizanje nekih ciljeva."

Kada je reč o očekivanjima od ovogodišnjeg COP-a u Glazgovu, meteorološkinja smatra da ništa epohalno ne može da se desi, ali da je on bitan zato što je 2020. godine države trebalo da podnesu unapređene ambicije na polju smanjenja emisija da bi se do 2050. godine postigla karbonska neutralnost.

"Ako se ovaj put na COP-u donesu prave odluke, neće biti više potrebe da se stvara atmosfera da sudbina cele planete zavisi od jednog sastanka."

Vladimir Đurđević

"Glazgov ne može da promeni sadržaj Pariskog sporazuma, nego samo da se nastavi u tom maniru. Srbija je među 20 država koje nisu podnele unapređene ambicije i dugoročnu strategiju", istakla je dodavši da poprilično velika i skupa delegacija odlazi u Glazgov. "Najavljeno je da će Srbija da predstavi neke ambicije, a Srbija nema ambicije, nije ih usvojila. Mi smo u industrijskoj revoluciji, nije ovo pitanje klime. To što se pravimo da ona (industrijska revolucija) ne postoji znači da ćemo i za 20 godina biti na repu svega. Razmišljanje bez uzimanja u obzir aspekata klimatskih promena i životne sredine je neodrživo."

Svoja nadanja u vezi sa COP-om u posebnoj izjavi predstavio nam je i profesor Vladimir Đurđević.

"Bilo bi lepo da ovo bude poslednji COP koji privlači ovoliko pažnje i u koji se polaže ovako mnogo nade. Jer ako se ovaj put donesu prave odluke, neće biti više potrebe da se stvara atmosfera da sudbina cele planete zavisi od jednog sastanka. To će biti signal da smo počeli da ‘radimo’, i da nema potrebe više da 'pregovaramo'. Ovo su moja očekivanja i za svaki budući COP. Voleo bih da vidim da 'važnost' ovih sastanaka bude sve manja i manja u budućnosti, jer će to biti signal da stvari idu u dobrom pravcu", zaključio je on.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka