Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Da li su poplave u Evropi posledica klimatskih promena?

Autor Milica Simonović
Autor Milica Simonović

U određenim delovima zapadne Evrope prošle nedelje je za dva dana pala količina kiše koja u tim regijama obično padne za dva meseca.

Izvor: Shutterstock

Prethodne nedelje strani i domaći mediji prenosili su zastrašujuće fotografije i video snimke poplava koje su pogodile Nemačku, pokrenutih kada se izlila reka Ar, koja se uliva u Rajnu. Pored Nemačke, snažne padavine zadesile su i Belgiju, Holandiju, Švajcarsku, Luksemburg i Francusku. U određenim delovima zapadne Evrope prošle nedelje je za dva dana, 14. i 15. jula, pala količina kiše koja u tim regijama obično padne za dva meseca, navodi se na sajtu Svetske meteorološke organizacije. Da li su poplave koje su pogodile Evropu posledica klimatskih promena?

Možda će vas zanimati i:

Broj ljudskih žrtava veći je od 190, a intenzitet i razmere poplava prkose istorijskim statistikama. Malo ko je očekivao količine padavina koje su se prethodnih dana spustile na veliki deo sliva reke Rajne. Na primer, u delovima saveznih nemačkih država, Rajne-Palatinata i Severne Rajne-Vestfalije, za 48 sati palo je 148 litara kiše po metru kvadratnom. Za ove nemačke regije uobičajeno da padne 80 litara tokom celog jula, piše sajt Klima101.

Poplave u zapadnoj Evropi došle su samo koju nedelju nakon rekordnog toplotnog talasa koji je u Americi i Kanadi odneo na stotine života. U studiji objavljenoj 7. jula navodi se da takve ekstremne temperature ne bi praktično bile moguće bez klimatskih promena, budući da su one povećale šansu za makar 150 puta da to tako visokih temperatura dođe. Razumno pitanje koje se nameće, u svetlu prošlonedeljnih vremenskih nepogoda u zemljama Evrope, jeste da li su klimatske promene direktno dovele i do razarajućih poplava, o čemu smo razgovarali sa profesorom Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Kako klimatske promene utiču na poplave?

Dok su evropski zvaničnici već izjavili da su za poplave odgovorne klimatske promene, pozivajući na akciju i borbu sa njima, naučnici za sada to nisu potvrdili. Naime, nešto je teže dovesti u direktnu vezu jedan izolovani događaj, kao što su prošlonedeljne poplave, sa klimatskim promenama, ali odgovor se očekuje u narednih nekoliko nedelja. Do tada bi klimatolozi naučnim metodama trebalo da utvrde da li je i koliko je promena klime doprinela ovoj konkretnoj vremenskoj nepogodi.

Sagovornik, profesor Vladimir Đurđević, pojašnjava vezu između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova:

"Svi meteorološki i klimatski ekstremi koji se dešavaju na planeti postajali su oduvek, i suše, i ekstremne padavine, i toplotni talasi, kao i njihove posledice, recimo poplave kada su u pitanju ekstremne padavine ili šumski požari kada su u pitanju suše. Ono sto je pravo pitanje je kako na ove ekstreme utičuklimatske promene? Nedvosmislen odgovor je da klimatske promene doprinose povećanju broja ovih ekstrema i njihovom većem intenzitetu. Pre nekoliko godina objavljena je studija koja je pokazala, da svakog dana na planeti neki od klimatskih i meteoroloških ekstrema je "inficiran" klimatskim promenama, i da će ova "inficiranost" u budućnosti biti sve više očigledna".

Uopšteno posmatrano, kada se govori o ekstremnim padavinama, porast srednje globalne temperature, koja se do sada povećala za oko 1,2 °C, u odnosu na predindustrijski period, povećava verovatnoću za obilne padavine. Topliji vazduh ima sposobnost da primi veću količinu vodene pare, što znači da će se na kraju i veće količine padavina spustiti na zemlju.

Nedvosmislen odgovor je da klimatske promene doprinose povećanju broja ovih ekstrema i njihovom većem intenzitetu.

profesor Vladimir Đurđević

"Trenutno atmosfera koja je u proseku toplija za 1 °C, može poneti 7 odsto više vodene pare, odnostno za ovaj procenat može biti "bogatija" vodenom parom", naglašava profesor Đurđević i dodaje:

"Drugi faktor je povezan sa fenomenom rezonantnih Rozbi talasa. Naime, cirkulacioni sistemi na planeti, cikloni, koji donose generalno kišovito i hladno vreme, i anticikloni, koji generalno donose toplo i suvo vreme, uglavnom putuju od zapada prema istoku. Međutim, poslednjih godina postoje dokazi da se sve čeće dešava da ovi sistemi ostaju "zaglavljeni" na svom putu preko severne hemisfere i da se nad nekim područjem zadržavaju duže nego uobičajeno".

"Upravo je to bila situacija tokom ovih poplava, jer je iznad zapadne Evrope ciklon, koji je doneo obilne padavine, manje-više ostao stacionaran nekoliko dana, zbog čega je nad nekim oblastima bilo izmereno i preko 140 litara kiše po metru kvadratnom. Da se ciklon kretao prema istoku, na očekivani način, ova količina padavana bila bi raspoređena na znatno većoj površini, čime bi rizik od poplava bio daleko manji. Slična situacija se dogodila i 2014. u našem regionu", kaže naš sagovornik i zaključuje:

"Razlog za ovo usporavanje u premeštanju između ostalog se može tražiti u manjoj količini leda na severnoj hemisferi, čime je umanjena razlika u tempraturi imeđu ekvatora i pola, a upravo je razlika u temperaturi između ovih lokacija neka vrsta regulacionog sistema za njihovo kretanje. Kada sve ovo znamo, onda je jasno da su klimatske promene u nekom obimu sigurno doprinele eksremeno velikim akumulacijama kiše".

Da li je svet pripremljen za ekstremne vremenske nepogode?

Budući da upozorenja o posledičnim češćim i intezivnijim klimatskim i meteorološkim ekstremima, usled klimatskih promena, nisu novina, određeni deo naučne javnosti smatra da poplave koje su zadesile zapadnu Evropu i nisu bile toliko neočekivane kao vremenska nepogoda, koliko je bio šokantan broj izgubljenih ljudskih života. To sugeriše na nedostatak efikasnih sistema upozorenja i evakuacije, ali i odbrane od poplava.

"Ovaj "dodatak" klimatskih promena ukupnim padavinama, čak i ako nije dominanatan u ukupnim akumulacijama, ustvari može doprineti znatno većim štetama, nego što bismo možda očekivali. Naime, svi sistemi za odbranu od poplava projektovani su na osnovu nekih očekivanih maksimalnih vrednosti intenziteta padavina", komentariše profesor Đurđević i navodi primer:

"Zamislimo da imamo branu koja je projektovana da primi maksimalnu količinu padavina od 100 litara po metru kvadratnom, što bi recimo bila očekivana maksimalna vrednost u odnosu na klimatske uslove od pre 50 godina. Ukoliko klimatske promene doprinesu samo sa 10 odsto ovoj maksimalnoj očekivanoj vrednosti, tj. dogodi se da u novim klimatskim uslovima padne 110 litara, to može značiti potencijalno pucanje brane, a za neki zamišljeni gradić koje je nizvodno od brane potencijalno 100 odsto štete. U tom smislu, doprinos klimatskih promena šteti je 100 odsto a ne 10, za koliko su padavine uvećane".

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka