Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Kako možemo da pomognemo prirodnu regeneraciju šuma?

Autor Milica Simonović
Autor Milica Simonović

Asistirana prirodna regeneracija koja podrazumeva spontano obnavljanje prirode uz malu pomoć čoveka

 Izvor: Shutterstock

Od 1990. je svet izgubio 420 miliona hektara šumskog zemljišta, što je približno polovini površine Brazila, navodi se na sajtu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Dodatno, zapažen je i rast stope deforestacije tokom prethodne tri decenije, sa sve većom potrebom sveta za upotrebom zemljišta u druge svrhe, među kojima se kao vodeća izdvaja poljoprivreda, piše sajt Klima 101.

Možda će vas zanimati i:

Međutim, šuma nema u neograničenim količinama, a pored toga što pružaju dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, one igraju i važnu ulogu u klimatskom sistemu planete Zemlje. One su sastavni deo ugljeničnog ciklusa, ali i značajan rezervoar ugljenika, u čemu se ogleda njihov potencijal u ublažavanju globalnog zagrevanja, budući da mogu da akumuliraju ovaj gas sa efektom staklene bašte.

Da bismo očuvali i povećali sve koristi koje šume donose klimatskom sistemu, ali i sve druge koristi, poput šumskih izvora vode, poslova koji donose prihod ruralnim zajednicama, održive proizvodnje hrane, neophodno je da postojeće šume sačuvamo, ali i da obnovimo one izgubljene.

Postoji čitav spektar pristupa obnavljanju, gde se na jednom kraju nalazi spontani prirodni proces regeneracije šumskog zemljišta, dok je na drugom aktivno učešće čoveka, koji sakuplja semena iz šume, pravi sadnice, sadi i održava drveće na prethodno uništenom zemljištu. Negde između ove dve krajnosti nalazi se obećavajući održiv pristup, asistirana prirodna regeneracija (assisted natural regeneration, ANR).

Kako čovek može da pomogne prirodnoj regeneraciji šuma?

Asistirana prirodna regeneracija šuma je mešavina aktivnog sađenja drveća i spontanog pasivnog obnavljanja vegetacije, koja ima za cilj da ubrza prirodnu regeneraciju. Ovaj pristup oslanja se na lokalne zajednice ljudi koji mogu da pomognu drveću i šumskoj vegetaciji da se prirodno regeneriše uklanjanjem prepreka i pretnji koje bi mogle da ugroze njihov rast, koristeći se tradicionalnim poznavanjem zemljišta svojih predaka.

Ne bi li se smanjila ozbiljnost i učestalost događaja koji bi sprečavali spontanu obnovu šuma i rast mladog drveća, lokalne zajednice, na primer, mogu da preveniraju širenje požara tako što bi se postarale da određene površine šumskog zemljišta budu bez sitne vegetacije i bilo kakvog drugog zapaljivog materijala.

Dodatno, postavljanjem ograde, štite se mladice od stoke koja bi mogla da ih pojede. Uklanjanjem korova, invazivnih trava i žbunova, obezbeđuje se dovoljno prostora mladom drveću da raste. Ipak, u slučaju da prirodna regeneracija sama po sebi ne pokazuje dobre rezultate, u smislu da se broj drveća ne povećava dovoljno brzo ili da se ne primećuje spontani rast ciljanih vrsta, tada čovek može selektivno da posadi drveće, ne bi li pomogao proces regeneracije.

Koje su prednosti asisitirane prirodne regeneracije?

Svetski institut za resurse (World Resources Institute) procenjuje da su troškovi asistirane prirodne regeneracije manji od trećine troškova aktivnog sađenja drveća. Pored toga, ovakav pristup koji zahteva značajano smanjenu ljudsku intervenciju u odnosu na sadnju, može da obnovi mnogo brže i mnogo više šumskog zemljišta. Na primer, u Nigeru, u zapadnoj Africi, poljoprivrednici su asistiranom prirodnom regeneracijom od osamdesetih godina prošlog veka regenerisali preko 200 miliona stabala.

U oblastima gde su prirodna staništa biljnih i životinjskih vrsta ugrožena čovekovim delatnostima, pre svega poljoprivrednom obradom zemljišta i uzgojem stoke, asistirana prirodna regeneracija izdvaja se kao najbolji način očuvanja ovih vrsta. Obnovljeno zemljište efikasno imitira prirodna staništa, a održiva obrada zemlje i ograđivanje zaštićenih područja od stoke, mogu obezbediti regeneraciju prirode i očuvanje biodiverziteta.

Asistirana prirodna regeneracija donosi i nova radna mesta lokalnim zajednicama i nove prihode. Osim toga, kao što je već pomenuto, ovaj pristup je isplativ. Obnavljanjem 21,6 miliona hektara zemlje u Brazilu na ovaj način uštedelo bi se 90,6 milijardi američkih dolara, tj. procenjuje se da bi troškovi asistirane prirodne regeneracije bili za 77 odsto niži u poređenju sa pristupom sadnje drveća.

Konačno, asisitirana prirodna regeneracija mogla bi da bude važan igrač u borbi sa klimatskim promenama. Studija objavljena u septembru prošle godine u načnom časopisu Nature, pokazala je da mlade, spontano i prirodnim putem obnovljene šume, mogu da apsorbuju mnogo više ugljen-dioksida nego što se to ranije mislilo.

U istraživanju se navodi da prirodno obnovljene šume mogu da apsorbuju 23 odsto globalno emitovanog ugljen-dioksida svake godine, što je za 32 odsto više nego što je to ranije procenio Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC). Na primer, onih prirodno regenerisanih 21,6 miliona hektara u Brazilu moglo bi da na godišnjem nivou akumulira više ugljen-dioksida, nego što godišnje emituju Brazil i Kanada zajedno. (pod uslovom da se planeta ne zagreje toliko da u velikoj meri smanji efikasnost fotosinteze)

Gde se može primeniti asistirana prirodna regeneracija?

Iako je očigledno da ima dosta prednosti, asistirana prirodna regeneracija nije uvek najbolji izbor, zbog čega je uvek važno proceniti koji pristup obnove prirode bi bio najefikasniji za konkretne slučajeve. Asistirana prirodna regeneracija pokazala se kao najbolji pristup u područjima koja nisu ozbiljno degradirana, već su okružena ostacima šume, sa još uvek vijabilnim semenima u zemljištu.

Sa druge strane, treba uzeti i u razmatranje da poljoprivrednici neće tako lako prepustiti svoju najproduktivniju zemlju obnavljanju prirode, ukoliko im ne ponudi visoka novčana naknada. U praksi to znači da vlasnici zemljišta prihvataju asistiranu prirodnu regeneraciju na zemlji koja nije pogodna za poljoprivredu, na brdovitom i stenovitom terenu, nekadašnjim poljoprivrednim poljima u blizini ostatka šuma ili na poljoprivrednom zemljištu gde prinosi godinama opadaju.

Praćenjem dosadašnjih primena asistirane prirodne regeneracije, istraživači uče zašto je u nekim slučajevima ovaj pristup doveo do brze obnove šuma, a u nekim slučajevima nije pokazao dobre rezultate. Ta, nova saznanja mogu pomoći vlasnicima zemljišta i donosiocima odluka da usavrše praksu i ubrzaju napredak.

Dobar primer uspešne primene asistirane prirodne regeneracije jeste obnavljanje Atlantske šume u Brazilu (Atlantic Forest Restoration Pact, PACTO). Asistirana prirodna regeneracija jeste jedna od ključnih strategija za obnavljanje 15 miliona hektara uništenog šumskog zemljišta Atlantske šume do 2050, a pokazalo da ta strategija funkcioniše. Danas je do 740 hiljada hektara ove šume pod prirodnom regeneracijom i aktivnom obnovom.

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka