Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Kakvu hranu jedemo i koliko su zagađene namirnica u Srbiji?

Autor Marija Đurić
Autor Marija Đurić

Pročitajte šta o kvalitetu hrane u Srbiji kaže dr Tijana Milićević iz Laboratorije za fiziku životne sredine.

Izvor: eivanov/Shutterstock

Doktor hemijskih nauka u oblasti hemije životne sredine, Tijana Milićević, bavi se ispitivanjem uticaja polutanata na hranu koju jedemo. Ona analizira najrazličitije uzorke – voće, povrće, ribu, vino, vodu, humano mleko i mnoge druge, kako bi ispitivala prisustvo zagađujućih supstanci u njima. Sa dr Milićević sa sajta Klima101 razgovarali su o tome kakvu hranu jedemo i kako će se ona menjati u budućnosti pod uticajem klimatskih promena.

Možda će vas zanimati i:

U vašim istraživanjima dominantno se bavite istraživanjima polutanata u voću i povrću. Kakva je vaša opšta ocena na osnovu istraživanja – kakvu hranu jedemo danas, u Srbiji?

U dosadašnjim istraživanjima koja sam realizovala sa timom kolega iz Laboratorije za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu i kolega sa Hemijskog fakulteta u Beogradu kao i velikog broja naših saradnika iz relevantnih institucija u zemlji i inostranstvu, ispitivali smo različite uzorke iz životne sredine da bismo procenili stepen zagađenosti i uticaj zagađenja na zdravlje ljudi.

Do sada smo analizirali različite uzorke voća, povrća, ribe, humanog mleka, ali i vode za piće, izvorske vode, bunarske vode, vina i sl. na sadržaj neorganskih i organskih zagađujućih supstanci. Neorganske zagađujuće supstance poput olova, žive, kadmijuma, nikla, hroma, arsena i sl. dugo ostaju u životnoj sredini tj. ne razgrađuju se u prirodnim uslovima, mogu da uđu u lanac ishrane što povećava rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dugotrajne organske zagađujuće supstance (Persistant Organic Pollutants-POPs) u koje se ubrajaju različiti pesticidi, polihlorovani bifenili i sl. su rastvorljive u mastima (lipofilne) i na taj način čak i u veoma niskim koncentracijama mogu lako da se apsorbuju u čovekov organizam i dalje da se akumuliraju u organe.

U sardnji sa kolegama sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, nekoliko vinarija i malih proizvođača vina, Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ispitivali smo koncentracije potencijalno toksičnih elemenata u uzorcima grožđa, vina, ali i zemljišta u vinogradima iz različitih vinogradarskih rejona u Srbiji. Na osnovu izmerenih koncentracija toksičnih i kancerogenih elemenata procenjivali smo bezbednost dugoročne konzumacije proizvoda, kao i bezbednost radnika na poljoprivrednim dobrima (vinogradima). U sardnji sa Hemijskim fakultetom u Beogradu i Poljoprivrednim fakultetom u Njitri (Slovačka) ispitiujemo bezbednost dugoročne konzumacije povrća koje je uzgajano na zamljištima koja sadrže neki od potencijalno toksičnih elemenata u povišenim koncentracijama (poput Hg, Pb i sl). Takođe, sa kolegama sa Instituta za medicinska istraživanja i medicinu rada u Zagrebu radili smo procenu rizika i benefita za konzumente pelagičnih vrsta riba iz Jadranskog mora na osnovu sadržaja pesticida, polihlorovanih-bifenila, toksičnih i kancerogenih elemenata i masnih kiselina u tkivima.

Sa aspekta hemičara koji se bavi ispitivanjem zagađujućih supstanci u različitim uzorcima iz životne sredine i njihovog uticaja na zdravlje ljudi, moram Vam reći da hemikalija ima svuda. Postoje hemijske supstance koje su u određenim količinama bezbedne za upotrebu, ali ako se koncentracija poveća takve supstance mogu negativno uticati na čoveka i njegovo zdravlje, ali postoje i one supstance koje i u malim koncentracijama mogu biti veoma opasne. Veoma je važno pratiti koncentracije zagađujućih supstanci koje su prepoznate kao potencijalno toksične, ali i one koje još uvek nisu regulisane ali postoje indicije da bi u budućnosti mogle predstavljati opasnost po životnu sredinu. Procena rizika po zdravlje ljudi dugoročnim izlaganjem hemijskim supstancama u životnoj i radnoj sredini ili konzumacijom određenih proizvoda je takođe veoma značajna informacija da bi se izloženost štetnim hemikalijama smanjila.

Šta su najrasprostranjeniji, a šta najopasniji uzroci zagađenja hrane?

Zemljište, kao glavni medijum za uzgajanje poljoprivredinh proizvoda prirodno može biti obogaćeno elementima koji u povišenim koncentracijama mogu negativno uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, poljoprivredne aktivnosti mogu povećati koncentracije agrohemikalija (pesticida i toksičnih elemenata) u poljoprivrednom zemljištu i proizvodima. Međutim, i druge antropogene aktivnosti tj. izvori zagađenja u blizini poljoprivrednih sredina mogu negativno uticati na samu poljoprivrednu proizvodnju i bezbednost proizvoda. To mogu biti industrijske aktivnosti, nekontrolisano odlaganje otpada, ispusti otpadnih voda u vodotokove koji se koriste za navodnjavanje i sl.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja primetili smo da poljoprivredne parcele koje se nalaze u neposrednoj blizini industrijskih postrojenja, livnica, saobraćajnica i deponija mogu uticati negativno i na rast i razvoj biljaka

Dr Tijana Milićević

 Na osnovu dosadašnjih istraživanja primetili smo da poljoprivredne parcele koje se nalaze u neposrednoj blizini industrijskih postrojenja, livnica metala, saobraćanica, deponija otpada mogu predstavljati manje bezbednu radnu sredinu za radnike na poljima, ali mogu uticati negativno i na rast i razvoj biljaka. Na primer, na listovima biljaka koje smo ispitivali blizu livnica metala i saobraćajnica izmerili smo značajno veće koncentracije potencijalno toksičnih elemenata nego na listovima sa parcela adekvatno udaljenih od industrijskih postrojenja i ostalih potencijalnih izvora zagađenja. Na osnovu do sada ispitivanih uzoraka, u voću i povrću najopasnije supstance mogu biti toksični i kancerogeni elementi ili jedinjenja koja potiču od primene agrohemikalija i/ili od okolnih antropogenih izvora. Ukoliko se ne ispoštuju karence i agrohemikalije se koriste nekontrolisano i učestalo, pojava povećanih koncentracija pesticida može uticati na smanjenje bezbednosti proizvoda za konzumente.

Na primer, rezidui organskih jedinjenja i neki toksični i kancerogeni elementi u ribi mogu da se akumuliraju u tkiva i na taj način u većim količinama mogu ući u čovekov gastrointestinalni trakt. U slučaju analize pelagičnih riba, uočili smo povećane koncentracije arsena, a u nekim uzorcima i žive. Dugoročna i nekontrolisana konzumacija takvih riba mogla bi imati više rizika nego benefita po zdravlje ljudi povećavajući mogućnost razvoja odrđenih bolesti.

Posledice klimatskih promena vidljive su nam svakodnevno – od ekstremnih temperatura do izumiranja vrsta. Na koji način globalno otopljavanje utiče na poljoprivredu i uzgajanje poljoprivrednih proizvoda uopšte?

Da, u poslednje vreme smo svi svesni toga da dolazi do značajnijeg uticaja klimatskih ekstrema na životnu sredinu i živi svet. Klimatski ekstremi izazivaju velike negativne posledice po poljoprivredu i poljoprivredne proizvoda na taj način što i male varijacije u meteorološkim parametrima utiču u velikoj meri na sam prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Same poljoprivredne kulture su osetljive na klimatske ekstreme i izložene su stresu koji utiče na prinos proizvoda i samu poljoprivrednu proizvodnju. Da bi proizvodi opstali i prilagodili se potrebno je prilagoditi poljoprivrednu praksu tim izmenjenim uslovima što dovodi do učestalije primene agrohemikalija i kompleksnijeg uzgajanja proizvoda, što opet u nekoj meri može i doprineti emisiji gasova staklene bašte.

Svedoci smo novih klimatskih ekstrema i na ovim prostorima. Da li naš region očekuju dugoročne dramatične promene u poljoprivredi kao njihova posledica?

Kako stručnjaci iz oblasti klimatologije izveštavaju, u bliskoj budučnosti moglo bi da dođe do povećanja temperature za 0,6°C, a do kraja veka do 4,3°C. Sa aspekta istraživanja eksperata za hemiju životne sredine, zagađenje životne sredine je podjednako važan problem današnjice koji već ostavlja velike posledice po životnu sredinu (poljoprivredne sredine) i zdravlje ljudi. Prekomerna zagađenja i sve antropogene aktivnosti mogu doprineti povećanju emisije gasova staklene bašte. Dugoročno gledano, prekomerna emisija zagađujućih supstanci je direktno ili indirektno povezana sa klimatskim promenama. Jedan od načina da ublažimo zagađenje životne sredine i negativan uticaj na promenu klime i zdravlje ljudi je da više vodimo računa o sredini u kojoj živimo. Ključno je da zaštitimo prirodno plodna zemljišta i vodotokove koji se koriste za navodnjavanja od antropogenih izvora zagađenja, ali i da vršimo učestalija istraživanja kako bismo poljoprivrednim kulturama omogućili uslove koji mogu da ih učine otpornijim na klimatske ekstreme.

Naša istraživanja su zasnovana velikim delom na analizi kvaliteta i hemijskog sastava poljoprivrednog zemljišta (određivanja ukupnog sadržaja makro- i mikro-elemenata, biodostupnih frakcija elemenata u zemljištu, fizičko-hemijskih parametara poput kiselosti, sadržaja organske materije, katjonske izmene i sl). Takođe, bavimo se i procenom rizika po zdravlje ljudi u poljoprivrednim sredinama i procenom bezbednosti dugoročne konzumacije proizvoda po zdravlje komzumenata na osnovu sadržaja toksičnih i kancerogenih elemenata i jedinjenja u poljoprivrednom zemljištu i proizvodima. Prilikom pojave različitih klimatskih ekstrema (poput suša ili poplava), naša istraživanja mogu pomoći poljoprivrednim proizvođačima da usklade primenu agrohemikalija kako bi poboljšali prinos i obezbedili stabilnu proizvodnju bezbednih proizvoda za dugoročnu konzumaciju, ali i kako bi doprineli adaptaciji biljaka ekstremnim uslovima kojima su izložene.

Da li smatrate da angažovanje pojedinaca na ličnom nivou, kao na primer smanjenje potrošnje struje i vode, smanjenje upotrebe pesticida, sadnja drveća i slično, posledično može da ima uticaj na negativne klimatske i ekološke promene čiji smo svedoci?

Da bi se ublažio uticaj zagađenja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ali i emisija gasova koji doprinose i promeni klime potrebne su drastične i dugoročne promene ophođenja čoveka prema prirodi. S obzirom da su hemijske reakcije u atmosferi ali i svim medijumima životne sredine (voda, vazduh, zemljište, biljke i sl) veoma kompleksne, za specifične regione su potrebna detaljna ispitivanja uticaja i prognoze uticaja zagađenja na životnu sredinu, zdravlje ljudi i klimatske promene.

Da bi se smanjio efekat staklene bašte, potrebno je da se smanji emisija gasova koji doprinose pojavi tog efekta i da se smanji i emisija zagađujućih supstanci. Tako, na primer, regulisanje emisije fosilnih goriva (iz elektrana, industrije, saobraćaja) moglo bi dugoročno da smanji ispuštanje ugljen-dioksida, troposferskog ozona, ali i ostalih štetnih gasova i zagađujućih supstanci u atmosferu. Kako su šume prepoznate kao prirodni filteri za odstranjivanje gasova sa efektom staklene bašte, plansko ozelenjavanje i pošumljavanje bi takođe dugoročno moglo uticati na smanjenje koncentracija štetnih gasova.

Kako se smatra da je proces proizvodnje električne energija uzročnik skoro 40% ukupne emisije ugljen-dioksida, štednja struje, ulaganje u izolaciju i štedljive uređaje ili prelazak na alternativne izvore energije mogu doprineti smanjenju emisije gasova koji doprinose promeni klime. Alternativni izvori energije koji su planski i stručno projektovani, bez narušavanja prirodnih staništa i zaštićenih prirodnih dobara, dugoročno bi mogli da doprinesu smanjenju utroška energije nastale iz "prljavih" tehnologija.

U Srbiji, na žalost, u oblasti životne sredine dosta toga treba da se uradi da bismo smanjili štetan uticaj zagađenja na zdravlje ljudi. Ti problemi koje imamo sa povećanjem zagađujućih supstanci u različitim medijumima nisu trenutni problem i zahtevaju vreme, stručan pristup i velika ulaganja da bi rezultati bili vidljiviji. Mi, kao pojedinci, trebalo bi da budemo više osvešćeni i zainteresovani za temu zagađenja i klimatskih promena zato što izloženost prekomernom zagađenju doprinosi povećanju rizika za oboljevanje od raznih bolesti.

Na primer, ako uzmemo u obzir da se kanalizacije izbacuju u reke, čak i u malim mestima pojedinci izbacuju otpadne vode u vodotokove, koje dalje koriste za navodnjavanje poljoprivrednih proizvoda koje koriste u ishrani. Ako se bolje razmisli, shvatićemo da se u današnje doba koristi mnogo više lekova i hormona koji sa otpadnom vodom završe u vodotokove a zatim na poljoprivredna zemljišta. Poljoprivredna zemljišta mogu prirodno biti obogaćena nekim potencijalno toksičnim supstancama, a primenom agrohemikalija ta količina se povećava. Ako uzmemo u obzir da su mnogi potencijalno toksični elementi dugotrajni tj. ne mogu se u prirodnim uslovima razgraditi, a da se određenje organske zagađujuće suptance lako rastvaraju u mastima, možemo da zaključimo da sve hemikalije koje slučajno ili namerno završe u poljoprivrednim sredinama bez ikakve kontrole mogu lako ući u lanac ishrane i dalje se mogu akumulirti u čovekve organe odakle ne mogu biti izlučene.

Dokazano je da dugoročno izlaganje hemikalijama može da doprinese razvoju različitih kancerogenih i nekancerogenih oboljenja ili mogu doprineti bržem razvoju bolesti za koje imamo i genetske predispozicije. Prema izveštavanju Zavoda za zdravlje i životnu sredinu (Health and Environment Alliance (HEAL), Brussels – Belgium) troškovi za lečenje i loše zdravstveno stanje izazvano samo jednim izvorom zagađenja, procenjuje se na nekoliko milijardi evra na godišnjem nivou. Kada smo izloženi "koktel efektu" hemikalija kojima smo svakodnevno okruženi kroz hranu i pića koje konzumiramo, kozmetičke proizvode i hemikalije u domaćinstvima koje koristimo, vazduhu koji udišemo troškovi za lečenja koja nastaju kao posledica zagađenja su značajno veći. Na kraju, promena svesti ljudi i obrazovanje svakog pojedinca a posebno mladih na temu klimatskih promena i zagađenja životne sredine je veoma važno i dugoročno će imati pozitivan uticaj na smanjenje zagađenja a samim tim će doprineti ublažavanju klimatskih promena.

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka