Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Svetski kongres za zaštitu prirode IUCN-a pozvao na oporavak nakon pandemije koji je zasnovan na prirodi

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Svetski kongres za zaštitu prirode u organizaciji Međunardone unije za zaštitu prirode (IUCN) održan u Marseju i onlajn u septembru, predstavio je ambiciozan program očuvanja prirode za narednu deceniju, ali i nakon tog perioda.

Novizabrana predsednica IUCN-a Razan Al Mubarak © IUCN IISB_ENB Izvor: Novizabrana predsednica IUCN-a Razan Al Mubarak © IUCN IISB_ENB

Na Kongresu IUCN-a pozvane su vlade da sprovedu oporavak od pandemije zasnovan na prirodi, tako što će u zaštitu prirode uložiti najmanje 10% sredstava koja se izdvajaju za oporavak na globalnom nivou, te je usvojen niz rezolucija i obaveza u cilju hitnog rešavanja međusobno povezanih kriza klime i biodiverziteta.

"Kongres IUCN-a deluje kao jedinstven, inkluzivan globalni parlament za zaštitu životne sredine, u kome pravo glasa pojednako imaju vlade i nevladine organizacije, kao i autohtone zajednice. Odluke koje su donete u Marseju pokenuće akcije za rešavanje krize biodiverziteta i klime u predstojećoj ključnoj decenijii. Članovi IUCN-a šalju snažnu zajedničku poruku učesnicima konferencija u Glazgovu i Kunmingu: sada je trenutak za fundamentalne promene,” izjavo je dr Bruno Oberle, Generalni direktor IUCN-a.
Među rezolucijama koje su članovi IUCN-a usvojili demokraskim glasanjem je poziv na zaštitu 80% Amazona do 2025. godine, zaustavljanje rudarskih radova na morskom dnu i usvajanje ambicioznog „One Health“ pristupa. Aktivno učešće članova organizacija autohtonih zajednica u demokratskom procesu IUCN-a dovelo je do toga da u mnogim rezolucijama centralno mesto imaju prava i uloga autohtonih naroda u zaštiti prirode.

Više od 1.500 članova IUCN-a usvojilo je ukupno 148 rezolucija i preporuka, od čega je 39 usvojeno glasanjem na Kongresu IUCN-a u Marseju, a 109 putem onlajn glasanja pre samog događaja. Među odlukama koje su donete u Marseju bila je i rezolucija o osnivanju IUCN-ve Komisije za klimatsku krizu, koja bi upotpunila postojećih šest komisija Unije.

Na završnoj sednici Kongresa IUCN-a, države članice, nevladine organizacije i organizacije autohtonih zajednica usvojili su Marsejski manifest, uključujući i obavezu sprovođenja prvog nezavisnog Globalnog programa za zaštitu autohtonih zajednica IUCN-a (Global Indigenous Agenda).

Obaveze koje su državni i ostali akteri objavili na Kongresu IUCN-a uključuju sledeće:

  • Obavezu Francuske da do 2022. godine dostigne procenat od 30% zaštićenih područja na nacionalnom nivou, kao i da do 2027. godine stavi 5% svog mediteranskog pomorskog područja pod jaku zaštitu;
  • Preko 30 subnacionalnih organa, gradova, partnerskih organizacija i IUCN saglasili su se da do 2025. godine prošire univerzalni pristup visokokvalitetnim zelenim površinama i povećaju nivo biodiverziteta na urbanim područjima u 100 gradova, kao i da procene njihov uticaj u odnosu na Indeks urbanog biodiverziteta;
  • Pod vođstvom država zapadnog Indijskog okeana, IUCN i partneri su se obavezali da će podržati Inicijativu velikog plavog zida, prvu regionalnu mrežu za razvoj regenerativne plave ekonomije za dobrobit 70 miliona ljudi, uz očuvanje i obnavljanje morskog i priobalnog biodiverziteta.

Regionalna kancelarija IUCN-a za Istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) sa sedištem u Beogradu, organizovala je niz događaja uživo u Marseju i onlajn, uključujući panel na visokom nivou o implementaciji rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu, kao i sesiju o prekograničnom očuvanju koju je vodila "Svetska komisija za zaštićena područja" (WCPA).

"U okviru ministarskog panela razgovarali smo o povezanosti klime i prirode i potencijalu za unapređenje i sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu. Cilj nam je podrška regionalnim naporima u odgovoru na izmenjene klimatske uslove, ako i izgradnja partnerstva sa vladama, organizacijama civilnog društva, preduzećima i lokalnim zajednicama kako bismo zajedničkim snagama odgovorili na jedan od najhitnijih izazova sa kojima se naš region danas suočava", izjavio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i centralnu Aziju IUCN-a. "Imali smo odličan odziv i dinamičnu diskusija na temu Evropskog zelenog pojasa - najduže evropske zelene mreže, gde je dodatno potvrđen značaj prekograničnog očuvanja i zelene infrastrukture u Evropi, potreba za koherentnim politikama, postizanjem ambicioznih srednjoročnih ciljeva i adekvatnom finansiranju", dodao je on.

Na Kongersu, članovi su takođe odobrili novi program IUCN-a za naredne četiri godine i izabrali novo rukovodstvo Unije, uključujući i novu predsednicu, Razan Al Mubarak.

Sa skoro 6.000 registrovanih učesnika na licu mesta i više od 3.500 onlajn učesnika, ovaj hibridni događaj okupio je lidere iz vlada, civilnog društva, autohtonih, verskih i duhovnih zajednica, privatnog sektora i akademske zajednice, u cilju zajedničkog donošenja odluka o akcijama za rešavanje najhitnijih izazova u pogledu očuvanja prirode i održivog razvoja. Više od 25.000 posetilaca posetilo je izložbeni prostor Kongresa IUCN-a.

Na Kongresu IUCN-a u centru pažnje bile su tri glavne teme: okvir za očuvanje biodiverziteta nakon 2020., koji će usvojiti potpisnice Konvencije UN-a o biodiverzitetu; uloga prirode u globalnom oporavku od pandemije COVID-19; i potreba za transformacijom globalnog finansijskog sistema i usmeravanjem ulaganja u projekte koji su od koristi za životnu sredinu.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka