Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VRELO LETO U BROJEVIMA

Analiza Vladimira Đurđevića: Ovo leto u Srbiji je bilo najtoplije u Evropi, a oboreno je i nekoliko rekorda

Autor Vladimir Đurđević
Autor Vladimir Đurđević

Kada posmatramo listu deset najtoplijih leta u našoj zemlji, čak osam se desilo nakon 2000. godine

shutterstock_1159449544 Izvor: zrad / Shutterstock.com

Leto koje je za nama bilo je jedno od najtoplijih leta u Srbiji, a kao uvod u detaljnu analizu za Srbiju napomenimo da smo ove godine imali najtoplije leto kada se gleda teritorija cele Evrope. Prema podacima RHMZ-a, Srbiji je ovo leto zauzelo peto mesto, a u Beogradu je bilo treće najtoplije. U Beogradu su kao toplija ostala samo leta iz 2017. i 2012. Na nivou cele Srbije leto 2012. ostaje kao najtoplije koje smo do sada zabeležili, piše sajt Klima 101.

Posmatrano u odnosu na odgovarajuće kategorizacije odstupanja temperature u odnosu na prosečne vrednosti, na većem delu Srbije leto je bilo veoma toplo, dok je u pojedinim delovima zapadne i centralne Srbije, ovo leto bilo ekstremno toplo. Inače kada posmatramo listu deset najtoplijih leta u našoj zemlji, čak osam se desilo nakon 2000. Jedina dva na ovoj listi koja su bila pre 2000. su leta iz 1952. i 1963. koja su sedmo i deseto najtoplije leto do sada.

Možda će vas zanimati i:

Važno je samo napomenuti da za meteorologiju leto traje od 1. juna do 31. avgusta, te se podaci iz ovoga članka odnose upravo na taj period.

Odstupanje prosečne letnje temperature za celu Srbiju, u odnosu na prosek iz perioda 1981-2010 iznosio je nešto ispod 2 °C, i verovatno bi bio i nešto veći, a samim tim i ovo leto bi zauzelo višu poziciju na listi najtoplijih, da nismo imali relativno "hladan" početak u prvoj polovini juna i relativno "hladan" završetak leta u poslednjoj nedelji avgusta. Tokom prve polovine juna temperature su bile uglavnom u opsegu očekivanog proseka, dok su tokom poslednje nedelje avgusta temperature bile ispod prosečnih vrednosti.

Izuzev ova dva relativno kratka "hladna" perioda na samom početku i samom kraju, "centralni" deo leta, posebno tokom jula bio je znatno iznad prosečnih vrednosti, i verovatno jedan od najtoplijih perioda ikada. U periodu od 16. juna do 12. avgusta u Srbiji su na celoj teritoriji zabeležena 4 toplotna talasa, a na pojedim lokacijama u Vojvodini i centralnoj Srbiji dužine pojedinačnih epizoda abnormalno toplog vremena su trajale i po 10 dana.

Oboreni rekordi i veliki broj tropskih dana

Gledano po mesecima, ovog leta su oboreni i neki od rekorda. Mesec jul je bio rekordno topao kada se gleda prosečna minimalna dnevna temperatura, a u odnosu na prosečne srednje dnevne temperature, jul je bio drugi najtopliji ikada.

Tokom juna, relativno blag početak meseca, brzo je bio zamenjen veoma visokim temperaturama, tako da je na 14 meteoroloških stanica, uglavnom 24. i 30. juna bio prevaziđen dotadašnji rekord za maksimalne dnevne junske temperature. Tako je na primer u Smederevskoj Palanci 30. juna izmerena temperatura od 40,7 °C čime je prevaziđen prethodni rekord iz 2007. Inače Smederevska Palanka je vlasnik i nacionalnog rekorda za najvišu temperaturu izmerenu ikada, koja iznosi 44.9 °C i izmerena je 24. jula 2007.

Osam od deset najtoplijih leta u Srbiji zabeleženo je posle 2000. godine.

Verlina ovog leta se ogleda i u broju dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 30 °C, koje inače nazivamo tropskim danima. Na većem delu teritorije, ove godine je bilo preko 20 tropskih dana više u odnosu na višegodišnji prosek, a ubjedljivo najveće odstupanje zabeleženo je u Velikom Gradištu gde je ono iznosilo 28 dana, odnosno ukupno je ovog leta 61 dan bio topliji od 30 °C. Ukratko u Velikom Gradištu ove godine smo imali mesec dana više tropskih temperatura u odnosu na ono što bi bilo očekivano, tj. ukupno je bilo dva meseca sa vrlo visokim temperaturama.

Na većim nadmorskim visinama je bila slična situacija kada je u pitanju odstupanje u broju letnjih dana, odnosno dana kada je dnevna maksimalna temperatura iznad 25 °C, pa je tako na Zlatiboru zabeleženo 22 letnja dana više, nego što je prosek za ovu planinu.

Pored činjenice da su temperature tokom većeg dela leta bile znatno iznad proseka, dodatni pritisak u smislu našeg osećaja komfora tokom ovog leta bio je i nepovoljan uticaj relativne vlage vazduha. Prema analizi Indeksa toplotnog stresa (Temperature Humidity Index – THI) kojim se izražava subjektivni osećaj vreline, uzimajući u obzir ne samo temperaturu vazduha već i njegovu vlažnost, izuzev početka i kraja leta, njegova vrednost je skoro uvek bila značajno iznad očekivanih prosečnih vrednosti.

Tako je na primer 16. jula, iako je u Beogradu izmerena maksimalna temperatura iznosila 29,2 °C, subjektivni osećaj je bio 36,4 °C. Inače pri velikom odstpanju ovog indeksa od prosečnih vrednosti, relativni osećaj diskomforta raste, a zajedno za njim i rizik od toplotnog udara, sunčanice i drugih akutnih simptoma stresa tela.

Nedostatak padavina i suša

Ovo leto ne samo da je bilo izuzetno toplo, ono je bilo i prilično suvo. Tako je na većem delu teritorije Srbije zabeležen deficit padavina, a ozbiljni sušni uslovi su osmotreni u zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji. Veoma sušno i ekstremno sušno je bilo u zapadnoj Srbiji, u krajevima oko Loznice, Valjeva i Zlatibora, kao i u Beogradu. Situacija sa sušom bila bi još dramatičnija da sredinom jula na većem delu teritorije Srbije nismo imali epizodu od 2 do 3 dana sa ekstremno velikim padavinama. Tako, ukoliko gledamo ukupnu količinu padavina tokom sva tri meseca leta, videćemo da padavine nisu bile ekstremno ispod proseka, upravo zahvaljući ovoj epizodi od nekoliko dana.

U periodu od 16. juna do 12. avgusta u Srbiji su na celoj teritoriji zabeležena 4 toplotna talasa.

Međutim ukoliko pogledamo broj dana sa padavinama tokom istog perioda, videćemo da je on svuda bio ispod proseka. Ova činjenica ukazuje na ono čega smo upravo svedoci tokom proteklih godina, a to je da su padaviene sve više koncentrisane u kratkotrajne intenzivne epizode, dok sa druge strane periodi bez padavina postaju duži. Ovakva slika (iako u smislu ukupnih padavina deluje da nekih posebnih promena nema) ustvari ukazuje na vrlo nepovoljnu promenu u režimu padavina, koja ima negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, vodosnabdevanje i rizik od požara u prirodi. Tako ostaje nam da sačekamo i vidimo kako su zbog ovakvih prvenstveno sušnih uslova ove godine "prošle” različite poljoprivredne kulture u smislu prinosa i kvaliteta.

Topli i sušni uslovi, pogoduju i lakšem i bržem širenju požara u prirodi kao i zahvatanju većih površina požarom, pa je tako ove godineu Srbiji ukupna opožarena površina oko dva puta veća od višegodišnjih prosečnih vrednosti.

Budućnost sigurno nosi još toplija leta

U odnosu na predviđanja klimatskih modela od pre nekoliko decenija, leto koje je za nama potpuno se uklapa u sliku prosečnog leta koje je tada bilo očekivano za prve dekade 21. veka. Osnovne karakteristike takvih leta su bile, nekoliko toplonih talasa tokom leta, dugi periodi veoma tolog vremna, koji su prekinuti kratkotrajnim periodima od po nekoliko dana sa intenzivnim padavinama i naglim padom temperature.

Kada danas pogledamo u projekcije buduće klime koje imamo zahvaljujući savremenijim klimatskim modelima, jasno vidimo da će čak i prema najoptimističnijem scenariju – a to je ispunjenje Pariskog sporazuma, sredinom ovog veka ovakvo leto biti sasvim prosečno dok će pojedina leta budućnosti biti znatno toplija i ekstremnija, sa mnoštvom probijenih rekorda, i sa nekoliko puta uvećanim rizikom od toplotnih talasa, suša i požara u prirodi.

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka