Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Klimatske promene

Ko su klimatolozi koji su se uz Ilona Maska, Harija i MeganMarkl (...) našli na listi najuticajnijih ljudi u svetu?

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Koje studije su dvoje klimatologa dovele na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu za 2021. godinu?

klimatolozi-na-listi-najuticajnijih-0605940379 Izvor: Friderika Oto (Friederike Otto)/Joakim StŒhl/SvD / AFP / Profimedia

Ilon Mask, Princ Hari i Megan Markl, Džo Bajden, Donald Tramp, Si Đinping, Britni Spirs, Kejt Vinslet, jesu opštepoznata imena koja su se našla na ovogodišnjoj listi 100 najuticajnijih ljudi u svetu američkog nedeljnog časopisa Time.

Friderika Oto (Friederike Otto) i Hirt Jan van Oldenborh (Geert Jan van Oldenborgh) možda nisu poznati široj javnosti, ali su se vrlo zasluženo našli na istoj listi, piše sajt Klima 101. Naime, ovo dvoje naučnika i istraživača, zajedno sa svojim timom, za kratak vremenski period od trenutka pojave ekstremne vremenske nepogode, odgovaraju na pitanje da li je ta nepogoda posledica klimatskih promena ili nije.

Možda će vas zanimati i:

Friderika, fizičarka i filozofkinja, pomoćnica je direktora Instituta za promene životne sredine Univerziteta u Oksfordu, dok Hirt Jan, meteorolog, radi kao istraživač na Kraljevskom holandskom meteorološkom institutu. Zajedno, predvode inicjativu World Weather Attribution (WWA), u okviru koje sarađuju sa istraživačima sa raznih strana sveta, a sve sa ciljem brzog dobijanja pouzdanih informacija o povezanosti klimatskih promena i ekstremnih meteoroloških događaja.

Upotrebom recenziranih naučnih metoda, ova grupa naučnika je, sprovođenjem studija atribucije (pripisivanja) ekstremnih događaja, već početkom jula došla do saznanja da bi pojava toplotnog talasa koji je pogodio severozapadni deo SAD i Kanadu krajem juna ove godine praktično bila nemoguća bez klimatskih promena uzrokovanih ljudskom aktivnošću.

Zemlja A i Zemlja B

Studije atribucije (Extreme event attribution ili attribution science) su relativno novo polje u izučavanju meteorologije i klimatskih promena, gde se razmatra potencijalna veza između ekstremnih meteoroloških događaja i klimatskih promena po principu upoređivanja "dve" planete sa različitim klimatskim uslovima.

Kao što se u medicini ispituje uticaj pušenja na rizik za nastajanje karcinoma pluća tako što se upoređuju podaci grupe pušača sa grupom nepušača, tako se ovde, uz pomoć klimatskih modela simulacijom na moćnim kompjuterima upoređuju meteorološki događaji na "Zemlji A" sa klimatskim uslovima koji odgovaraju onim koje realno imamo danas, sa događajima na hipotetičkoj "Zemlji B" na kojoj nikada nije došlo do antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Upoređujući rezultate modela, na ovaj način može se zaključiti da li je neki ekstremni događaj posledica klimatskih promena za koje je odgovoran čovek ili nije, tj. u kojoj meri su klimatske promene povećale šansu da se takav događaj desi, kao i da li su klimatske promene dorinele da određena pojava bude ekstremnija nego što bi inače bila da ih nema ili je sve samo pitanje prirodne varijabilnosti klime.

Od kafe do liste Time magazina

Iako su se studije atribucije pojavile ranih dvehiljaditih godina, intenzivnije razvijanje ovog polja je otpočelo 2014, kada je Friderika Oto, dok je bila na kafi sa svojim mentorom Majlsom Alenom, britanskim istraživačem i pionirem u ovoj oblasti, u San Francisku, upoznala Hajdi Kalen, okeanografkinju koja je tada predvodila nevladinu organizaciju.

Studije atribucije (Extreme event attribution ili attribution science) su relativno novo polje u izučavanju meteorologije i klimatskih promena, gde se razmatra potencijalna veza između ekstremnih meteoroloških događaja i klimatskih promena po principu upoređivanja "dve" planete sa različitim klimatskim uslovima.

Hajdi je smatrala da je u ispitivanju uticaja klimatskih promena na pojavu ekstremnih meteoroloških događaja glavni problem to što su rezultati studija stizali tek mesecima ili godinama nakon ekstremnog događaja (kada je u javnosti to već prestala da bude važna tema), zbog čega je upitala Frideriku i Majlsa da li bi bilo moguće da ubrzaju svoja istraživanja.

Iste godine pokrenuta je inicjativa World Weather Attribution sa idejom da se ceo proces ubrza.

Friderika i Hirt Jan su shvatili da mogu da zaobiđu opravdano spori sistem stručne recenzije, ukoliko za ispitivanje povezanosti događaja sa klimatskim promenama koriste već recenzirane i priznate naučne metode i ako je tip aktuelnog meteorološkog događaja već proučavan na taj način. Oni su na taj način sa svojim kolegama počeli da brzo objavljuju svoja otkrića, koristeći metodologiju koja je prethodno već prošla rigoroznu nezavisnu reviziju naučnih časopisa.

Tako danas, WWA inicijativa uspeva da objavi svoju analizu ponekad i u roku od samo nekoliko dana od događaja. Ovo omogućava da mediji i javnost dobiju naučno potkovan odgovor o uticaju klimatskih promena na ekstremni meteorološki događaj, dok je on još uvek aktuelan.

Pored određenih prepreka i nedostatka ozbiljne finansijske potpore, zahvaljujući upornom i često volonterskom radu Friderike, Hirta Jana i njihovih kolega iz Velike Britanije, Holandije, Francuske, Švajcarske, Indije, koji su uvideli značaj brzog dolaženja do ključnih informacija o uticaju klimatskih promena na javljanje ekstremnih meteoroloških događaja, studije atribucije koje sprovodi WWA inicijativa su danas više nego prihvaćene od svetski vodećih klimatologa, pa je njihov doprinos prepoznat i u Šestom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene.

Zašto je važno saznanje o povezanosti ekstremnih metoroloških događaja i klimatskih promena u kratkom vremenskom periodu?

Saznanje javnosti da su neki meteorološki ekstremi zaista uzrokovani klimatskim promenama, dok je sećanje na ekstremni događaj i dalje sveže, stvara platformu za bolje razumevanje opasnosti posledica emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i pruža šansu za efikasnije prilagođavanje novim uslovima koje nam donosi promena klime, ali i podiže svest o važnosti zaustavljanja globalnog zagrevanja.

Pored toga, omogućava i vršenje pritiska na zagađivače životne sredine da zagađenje umanje, kao i na donosioce odluka da na vreme donesu i sprovedu odgovarajuće zakone. Friderika Oto i Hirt Jan van Oldenborh blisko sarađuju i sa advokatima koji koriste WWA istraživanja da oforme tužbe čiji je cilj da kompanije ili vlade nateraju da smanje svoj negativni uticaj na životnu sredinu ili da traže kompenzaciju za žrtve koje su pogođene njihovim uticajem.

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka