Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Klimatske promene i ishrana: Da li ćemo planetu spašavati globalnom dijetom?

Autor Nataša Kilibarda
Autor Nataša Kilibarda

Da li ćemo morati da promenimo način na koji jedemo kako bismo ih zaustavili klimatske promene i koliko će porast temperature uticati na namirnice koje sada toliko volimo?

 Izvor: Shutterstock

Dobrodošli na Zemlju, planetu rekordno rastućih temperatura na kojoj okeani doslovno ključaju, dok gotovo svakodnevno protestujemo usled nepovratno ugroženih osnovnih ljudskih prava — na čist vazduh i pijaću vodu. Jer, to je strana antropocena i klimatskih promena o kojoj nedovoljno razgovaramo: zlosutan je uticaj na marginalne grupe ljudi širom sveta, piše Klima 101.

Možda će vas zanimati i:

Svetski klimatolozi podsećaju, vreme potrebno za "spas" planete u odnosu na klimatske promene, nam, nažalost, izmiče. Međutim, odakle početi? Naučnici i aktivisti imaju spreman odgovor, pa sve češće upiru prst na prehrambenu industriju kao drugog osumnjičenog za najveći uticaj na klimatske promene — odmah iza energetske industrije i sagorevanja fosilnih goriva.

Međutim, iako su mnogi, uključujući i voljenog britanskog prirodnjaka Dejvida Atenboroa, upozoravali na uticaj koji savremena prehrambena industrija i upotrebe zemljišta imaju na klimu, nova istraživanja nesumnjivo ukazuju na izostanak adekvatne reakcije.

Američka ekološka organizacija Rare, 2019. godine objavljuje analizu o tome koliko različiti postupci na individualnom nivou mogu doprineti ublažavanju klimatskih promena. Jedan od interesantnijih zaključaka ove studije ukazuje na potencijal regulisanja prehrambenog sektora, naročito u odnosu na standardne metode "zelenog" ponašanja svakog od nas. Tako su se aktivno recikliranje (gde je to moguće), prelazak na LED osvetljenje i hibridna vozila uz instalaciju krovnih solarnih panela — zajedno — pokazali duplo manje efikasnim u suzbijanju emisije ugljen-dioksida u odnosu na biljnu ishranu i smanjenje prehrambenog otpada.

Iako se često zanemaruje, više od četvrtine emisije gasova sa efektom staklene bašte nastaje zbog proizvodnje hrane.

Zašto kada pričamo o klimi moramo da razgovaramo o hrani?

Tako gledano, dominantan način ishrane čoveka postaje podjednako alarm, koliko sredstvo buduće "borbe" sa klimatskim promenama. Jer, jedno se čini izvesnim, bez istinske promene naših jelovnika, smanjenje posledica globalnog zagrevanja postaće neostvariv cilj.

Uzročno-posledično, klimatske promene prete globalnom snadbevanju hranom, dok se zemljište, voda i šume eksploatišu gotovo nezaustavljim tempom.

Da nam je zadatak drastična promena šta, kako i koliko jedemo, kako hranu proizvodimo i koliko hrane bacamo, opominje i studija objavljena u časopisu Science. Kako bismo ograničili porast prosečne globalne temperature na ispod 2 °C u odnosu na pre-industrijski period, neophodno je značajno smanjiti upotrebu fosilnih goriva. Međutim, zaključak je isti: bez transformacije globalnog prehrambenog sistema do 2050. godine, ne možemo računati na ispunjenje ciljeva uspostavljenih Pariskim klimatskim sporazumom.

Kada znamo da je naša ishrana u neslavnom društvu najvećih izvora klimatskih promena — odgovorno ponašanje potrošača postavlja se kao pridruženi prioritet. Doduše, jedna dijetetska promena izvesno odnosi pobedu u pogledu svog klimatskog uticaja. Ne govorimo o kupovini lokalne, sezonske ili hrane ogranskog porekla. Niti je to izbegavanje visoko prerađene hrane. Reč je o ishrani bez ili sa manje mesa.

Začarani krug ishrane i klimatskih promena

Oko tri četvrtine svetskog poljoprivrednog zemljišta koristi se za ispašu stoke ili uzgoj useva za njihov tov. Rezultat je nekontrolisano krčenje šuma, najvećeg prirodnog upijača ugljen-dioksida, izumiranje desetina hiljada biljnih i životnjskih vrsta i prekomerno trošenje pijaće vode.

Ako bismo ukratko predstavili uticaj ishrane na klimatske promene, krenuli bismo upravo sa krčenjem šuma. Tačno, deforestacijom se stvaraju prostori za uzgoj stoke, ali se, istovremeno, nezamislive količine ugljen-dioksida ispuštaju u atmosferu bez zadrške. Dodatno i pomalo bizarno, stoka, posebno krave, u procesu varenja hrane izbacuje metan, gas sa još pogubnijim doprinosom klimatskim promenama od ugljen-dioksida. Skladišta metana su i životinjska đubriva, kao i pirinčana polja.

Sveobuhvatna promena industrije hrane u službi "spašavanja planete" zahteva nove međunarodne i nacionalne propise i korporativne prakse. Šta je na pojedincu, meni i vama?

U samoj završnici ovog toksičnog kruga imamo i fosilna goriva. Za upravljanje poljoprivrednom mehanizacijom, mašinama za proizvodnju đubriva i isporuku hrane širom sveta, neophodni su nafta ili benzin. Sve to generiše značajne količine za atmosferu štetnih gasova.

Govedina i proizvodi od kravljeg mleka, smatraju se glavnim "stočnim zagađivačem" sa više od dve trećine udela u odnosu na ostalu stoku. Krajnji skor stočarstva u godišnjoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte kreće se do 14,5 procenata. Da stvar bude slikovitija, ista količina štetnih gasova približna je trenutnoj emisiji svih automobila, kamiona, aviona i brodova na svetu, zajedno.

Govedina, kao glavni negativac ove klimatske priče, proizvodi osam puta više gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na ribu ili živinu, 12 puta više od jaja, i 25 puta više od tofua. Cifra ide nezaustavljivo na gore kada uporedimo govedinu sa mahunarkama, orasima, lukovicama, bananama, krompirom, hlebom, ili kukuruzom.

Pored ispuštanja metana, za proizvodnju samo jednog kilograma govedine, potrebno je oko 20 kilograma kukuruza i proteina soje što predstavlja značajan unos.

Generalno gledano, upravo govedina i jagnjetina imaju najveći uticaj na klimu po gramu proteina, dok hrana na biljnoj osnovi ima zanemarljivo mali. Svinjetina i piletina su negde u sredini.

Hrana (u) budućnosti?

Ukoliko ne pronađemo načine da ih zaštitimo, da li će mnoge namirnice, u kojima danas uživamo, preživeti klimatske promene? Odgovor je izvesno pozitivan, međutim, ne radujmo se prerano.

Velika je verovatnoća da ćemo, usled ekstemno visokih temepretura, biti primorani da useve izmeštamo u nešto hladnije predele. U tom scenariju najviše ispaštaju lokalni poljoprivrednici i mali proizvođači hrane. Postavlja se i pitanje dostupnosti tako "novo" uzgajane hrane za mnoge ugrožene grupe ljudi.

Sveukupno, na prinos mnogih namirnica, od žitarica do kafe i čokolade, u značajnoj meri utiču i klimatske promene. U kojoj meri će se smanjenja prinosa osetiti, zavisi u prvom redu od stepena zagrevanja zemljišta i nedostatka vode, ali generalno važi pravilo — sve preko 30 °C ima izrazito negativan uticaj na useve.

Studija iz 2017. pokazuje da klimatske promene ne ugrožavaju samo useve kafe, već i njihove polinatore — pčele koje u proizvodnji kafe učestvuju i do značajnih 25 procenata. Oprašivanjem useva kafe, pčele povećavaju prinos i kvalitet zrna. Visoke temperature i nestabilno vreme, svakako, nisu pogodne za pčele, pa sve ređe oprašuju biljke kafe. Prognoze nisu svetle — područja pogodna sa uzgoj kafe u Latinskoj Americi bi se mogla smanjiti do 88 procenata u narednih 30 godina.

Prema sumornim predviđanjima istraživača Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, ukoliko uskoro ne dostignemo značajno smanjenje emisija, prinosi kukuruza bi mogli pasti i do 50% do 2100. godine u poređenju prinosima koji bi bili mogući ako se globalno zagrevanje stavi pod kontrolu. Kako je u pitanju jedna od najvažnijih prehrambenih namirnica, ne bismo smeli ostati ravnodušni.

Klimatske promene i rastuće temperature "prete" i enofilima. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, u narednih pet decenija očekuje nas mogući pad proizvodnje pojedinih vinskih sorti grožđa i do 85 procenata. Međutim, u adaptaciji je spas, pa ukoliko vinogradari pređu na manje korišćene i otpornije sorte grožđa, vinska industrija može odoleti efektima globalnog zagrevanja.

Klimatske promene, posredno, udaraju i na čokoladu. Kakao zahteva posebne uslove kako bi prinosi bili optimalni — umerena temeperatura, visok kvalitet zemljišta, visoka vlažnost vazduha, ali i tačna udaljenost od ekvatora. Nestabilnost svih vremenskih uslova već sada je smanjila broj plantaža kakaa, a u narednih deset godina će uslediti ozbiljan pad njegove proizvodnje, procena je Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu.

Kikiriki, leblebije, avokado, breskve, kajsije, pa i jagode i banane na spisku su voljenih namirnica koje gube bitku sa klimatskim promenama. Iako nam je teško da zamislimo pijačne tezge bi mogle da ostanu bez ovih namirnica u narednom periodu.

Ukoliko s vremena na vreme zamenimo šnicle i bifteke za večeru sa sočivom i tofuom, postaćemo uzorni potrošač, pre svega odgovoran prema svojoj životnoj sredini. Ispostavlja se da režim ishrane koji je u skladu sa klimatskim promenema, istom linijom, vrlo koristan po zdravlje čoveka. Ipak, postati klimaterijanac ili fleksitarijanac se neretko predstavlja kao nemoguć pohod. Iako je dug put od dominantne ishrane bogate mesom do potpunog veganstva — stila života koji je malo ko u stanju da prati na duže staze. Za početak, mali koraci se broje, svako smanjenje količine mesa i ishrani dobro je za naše, ali i zdravlje planete.

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka